Children of the Revolution

  “Drži ovo.” Stojim sa rukama ispruženim napred, navikao da uz Dovarje do Rosulja vučem bubanj, peške… “Ne to, ovo…čekaj.” Kasno popodne, par sati pred početak svirke, gledajući postavljene instrumente i ozvučenje na sceni, Sergeja je spopala misao, ideja. Dva minuta kasnije od Arta do pozorišta, njegovim tempom, uvek u fast-forward modu, blago zadihani, stojimo, prošavši kroz salu i preko scene, kao kroz sopstveno dvorište, iza zavese u prašnjavom, čkiljećom, žutom sijalicom zamagljenom fundusu i on se propinje, skida sa visokih polica velike tamne plahte, ribarske mreže, konopce, trake, zavese,…

Pročitaj više