Rade Jovanović, bolna komedija

Da li smo ikad mogli da zamislimo Rada Jovanovića kao romansijera, kao pisca višetomnog romana-reke, na primer, Pekićevog „Zlatnog runa“? Teško. Pisao je on i priče, i pesme, epigrame i humoreske, skečeve i kolumne, ali posle više od četiri decenije prisustva na književnoj sceni njegov stvaralački profil ostao je zapamćen u znaku, pre svega, aforistike. On i danas, tri godine posle smrti, kao i godinama unazad važi za jednog od najboljih i najproduktivnijih naših aforističara, a činjenica da mu često pripisuju autorstvo aforizama koje on nije napisao možda najbolje govori…

Pročitaj više

Miloš Krnjetin, kauboj iz Litl Blatišta

Osim užičke, nijedna od kuća u kojima je barem za kratko živeo karikaturista i strip majstor Miloš Krnjetin (1925 – 2002) više ne postoji: čačansku,  u kojoj je rođen,  nije pamtio; srušena je kuća u Nišu, gde je živeo za vreme Drugog svetskog rata; odavno je porušena i kuća njegovih dedova u Srbobranu; u Novom Beogradu, na mestu gde je izvesno  vreme živeo sa ocem i majkom u vreme izgradnje“Gazele“ danas se nalazi Muzej savremene umetnosti; čak je i jedinu kuću koju je  sam projektovao, u Donjem Milanovcu, progutao Dunav. …

Pročitaj više

Raporti iz Ćefiradije

Makar Užičani, odvajkada poznati kao narod koji je teško nasamariti, znaju ono što je i Paskal znao  – da čovek nije ni anđeo ni životinja, te da je nesreća što onaj koji želi da postane anđeo postaje životinja. Ko god posumnja u narečenu konstataciju, neka se lati antologije erskog aforizma pod nazivom “Odjeci u provaliji”, koju je za novosadsku Agoru pre nekoliko godina priredio Slobodan Simić. Reč je o knjizi koja iz ugla osamnaest užičkih aforističara na izvestan način varira i pomenutu Paskalovu tezu. Dakle, oni su decenijama ukazivali na…

Pročitaj više

Obrad Jovanović, biće umetnosti

Povodom smrti akademskog slikara i profesora Obrada Jovanovića (Mionica kod Kosjerića, 1949 – Užice, 2019), objavljujemo jedan od nekoliko razgovora Zorana Jeremića sa njim. Obrad  je bio učesnik, gost i osnivač mnogih likovnih kolonija. Na jednoj od njih, oktobra 1999. godine  na Jelovoj gori, razgovor je vođen povodomi zložbe „Metafizički crtež“ u valjevskoj Modernoj galeriji gde je Obrad  izlagao pored najznačajnijih imena naše likovne fantastike. Šarm, prisnost, oporost, rudimentarnost, čak romantiku pronalaze pronalaze u vašim crtežima… Onako kako  misli, čovek tako i crta. Crtež je oblik svesti. Boja je možda…

Pročitaj više

Ruženje grada

Pre trideset dve godine, na inicijativu Kulturno-prosvetne zajednice i agilnog sekretara SIZ-a kulture Radiše Kovačevića Cule, otvoren je konkurs za realizaciju prvog užičkog murala. Na konkursu je pobedio predlog u to vreme troje studenata likovnih akademija – Nataše Žilić, Ljubiše Dimitrijevića i Dragoljuba Kaplanovića. Oslikani zid pored Tehničke škole ne samo što je“osvežio” jednu sivu ambijentalnu zonu, već je vrlo brzo postao neka vrsta zaštitnog znaka Užica. U međuvremenu, osvanulo je u Užicu još murala.  Sredinom devedesetih godina Direkcija za izgradnju pokrenula je akciju “Užice – grad murala”, kada su…

Pročitaj više

Ilija Moljković, pohvala savesti

Pred dvadeset godina u svom novobeogradskom stanu u Pohorskoj 8  umro je Ilija Moljković (Kremna, 1933 – Beograd, 1999), čovek koji je  najdramatičnije  stranice srpskog disidentstva ispisao jedinstvenim književnim  stilom. Činjenica da je kao jedna od šezdesetosmaških ikona disidentstvo plaćao i vlastitom kožom  govori da njegove književno- političke robinzonijade duguju ponešto i  srpskoj tradiciji  – strasnoj ljubavi pendreka i pera. Moljković je, po rečima još jednog lucidnog Kremanca, IlijeMisailovića, bio “genetski idealista”. Pradeda mu Radovan ugostio je Feliksa Kanica, deda Milija tamnovao je uz gusle sa Dragišom Lapčevićem, a otac Gvozden primao čestitke sa svojeručnim potpisom  Šarla…

Pročitaj više

Beli The, deset godina posle

Nije za nepoverovati da leksikon supkulturne mitologije Užica druge polovine dvadesetog veka neće nikada biti napisan. A kakva bi to rableovski raskošna knjiga bila! Kolektivna memorija umnogome sadrži i činjenice od trivijalnog značaja za zvanično uštirkanu istoriografiju. Nauka ne trpi proizvoljnosti, a gradski duh opstaje upravo zahvaljujući ćudimas lučaja, ekscesa, afere, hronike u kojoj ima mesta samo za buntovne  i neprilagođene na petparačku provincijalnu idilu. Rečju, užički urbani duh je priča sa manje–više lekovitom ironijom iz čije perspektive sve druge priče su istinite laži ili, u najboljem slučaju, statističke dijagnoze.…

Pročitaj više

Sećanje na profesora Baltazara

Nije da nisu čudni putevi Gospodnji, ali ne vode baš često kroz seosku piljarnicu gde sam ne tako davno, na putu ka Jelovoj gori, dok se jesenje popodne presvlačilo u sumrak, nabasao na jeftine filmske diskove. Celih 149 dinara po komadu! Nešto manje od dva litra nikišćkog piva, takozvanog „kremanskog malog“. Našlo se tu štošta od celuloidnog blaga zakopanog u memoriji, od Čaplinove „Ulice siromaha“ iz 1917. godine, „Čudotvornog mača“,Vojislava Nanovića (ekranizacije „Baš Čelika“ iz 1950, u kojoj se prvi put na filmu pojavljuje Paja Vuisić), zatim Džek Nikolson u…

Pročitaj više