Pozorišni bife (16)

Nakon burne 1972. godine, prosta 1973. bila je za nijansu mirnija. Okončani su neki sukobi koji su poprilično trajali, mada je i te godine bilo burnih događaja koji su najavljivali značajne promene na svetskoj i domaćoj sceni. Kao što smo uobičajili, prvo ćemo se podsetiti na svetska dešavanja (na filmu se to zove makro plan), zatim na dešavanja diljem SFRJ-ota pa tek onda zbivanjima u gradu na Đetinji, sa akcentom na Pozorište, a biće tu i poneki intimni detalji. Krenimo redom. U januaru te godine, svetsku scenu su preplavili izveštaji…

Pročitaj više

Pozorišni bife (15)

BALADA O DABI, SELAKU I RINU Iskreno se nadam da se cenjeno čitateljstvo seća da sam u prethodnom pisaniju nekoliko puta pominjao dešavanja vezana za epidemiju variole vere iliti velikih boginja. Ovoga puta ispričaću vam, po sećanju, jedno intimno iskustvo koje  posredno, a bogami i neposredno, ima veze sa burnim dešavanjima te 1972. “Istog su dana svi bili pelcovani…” je bio tog marta najčešće citirani stih Desanke Maksimović, ali je nama bilo najvažnije to što dva dana nismo išli u školu, zbog kontraindikacija, kako su nam objašnjavali,  koje je moglo…

Pročitaj više

Pozorišni bife (14)

Zaokružujući priču o bulajićevskoj eri titovoužičkog Narodnog pozorišta, kao što smo obećali, u ovom nastavku prenećemo vam razgovor sa jednim Zrenjanincem  rođenim u Titovom Užicu, glumcem u penziji koji je završio Užičku gimnaziju i koji je svoje prve korake u uspešnoj profesionalnoj karijeri napravio upravo na sceni našeg pozorišta. O tom vremenu i još ponekim stvarima jednog sunčanog majskog prepodneva razgovarao sam sa Prvoslavom Zakovskim – Zakom, šetajući centrom  Zrenjanina a kasnije odmarajući u jednoj prijatnoj poslastičarnici u kojoj se Zaka oseća domaćinski. Skoro svaka osoba koja malo duže pamti,…

Pročitaj više

Pozorišni bife (13)

Ta prestupna 1972. godina u Titovom Užicu je počela je uobičajeno, bez nekih velikih trauma ili potresa. Autobusi su svakog jutra, ranom zorom oko pola šes’, brektali preko Dovar’ja, prepuni novoformirane, pospane, radničke klase koja je hitala u Krčagovo (Prvi Partizan, Metaloprerada, Sreten Gudurić…) pa preko Ade (Kožara) do Sevojna gde se najveći broj samoupravljača iskrcavao, hitajući u Valjaonicu bakra, da bi sa novim elanom išli u nove radne pobede, jedva čekajući da se oglasi sirena za kraj smene u 14 h. Trebalo je, “za dana”, stići da se oposli…

Pročitaj više

Pozorišni bife (12)

Kao što rekosmo, prestupna 1972. godina obilovala je značajnim događanjima na svetskoj sceni, koji će posredno ili direktno uticati na živote običnih smrtnika, što na građanstvo u okviru  jugoslovenske zajednice. Boga mi, veoma bitne stvari su se te godine desile u Titovom Užicu, koje će kasnije “debelo” uticati i na živote stanovnika “građana male varoši” pa će pisanije o toj godini biti malo poduže. Shodno tome ću, po svoj prilici, morati da ga podelim u više nastavka. Pa da krenemo redom, od svetskih dešavanja.  Prvog januara te 1972. godine Kurt…

Pročitaj više

Pozorišni bife (11)

Nije da se te 1971. godine u titovoužičkom Narodnom pozorištu nije radilo, ali se u vazduhu osećao kraj jedne ere koju možemo nazvati “bulajićevom”, jer kada se pogleda repertoar iz tog vremena najčešće pominjano prezime  je Bulajić, bilo kao reditelj, bilo kao tekstopisac. Njegova supruga Lidija je takođe često glavna glumca, tako da slobodno možemo reći da su Bulajići “alfa i omega” tih godina na “novoj” titovoužičkoj sceni. Još jedno intrigantno prezime koje se često pominje u to vreme je Srbljanović. Velizar Velja Srbljanović* je često potpisivao scenografska rešenja i…

Pročitaj više

Pozorišni bife (10)

Početak osme decenije tj. 1971. godinu obeležila su dešavanja koja će polako ali sigurno dovesti do kraja kakve/takve stabilnosti koja je bila uspostavljena prethodnih decenija. Svet jeste bio polarizovan na socijalistički istok i kapitalistički zapad, ali su obe strane čvrsto držale svoje pozicije i zazirale od onih s druge strane, tako da je “status quo” (rock band će se pojaviti kasnije) održavan uz povremene ispade koji su zataškavani po sistemu “mi smo se samo šalili”… Početkom godine se u večna lovišta preselila Koko Šanel, neprikosnoveni vladar modnih pista prethodnih godina,…

Pročitaj više

Pozorišni bife (9)

Zaključujući priču o “zlatnim godinama titovoužičkog pozorišta”, koje bejahu pre pola veka, dužni smo da napomenemo da je “Lomača” te 1969. godine, kao i “Balada o luzitanskom strašilu”, na Susretima profesionalnih pozorišta “Joakim Vujić” pokupila glavne nagrade i još poneku*, što je samo još jedan od pokazatelja da se Pozorište u gradu na Đetinji od toga doba ubraja u značajne teatarske punktove u zemlji Srbiji, a posebno ispod Save i Dunava. Mnogima nije jasno, pa ni meni,  zašto “Lomača” nije bila uvrštena u selekciju za Sterijino pozorje?!  Ne obećavam, ali…

Pročitaj više

Pozorišni bife (8)

Možda će se cenjenom čitateljstvu učiniti da sam o 1968. i 1969. godini baš odužio, što nije daleko od istine, ali za to postoje opravdani razlozi. Te dve godine mogu se, s punim pravom, nazvati “zlatnim periodom” titovoužičkog Narodnog pozorišta. Ne samo zbog učešća na BITEF-u, dva puta zaredom, već i zbog puno drugih faktora koji su bitni za funkcionisanje pozorišta sa kapacitetom kakvim raspolaže narečena institucija. Prvo: te godine s kraja šezdesetih, hteli mi toda priznamo ili ne, su “zlatne godine” za grad Titovo Užice u svakom pogledu, ekonomskom,…

Pročitaj više

Pozorišni bife (7)

Mada se ne pominje tako često kao ’68,  sledeća, prosta, 1969. godina je na svetskoj sceni bila burna slično kao prethodna, takođe je obilovala značajnim istorijskim događanjima. Iako se 1968. godina navodi kao prekretnica, često se neki događaji koji su se desili te ’69. strpaju u prethodnu, a i sećanja su sklona izvitoperavanju. Što se tiče SFRJ, vlast je izgleda savladala gradivo vezano za mladalačke ekscese, bar u manipulisanju i prikrivanju simptomatičnih informacija. Javnost je bila relativno mirna, mada su neke pojave koje su se te godine stidljivo pomaljale kasnije…

Pročitaj više