Četvorosmerna ulica

Piše: Vojislav  Stanojčić

Izabrati ploču koja je deo sopstvenog života, ili sam život, iz vremena ranih sedamdesetih, kada je muzika bila vrhunac potrebe za spajanjem ljudi i ideja u jednoj velikoj ljubavi – nije nimalo jednostavno.

A možda i jeste, iz najmanje dva razloga.

Prvi je sasvim konkretan: pročitana knjiga „Dosije Lenon“ koja me je vratila u vreme globalne euforije u kojoj je rokenrol bio nezaobilazan, a to je vreme nastanka ove ploče.

Drugi razlog je lične prirode. Naime, ja i moja generacija koja je ostala na vetrometini svojih ideala sa porukom (koju svet nije dobro čuo) sadržanom u pesmama sa albuma za koji sam posebno intimno vezan.

Čvrsto verujem da nisam usamljen u uverenju da je to energija koja je kreirala naše poglede na svet, od ljubavi do politike. Crosby, Stills, Nash & Young  i njihov dupli album „4 WAY STREET“ otkrili su nam na najautentičniji mogući način suštinu protestne pesme: jedan čovek, jedan glas, jedan instrument, ali i sve to puta četiri na jednom mestu.

Četiri kultne individue rokenrola, četiri neprevaziđena vokala u istoriji akustične rok muzike. Neponovljivo!

Crosby, Stills, Nash & Young pojavili su se tih godina i pomogli nam da menjamo svet (…We can change the world…). I još uvek to radimo, ali ne kao nekad uz gitaru koja je zvucima naše i njihove himne „Chicago“ odjekivala kroz Kec bar, Rajske, do Mljeta i Straduna. Zadovoljstvo je bilo veće ukoliko su žice gitare bile pod prstima Thea, Denisa, Basa…

Though your brother’s bound and gagged
And they’ve chained him to a chair
Won’t you please come to Chicago
Just to sing
In a land that’s known as freedom
How can such a thing be fair
Won’t you please come to Chicago
For the help we can bring
We can change the world

I znam da mi koji smo ostali još uvek verujemo u  We can change the world.

Podeli

Related posts