Zabeleške gospođe Kremić (18)

Ah ti zarezi! Nikako da se složimo oni i ja! Dolazi Mirko sa posla u ponedeljak i sa vrata mi kaže da mu se svideo prethodni tekst. Što da se lažemo, meni drago! Ipak je on iz mojih redova najstroži, kućni kritičar, ali i veliki fan.

Drugih kritičara ima, ali ih ne vidim, pa mi lako.

– Samo, nastavlja on, zarezi su ti katastrofalni!

Za mene su zarezi koma! Još od vremena kad mi je učitelj svaki pogrešno stavljen uredno zaokruživao crvenom olovkom. Radovi su mi bili puni kružića. Zato ja imam Mirka kome su zarezi lagana stvar, on za svaki zna mesto, a i one izostavljen evešto pronalazi. Tekstovi se ne objavljuju dok Mirko ne reši sve moje zareze. A desilo se da prethodni tekst objavimo bez Mirkove korekture.

Zato mu rekoh da nije moguće da sam svaki, ali baš svaki pogrešila!

A on odgovori:

– Većinu. Skoro sve.

– Ja to vidim ovako, svi zarezi koje nisam napisala, ispravni su!

– Ali to je tako lako, nastavlja moj lični korektor, dok čitaš, na svakom mestu gde zastaneš staviš zarez. To je logično!

Ovde bi obična žena terala stvar dok ne dokaže da je ona u pravu.

Pametna bi branila svoje zareze silinom argumenata.

A mudra žena? Ta vam prepozna raspravu epskih razmera u začetku, i odmah odustane.

Jer, ja i jesam svaki zarez stavila tamo gde je meni logično! Razumete?

Podeli

Related posts