Pozorišni bife (15)

BALADA O DABI, SELAKU I RINU Iskreno se nadam da se cenjeno čitateljstvo seća da sam u prethodnom pisaniju nekoliko puta pominjao dešavanja vezana za epidemiju variole vere iliti velikih boginja. Ovoga puta ispričaću vam, po sećanju, jedno intimno iskustvo koje  posredno, a bogami i neposredno, ima veze sa burnim dešavanjima te 1972. “Istog su dana svi bili pelcovani…” je bio tog marta najčešće citirani stih Desanke Maksimović, ali je nama bilo najvažnije to što dva dana nismo išli u školu, zbog kontraindikacija, kako su nam objašnjavali,  koje je moglo…

Pročitaj više

SAMOUVERENO U PROPAST (1)

Piše: Bojan Dramlić Krajem 1990. godine nasli smo se kod Borisa Ilića na „gajbi“, Peđa Tomić – Lujo, Aleksandar Šišić – Panex i ja, Bojan Dramlić, sa idejom nešto počnemo da sviramo. Odmah je bilo jasno koju ćemo vrstu muzike svirati. Prvobitni naziv benda bio je OBNOXIOUS – to je pisalo na mojoj majici Sex Pistols i privremeno nam je poslužilo kao naziv benda. I tako je počeo sa radom prvi Punk bend iz Krčagova! Probe smo imali svakodnevno kod Borisa u stanu uz podršku prijatelja, pa se ne malo…

Pročitaj više

Pozorišni bife (14)

Zaokružujući priču o bulajićevskoj eri titovoužičkog Narodnog pozorišta, kao što smo obećali, u ovom nastavku prenećemo vam razgovor sa jednim Zrenjanincem  rođenim u Titovom Užicu, glumcem u penziji koji je završio Užičku gimnaziju i koji je svoje prve korake u uspešnoj profesionalnoj karijeri napravio upravo na sceni našeg pozorišta. O tom vremenu i još ponekim stvarima jednog sunčanog majskog prepodneva razgovarao sam sa Prvoslavom Zakovskim – Zakom, šetajući centrom  Zrenjanina a kasnije odmarajući u jednoj prijatnoj poslastičarnici u kojoj se Zaka oseća domaćinski. Skoro svaka osoba koja malo duže pamti,…

Pročitaj više

Pozorišni bife (13)

Ta prestupna 1972. godina u Titovom Užicu je počela je uobičajeno, bez nekih velikih trauma ili potresa. Autobusi su svakog jutra, ranom zorom oko pola šes’, brektali preko Dovar’ja, prepuni novoformirane, pospane, radničke klase koja je hitala u Krčagovo (Prvi Partizan, Metaloprerada, Sreten Gudurić…) pa preko Ade (Kožara) do Sevojna gde se najveći broj samoupravljača iskrcavao, hitajući u Valjaonicu bakra, da bi sa novim elanom išli u nove radne pobede, jedva čekajući da se oglasi sirena za kraj smene u 14 h. Trebalo je, “za dana”, stići da se oposli…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI Kad muzike nema, neka svira tišina Septembar… Mesec koji nagoveštava promenu. Tako je valjda oduvek.  Prvi dani septembra drugačije mirišu od poslednjih avgustovskih. Kao da ti poručuju, ali kroz šapat: e, sad je dosta. Septembar  nije grub, pa ne ume drugačije. Samo blago razvuče: zavodi se red, a ti bi još. U gimnaziji zvoni zvono i budi me nekoliko puta. Krene buka i tako traje pet minuta, a onda opet sve utihne… I najbolje se čuje u septembru, jer menja tišinu koja je vladala par meseci. A…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI (5) Memla i rokenrol I ta jesen… Poput svake druge, troši se žmureći. Vidiš u glavi neki datum koji čekaš, nadolazeći rođendan, 29. novembar, Novu godinu, dan ili događaj u kome ćeš se dobro zabaviti. Imaš osamnaest godina i krajnje jednostavno ili svedeno razmišljaš, ili ne razmišljaš. Puštaš da teče… Kad pomislim na rokenrol tog vremena, osetim miris vlažnog Filencovog podruma, jednako vlažnog Ferijalnog, Rupe, betončina i raznih garaža, Linee i Moma Šotre, i one „Surdulice“ u kojoj su vežbale Bitange, prašnjavog podruma iz Maslaćeve… I slatko…

Pročitaj više

Rade Jovanović, bolna komedija

Da li smo ikad mogli da zamislimo Rada Jovanovića kao romansijera, kao pisca višetomnog romana-reke, na primer, Pekićevog „Zlatnog runa“? Teško. Pisao je on i priče, i pesme, epigrame i humoreske, skečeve i kolumne, ali posle više od četiri decenije prisustva na književnoj sceni njegov stvaralački profil ostao je zapamćen u znaku, pre svega, aforistike. On i danas, tri godine posle smrti, kao i godinama unazad važi za jednog od najboljih i najproduktivnijih naših aforističara, a činjenica da mu često pripisuju autorstvo aforizama koje on nije napisao možda najbolje govori…

Pročitaj više

Pozorišni bife (12)

Kao što rekosmo, prestupna 1972. godina obilovala je značajnim događanjima na svetskoj sceni, koji će posredno ili direktno uticati na živote običnih smrtnika, što na građanstvo u okviru  jugoslovenske zajednice. Boga mi, veoma bitne stvari su se te godine desile u Titovom Užicu, koje će kasnije “debelo” uticati i na živote stanovnika “građana male varoši” pa će pisanije o toj godini biti malo poduže. Shodno tome ću, po svoj prilici, morati da ga podelim u više nastavka. Pa da krenemo redom, od svetskih dešavanja.  Prvog januara te 1972. godine Kurt…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI (4) Nevarljivo leto Zahuktali smo se, bez sumnje. Dešavao se period u kome ti ništa ne fali, osim vremena. Čini ti se da stižeš sve, ali tada nisi svestan da se od sna ne može pobeći. Stiže te, pre ili kasnije. I ti juriš, i ovde, i tamo, i tako u nedogled. U strahu si da ćeš nešto propustiti. Svira se gde se stigne i gde se može. Organizacija svirke biva manji problem od pronalaženja prostorija za vežbanje. Danas su nastupi učestaliji, ali se nekada nije sviralo…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

Kako smo prosvirali (3) – Vreme je za identitet Trošili smo već treću godinu srednje škole i ušli u proleće osamdeset osme. Iako smo dobar deo dana provodili slušajući odabrane ritmove, nedostajala je kapisla što svetli, inicirajuća energija, koja bi naše uzburkane misli pretvorila u konkretnu akciju. Srećom, sva ta “čAkanja” što bi išla u nedogled, Nikola Filenc bi energično presecao i terao nas na realizaciju. Tek kasnije bi se bavili detaljima ko, gde, kad, kako, zašto, zbog čega… U to vreme je bilo nekoliko formiranih bendova i desetak muzičara,…

Pročitaj više