Aleksandar Tišma u Užicu

Godina je 1962. Budući klasik srpske književnosti Aleksandar Tišma biciklom iz Novog Sada obilazi jug Srbije. U avgustu se obreo u Titovom Užicu. O dvodnevnom  boravku ostaviće zapis koji će objaviti u dnevničkoj prozi „Drugde“ 1969. godine u izdanju Nolita. Kasnije su Tišmini dnevnici, dopunjavani zapisima iz Indije i Amerike, doživeli više izdanja.

U Užicu se tog avgustovskog dana obreo kasno uveče, smestio se u „Zlatiboru“ i večerao pljeskavicu u gostioni „Pariz“, gde je, kako primećuje, automat svirao isključivo sevdalinke. Sutradan  u redu za burek i jogurt pred mlečnim restoranom sluša jadanje Slovenaca i Prečana koji traže belu kafu dok im buregdžija nemo odmahuje glavom. Kupuje novine i šetajući izbija na Trg partizama: „Sa tri strane nove novcate zgrade, u jednom uglu bronzana figura Tita, tamna na šarenoj pozadini, deluje usamljeno. Po trgu su rasute klupe; sedam na jednu, ali ne ostajem dugo. Klupa nema naslona, a nema, niti će ikad imati, hlada, jer je sva zemlja po trgu popločana.”

Traži mesto za kupanje, na plaži zatiče nekoliko kupača, jer je vreme oblačno. Opisuje širok čun sa jednim mladim parom, koji se ljuljuška na mirnoj vodi. Oko podneva na pijaci kupuje sir, komentariše cenkanje seljanke („Reci sam koliko misliš“). Tokom Tišmine popodnevne šetnje gradske ulice su gotovo puste, jer toga dana „Sloboda“ je domaćin „Crvenoj zvezdi“. „S vremena na vreme frenetičan hor odobravanja ili razočarenja penje se kroz inače zanemeli vazduh; dotrčavaju deca i saopštavaju uzbuđeno šta se dole desilo i koji je poslednji rezultat.”

U bioskopu gleda holivudsku adaptaciju “Braće Karamazova” sa Jul Brinerom u ulozi Dimitrija. “Bioskop je jedan stari kućerak iza trga; njegov zid je slepljen sa pozadinom robne kuće, koja je raskošnija od bilo koje beogradske. Ovde je sve u takvim kontrastima”, primećuje pisac.

Večera u “Zlatiboru”. Pevačica peva skoro bez prestanka. “To je mala, skladno građena žena tužnog lica sa širokim nosem i usnama. Spada u univerzalne. „Kafu mi draga, ispeci“ (uvek se  zadivim naivnom cinizmu nastavka „baš kao da je za tebe“), ali i „Podmoskovske večeri“, i to na ruskom! Na žalost, glas joj je grub i ravan. Peva u vojničkom stavu na mesto voljno, nepomična, ne trepćući, a samo kad posle ispevane strofe pauzira, oštro secka levo i desno bedrima po taktu muzike.”

Sutadan nastavlja put. Požega, Guča, Čačak, Kraljevo… Pisac „Knjige o Blamu“, „Upotrebe čoveka“, „Vera i zavera“, mnogo godina kasnije, ovenčan NIN-ovom nagradom, održaće književno veče u Narodnoj biblioteci. Setio se tom prilikom i prvog boravka u Užicu…

Podeli

Related posts