Rade Jovanović, bolna komedija

Da li smo ikad mogli da zamislimo Rada Jovanovića kao romansijera, kao pisca višetomnog romana-reke, na primer, Pekićevog „Zlatnog runa“? Teško. Pisao je on i priče, i pesme, epigrame i humoreske, skečeve i kolumne, ali posle više od četiri decenije prisustva na književnoj sceni njegov stvaralački profil ostao je zapamćen u znaku, pre svega, aforistike. On i danas, tri godine posle smrti, kao i godinama unazad važi za jednog od najboljih i najproduktivnijih naših aforističara, a činjenica da mu često pripisuju autorstvo aforizama koje on nije napisao možda najbolje govori…

Pročitaj više

Bob Živković otvara festival „Na pola puta“

Izložbom radova ilustratora Dobrosava Boba Živkovića u prizemlju Gradske galerije, u nedelju 21. aprila u 18 sati svečano je otvoren ovogodišnji festival “Na pola puta”. Iste večeri u 19:30 na velikoj sceni užičkog Narodnog pozorišta Reflektor teatar iz Beograda odigrana je predstava “Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi” za koju koncept, režiju i dramaturgiju potpisuje Milena Bogavac. Četrnaesti regionalni književni festival „Na pola puta” trajaće do 25. aprila. Predavanja u Užičkoj gimnaziji održaće se u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, a večernja čitanja i razgovori sa piscima na Maloj sceni Narodnog…

Pročitaj više

Miloš Krnjetin, kauboj iz Litl Blatišta

Osim užičke, nijedna od kuća u kojima je barem za kratko živeo karikaturista i strip majstor Miloš Krnjetin (1925 – 2002) više ne postoji: čačansku,  u kojoj je rođen,  nije pamtio; srušena je kuća u Nišu, gde je živeo za vreme Drugog svetskog rata; odavno je porušena i kuća njegovih dedova u Srbobranu; u Novom Beogradu, na mestu gde je izvesno  vreme živeo sa ocem i majkom u vreme izgradnje“Gazele“ danas se nalazi Muzej savremene umetnosti; čak je i jedinu kuću koju je  sam projektovao, u Donjem Milanovcu, progutao Dunav. …

Pročitaj više

Raporti iz Ćefiradije

Makar Užičani, odvajkada poznati kao narod koji je teško nasamariti, znaju ono što je i Paskal znao  – da čovek nije ni anđeo ni životinja, te da je nesreća što onaj koji želi da postane anđeo postaje životinja. Ko god posumnja u narečenu konstataciju, neka se lati antologije erskog aforizma pod nazivom “Odjeci u provaliji”, koju je za novosadsku Agoru pre nekoliko godina priredio Slobodan Simić. Reč je o knjizi koja iz ugla osamnaest užičkih aforističara na izvestan način varira i pomenutu Paskalovu tezu. Dakle, oni su decenijama ukazivali na…

Pročitaj više

Ilija Moljković, pohvala savesti

Pred dvadeset godina u svom novobeogradskom stanu u Pohorskoj 8  umro je Ilija Moljković (Kremna, 1933 – Beograd, 1999), čovek koji je  najdramatičnije  stranice srpskog disidentstva ispisao jedinstvenim književnim  stilom. Činjenica da je kao jedna od šezdesetosmaških ikona disidentstvo plaćao i vlastitom kožom  govori da njegove književno- političke robinzonijade duguju ponešto i  srpskoj tradiciji  – strasnoj ljubavi pendreka i pera. Moljković je, po rečima još jednog lucidnog Kremanca, IlijeMisailovića, bio “genetski idealista”. Pradeda mu Radovan ugostio je Feliksa Kanica, deda Milija tamnovao je uz gusle sa Dragišom Lapčevićem, a otac Gvozden primao čestitke sa svojeručnim potpisom  Šarla…

Pročitaj više

Beli The, deset godina posle

Nije za nepoverovati da leksikon supkulturne mitologije Užica druge polovine dvadesetog veka neće nikada biti napisan. A kakva bi to rableovski raskošna knjiga bila! Kolektivna memorija umnogome sadrži i činjenice od trivijalnog značaja za zvanično uštirkanu istoriografiju. Nauka ne trpi proizvoljnosti, a gradski duh opstaje upravo zahvaljujući ćudimas lučaja, ekscesa, afere, hronike u kojoj ima mesta samo za buntovne  i neprilagođene na petparačku provincijalnu idilu. Rečju, užički urbani duh je priča sa manje–više lekovitom ironijom iz čije perspektive sve druge priče su istinite laži ili, u najboljem slučaju, statističke dijagnoze.…

Pročitaj više