Pozorišni bife (18)

U prethodnom delu ovog pisanija pomenusmo Petra Lazića koji je krajem šezdesetih godina stigao a polovinom sedamdesetih godina izborio se za status prvaka i, možemo slobodno reći, “nosio” repertoar titovoužičkog Narodnog pozorišta. Nije mi bilo teško da skoknem do Šapca kako bih, iz prve ruke, saznao neke dogodovštine iz tog perioda. Prilikom jedne od čestih poseta zavičaju, svratih do Šapca da sa dugogodišnjim prijateljem popričam o tim “herojskim” vremenima, kako se u narodu kaže: “Nekad bilo sad se pominje…” Krajem šezdesetih godina postao je član užičkog ansambla. Pozorište je u…

Pročitaj više

Pozorišni bife (17)

Kao što rekosmo pri kraju prethodnog nastavka, na mesto direktora titovoužičkog Narodnog pozorišta početkom 1973. godine, tačnije, 1.marta, dolazi profesor književnosti Aleksandar Lale Milosavljević. Ovde moram da navedem interesantnu digresiju koja samo donekle  ima veze sa temom ovog pisanija. Tokom svog, ne baš kratkog, motanja po raznim srpskim pozorištima. upoznao sam četvoricu ljudi koji se zovu Aleksandar Milosavljević i sva četvorica imaju direktne ili posredne veze s pozorištem. Ako krenemo po starini: Aleksandar Aca Milosavljević (1933-2007), direktor kragujevačkog Narodnog pozorišta “Joakim Vujić”, član Programskog saveta Sterijinog pozorja, direktor Slobodišta…; Aleksandar…

Pročitaj više

GODINE ARHIVSKE ZABAVE

U subotu je moj grad opet bio veliki i lep, lep i tužan. Ko je bio na koncertu u GKC, a zatim i na takozvanoj after party svirci U Čajdžinici, zna o čemu govorim. Koncert „Arhivske zabave“, zakazan za 5. oktobar, pretvorio se u komemoraciju Željku Andriću, našem Pepiju. Ekipa iz benda nije htela da odustane od svirke uprkos tragediji koja se desila. Miško se, umesto svog kuma, prihvatio gitare, ROCK almanah, njegovi prijatelji sa početka muzičke karijere, su otvorili koncert kao podrška a prepuna sala GKC je dobila dva…

Pročitaj više

Pozorišni bife (16)

Nakon burne 1972. godine, prosta 1973. bila je za nijansu mirnija. Okončani su neki sukobi koji su poprilično trajali, mada je i te godine bilo burnih događaja koji su najavljivali značajne promene na svetskoj i domaćoj sceni. Kao što smo uobičajili, prvo ćemo se podsetiti na svetska dešavanja (na filmu se to zove makro plan), zatim na dešavanja diljem SFRJ-ota pa tek onda zbivanjima u gradu na Đetinji, sa akcentom na Pozorište, a biće tu i poneki intimni detalji. Krenimo redom. U januaru te godine, svetsku scenu su preplavili izveštaji…

Pročitaj više

Pozorišni bife (15)

BALADA O DABI, SELAKU I RINU Iskreno se nadam da se cenjeno čitateljstvo seća da sam u prethodnom pisaniju nekoliko puta pominjao dešavanja vezana za epidemiju variole vere iliti velikih boginja. Ovoga puta ispričaću vam, po sećanju, jedno intimno iskustvo koje  posredno, a bogami i neposredno, ima veze sa burnim dešavanjima te 1972. “Istog su dana svi bili pelcovani…” je bio tog marta najčešće citirani stih Desanke Maksimović, ali je nama bilo najvažnije to što dva dana nismo išli u školu, zbog kontraindikacija, kako su nam objašnjavali,  koje je moglo…

Pročitaj više

SAMOUVERENO U PROPAST (1)

Piše: Bojan Dramlić Krajem 1990. godine nasli smo se kod Borisa Ilića na „gajbi“, Peđa Tomić – Lujo, Aleksandar Šišić – Panex i ja, Bojan Dramlić, sa idejom nešto počnemo da sviramo. Odmah je bilo jasno koju ćemo vrstu muzike svirati. Prvobitni naziv benda bio je OBNOXIOUS – to je pisalo na mojoj majici Sex Pistols i privremeno nam je poslužilo kao naziv benda. I tako je počeo sa radom prvi Punk bend iz Krčagova! Probe smo imali svakodnevno kod Borisa u stanu uz podršku prijatelja, pa se ne malo…

Pročitaj više

Pozorišni bife (14)

Zaokružujući priču o bulajićevskoj eri titovoužičkog Narodnog pozorišta, kao što smo obećali, u ovom nastavku prenećemo vam razgovor sa jednim Zrenjanincem  rođenim u Titovom Užicu, glumcem u penziji koji je završio Užičku gimnaziju i koji je svoje prve korake u uspešnoj profesionalnoj karijeri napravio upravo na sceni našeg pozorišta. O tom vremenu i još ponekim stvarima jednog sunčanog majskog prepodneva razgovarao sam sa Prvoslavom Zakovskim – Zakom, šetajući centrom  Zrenjanina a kasnije odmarajući u jednoj prijatnoj poslastičarnici u kojoj se Zaka oseća domaćinski. Skoro svaka osoba koja malo duže pamti,…

Pročitaj više

Pozorišni bife (13)

Ta prestupna 1972. godina u Titovom Užicu je počela je uobičajeno, bez nekih velikih trauma ili potresa. Autobusi su svakog jutra, ranom zorom oko pola šes’, brektali preko Dovar’ja, prepuni novoformirane, pospane, radničke klase koja je hitala u Krčagovo (Prvi Partizan, Metaloprerada, Sreten Gudurić…) pa preko Ade (Kožara) do Sevojna gde se najveći broj samoupravljača iskrcavao, hitajući u Valjaonicu bakra, da bi sa novim elanom išli u nove radne pobede, jedva čekajući da se oglasi sirena za kraj smene u 14 h. Trebalo je, “za dana”, stići da se oposli…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI Kad muzike nema, neka svira tišina Septembar… Mesec koji nagoveštava promenu. Tako je valjda oduvek.  Prvi dani septembra drugačije mirišu od poslednjih avgustovskih. Kao da ti poručuju, ali kroz šapat: e, sad je dosta. Septembar  nije grub, pa ne ume drugačije. Samo blago razvuče: zavodi se red, a ti bi još. U gimnaziji zvoni zvono i budi me nekoliko puta. Krene buka i tako traje pet minuta, a onda opet sve utihne… I najbolje se čuje u septembru, jer menja tišinu koja je vladala par meseci. A…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI (5) Memla i rokenrol I ta jesen… Poput svake druge, troši se žmureći. Vidiš u glavi neki datum koji čekaš, nadolazeći rođendan, 29. novembar, Novu godinu, dan ili događaj u kome ćeš se dobro zabaviti. Imaš osamnaest godina i krajnje jednostavno ili svedeno razmišljaš, ili ne razmišljaš. Puštaš da teče… Kad pomislim na rokenrol tog vremena, osetim miris vlažnog Filencovog podruma, jednako vlažnog Ferijalnog, Rupe, betončina i raznih garaža, Linee i Moma Šotre, i one „Surdulice“ u kojoj su vežbale Bitange, prašnjavog podruma iz Maslaćeve… I slatko…

Pročitaj više