500 godina posle najradoznalijeg čoveka u istoriji čovečanstva

Danas (2. maj 2019) se navršava 500 godina od smrti jednog od najvećih slikara, najpopularnijeg inovatora i najradoznalijeg čoveka, ikada – Leonarda da Vinčija.

Pomislićete da vas zamajavam, da skrećem temu sa ovozemaljskih problema, ali Leonardo jeste ovozemaljski čovek koji je zaslužio da bude malo više shvaćen i izučavan, i još više puta pomenut (i to je ovozemaljski problem). I da Multisoft nije već 10 godina u predbankrotnom stanju sigurno bi za ovu priliku objavio novi multimedijalni program, sličan onom o Tesli (150 godina od rođenja), Mocartu (250 godina od rođenja), Stonsima (prvi nastup u Srbiji) ili Pikasu (zaboravio sam koja godina je u pitanju). Najkreativniji čovek na svetu ikada, zaslužio je još više. Zato ga ovde moram spomenuti, odnosno copy/pastovati par divnih rečenica o njemu.

„Otprilike kada je navršio tridesetu i tako došao do onespokojavajuće životne prekretnice, Leonardo da Vinči je napisao pismo vladaru Milana navevši razloge zbog kojih bi ovaj trebalo da ga zaposli. On je bio umereno uspešan kao slikar u Firenci, ali je imao problema sa dovršavanjem svojih narudžbina i tragao je za novim horizontima.“

U prvih deset pasusa hvalio je sopstvene inženjerske veštine, uključujući sposobnost projektovanja mostova, kanala, topova, oklopnih vozila i javnih građevina. Tek je u jedanaestom pasusu, na kraju, nadodao da je ujedno i slikar. „Isto tako što se slikarstva tiče, kadar sam da učinim sve što je moguće“, napisao je.

„…Leonardo je svaki pedalj svojih stranica punio raznovrsnim crtežima i zapisima toliko sitnim da se moraju čitati lupom, koji izgledaju nasumični, ali ukazuju na njegove mentalne skokove. Žurno upisani jedni kraj drugih, skladno ako već ne i logično, nalaze se matematički proračuni, skice njegovog vragolastog mladog dečka, ptice, leteće mašine, pozorišni rekviziti, vrtlozi vode, srčani zalisci, groteskne glave, anđeli, sifoni, biljne stabljike, pretesterisane lobanje, saveti za slikare, beleške o oku i optici, ratna oruđa, basne, zagonetke i studije za slike. Interdisciplinarna briljantnost kovitla se po svim stranama i daje izvrstan prikaz uma u plesu sa prirodom. Njegove beležnice su najveći zapis radoznalosti koji je ikada sačinjen, čudesni vodič za osobu koju je eminentni istoričar umetnosti Kenet Klark nazivao „najneumornije radoznalim čovekom u istoriji čovečanstva“.

Ove pasuse sam izvukao iz najbolje Leonardove biografije ikada, jednog od najboljih biografa ikada (nekadašnji direktor CNN-a i generalni urednik nedeljnika Time, Volter Ajzakson napisao je i biografije Ajnštajna, Džobsa, Digitalnih inovatora, Kisindžera, Frenklina itd), a koju je izdala Laguna i čije prve glave ne smete propustiti da besplatno pročitate sa ovog linka.

KAO DA JE ZNAO DA ĆE GA NEKO ANALIZIRATA PET VEKOVA KASNIJE!
OVA NEDOVRŠENA, ZA TO VREME APSOLUTNO „OTKAČENA“, EMOTIVNA, PSIHOLOŠKA SLIKA JE PUNA SKRIVENIH PORUKA KOJE SE MOGU „PRIMETITI“ TEK UPOTREBOM ULTRAZVUČNIH, ULTRALJUBIČASTIH I INFRACRVENIH KAMERA.
SLIKU NIJE ZAVRŠIO JER JE ZADATAK KOJI JE PREUZEO ZA JEDNOG PERFEKCIONISTU BIO PREVIŠE TEŽAK.

Danas je u Srbiji skoro podjednako teško pronaći kako vanzemaljca tako i čoveka širokih znanja i interesovanja (renesansnog tipa). Kod nas uspevaju samo oni koji ne priznaju nauku i ne vide ni K od kreativnosti. Zato, ne dozvolite da vas bar danas bilo ko truje, i pokušajte da prvomajski mamurluk izlečite Leonardom. Zaslužio je. A i vi.

Podeli

Related posts