Dobra vest za najstarije užičke programere – penzionere: I posle COBOL-a – COBOL

Kada sam pre 4 godine pitao Srđana Boškovića (radi u Hajdelbergu za SAP – najveću nemačku IT firmu) koji programski jezik najviše koristi, odgovorio je u COBOL. Narednih dana sam ovo prepričavao kao dobar vic, da bih tek pre mesec dana ukapirao da su matorci koji “kidaju” ovaj 60-togodišnji jezik suvo zlato (a ne samo klinci sa javama i javaskriptovima, pajtonima i ceovima). A ako vi u svoj CV možete da upištite poznavanje COBOL-a, to znači da ste u poslovnom životu ispali VELIKI GLUPANI (baš kao i ja)!

Ovu ću neverovatnu priču, koju moram da podelim sa vama, pokušati da objasnim kroz svoje 30-togodišnje programersko iskustvo. Za uvod dajem par napomena:

  • COBOL je pre 4 meseca proslavio 60. rođendan i posle FORTRAN-a je najstariji programski jezik.
  • FORTRAN je napravljen za potrebe naučnika i inženjera (na njemu sam radio samo tokom studija na ETF-u)
  • COBOL (skraćenica za common business-oriented language) se koristi(o) za poslove aplikacije u SVIM bankama, osiguravajućim društvima, fabrikama – tamo gde se prave i vrte pare
  • U 1980-im, godinama pre PC računara, velika užička preduzeća su, kao i svi svetski giganti, imala vlastite računske centre
  • Valjaonica, Pvi partizan, Dunav, Beogradska (kasnije Užička) banka i Jugobanka su tada za velike (mainframe) računare potrošili milione i milione maraka.
  • U tim su centrima gospodarile desetine užičkih programera (većinom inženjeri, ali i matematičari i ekonomisti) i programirale isključivo na COBOL-u
UŽIČKI RAČUNSKI CENTRI i COBOL

U godini 1987, kada ja stupam na poslovnu scenu, je u mom Prvom partizanu na 2 velika VAX računara američkog Digital Equipment Corporation (DEC), bilo prikačeno 128 terminala (monitor i tastatura) – što znači da je na poslovima unosa podataka u svim zgradama fabrike bilo najmanje 100 radnika.

U samom centru je na obradi podataka radilo dvadesetak tehničara i programera. Da ste nas samo videli u doktorskim belim mantilima koje smo morali da obučemo kada, po potrebi, ulazimo u klimatizovane staklene prostorije sa duplim podovima i plafonima – baš smo izgledali moćno.

Sve je tu bilo ogromno, ali u odnosu na danas, smešno – monohromatski ekrani (zelena slova i crna pozadina), delovi računara kao šifonjeri, linijski štampači veličine veće komode, ogromne diskete imaju samo 128 kB, 2 MB RAM-a za sve terminale, diskovi od 10 MB teški više od 10 kg, arhiviranje na trakama.

Operativni sistemi na velikim računarima su dosta komplikovaniji. Ovaj, VMS, sam malo naučio na faksu jer je ETF imao iste kompjutere kao Partizan i Valjaonica (najbolje što je svet u tom trenutku imao da ponudi).

Tada sam silom prilikao (i na silu) upoznao i ekonomsku tematiku (mada sam i dalje sanjao da radim u studiju, radiju ili televiziji – za to se i školovao).

I COBOL – nekomformne i donekle razumljive naredbe povezane sa smešnim bazama podataka. Ali, opet, sasvim dovoljno da obračunaš platu i pratiš proizvodnju – podaci ne lete na ekranu (osim one zmijice, ne postoji druga igra), ništa nije uzbudljivo, ali opet, zadovoljava potrebe firme od 5.000 radnika.

Od 1989, umesto u fabričkoj menzi doručkujem u Palasu, odmah ispod prostorija mog novog poslodavca, Beogradske banke. Tamo me čeka slična ekipa, isti programski jezik, ali na američkom Honeywell Bull računaru (sklapala EI Niš).

Drugi operativni sistemi na ovoj skalameriji (prvo GCOS, kasnije UNIX) nisu sprečili COBOL da i tamo završava sve potrebne stvari, pa čak izdrži i ludačku inflaciju (programeri su ovo mnogo mnogo teže pregurali).

SANKCIJE i PROPAST

Nakon uvođenja sankcija 30. maja 1992, srpski računski centri polako propadaju, a sa njima i programerski potencijal. Dok su mlađi programeri prvi započeli pečalbu, stariji COBOL programeri se u početku, zaštićeni u društvenim preduzećima, uopšte ne trude da nešto promene i shvate da će:

  1. njihove firme uskoro biti privatizovane,
  2. računski centri optimizovani i izmešteni u veće gradove,
  3. a oni ostati bez posla.

U trenutku kada su i sami uvideli da su izgubili korak sa vremenom, za njih je već bilo kasno (mada ja ovde pokušavam da dokažem da smo samo živeli u zabludi i da nikada nije bilo kasno).

PC i brojni programski jezici

A oni koji nisu dozvoljavali da ih pregazi informatičko vreme, inače mnogo brže od realnog, ako već nisu otišli u inostranstvo, otišli su u privatne vode i počinju rad na PC računarima.

Ja sam još u Partizanu počeo da se interesujem za PC računare, i to u vreme pre Windowsa, da bih u narednoj deceniji imao sve PC verzije (XT, AT-286, 386, 486, Pentium itd – i uvek kupovao u proseku za 3.000, a prodavao za 500 DM), a u privatnike idem dan pre uvođenja sankcija.

I do današnjih dana sam programirao u dBase, Clipper, FoxBase, BASIC, Visual Basic, Pascal, ToolBook (skoro niko nije čuo za njega, a Multisoft je u njemu napravio većinu multimedijalnih programa), AutoLISP, C, C++, C#, JavaScript, HTML, jQuery, Angular, PHP, ASP, SQL, MySQL i ko zna šta sam još zaboravio da navedem. O pomoćnim programima za sve i svašta, ne treba ni pričati jer su programeri postali devojke za sve 🙁

I nikada više na COBOL nisam ni pomislio.

Pa onda drugi operativni sistemi, tableti i telefoni i drugi jezici

Poslednjih desetak godina je došlo vreme da moraš da praviš verzije programa za više operativnih sistema: Windows, iOS (svi Appleovi uređaji), Android (drugi smartfonovi), Linux, Unix, i koji moraju da poštuju stroga pravila koja važe samo za svoj operativni sistem (moras da radis u Objecitive-C za iPhone i iPad, ili u Javi za Android telefone). Ili da koristiš neke hibridne kombinacije (PhoneGap, Ionic itd). Danas mi je više muka od izbora jezika i praćenja mode.

Zatvaranje kruga – COBOL

I skoro 30 godina od svog poslednjeg COBOL-skog programa, tek u maju 2019. shvatim da COBOL bez ikakvih izmena u kodu može da radi na svakom uređaju (čak još lakše nego najomiljeniji multioperativni programski jezik na koji se loži većina klinaca – Java).

Zatim se setim Boškovićeve priče o nemačkom SAP-u, i nakon dodatne provere na netu shvatim da se velike banke i osiguravajuća društva do današnjeg dana nisu odrekle COBOL-a (da ne pominjem i ne pokušavam da izračunam koliko su uštedeli i para i vremena i nerava i neizvesnosti).

Naprotiv, sada znam da svi bankomati na svetu i dalje rade u COBOL-u! I da iza 70% svih finansijskih transakcija na Cloudu (u Oblaku) stoji COBOL!

Koliko god on izgledao staromodan, i dalje perfektno radi posao jer isti program može da radi na svakom uređaju pa je broj COBOL-ovih programskih linija u svetu je veći od bilo kog drugog jezika. Štaviše, kako se klinci ne lože na “zastarele” jezike, pronaći COBOL programere je dosta teško pa su zato COBOL programeri neverovatno dobro plaćeni!

KOJI JE ZAKLJUČAK OVE PRIČE?

Stari užički programeri koji su žarili i palili osamdesetih i danas mogu da rade! Zbog centralizacije banaka i osiguravajućih kompanija, radnih mesta za programere više nema u užičkim filijalama, ali nam danas svetska demokratizacija i liberalizacija tržišta poslova daje šansu da radimo za bilo koju svetsku firmu sa radnim stolovima u našim kućama.

JOŠ JEDNOM: poznavanje COBOL-a nam nije obećavalo svetlu budućnost samo možda od 1995-2005, a pojavom bržeg Interneta, sve je bilo moguće. Ubeđen sam da to skoro niko nije znao, osim nekih cicija koje, štiteći vlastiti posao, to nisu želela da obnaroduju.

Mada bi, da budemo pošteni, najviše trebalo kriviti našu očajnu informisanost (jedna od stvari koje sebi neću oprostiti).

Mislim, možda od posla ništa ne uradimo, ali sama pomisao na to da nismo za bacanje nešto znači, zar ne?

PO(R)UKA Oni koji nisu otvorili svoj LinkedIN nalog, neka to sada urade. Zašto da se ne pohvale šta su sve radili u životu? Ipak smo dosta pregrmeli zajedno, zar ne? A zatim da, kao što sam ja to upravo uradio, obavezno napišu poznavanje COBOL-a. Nikad se ne zna 🙂

Podeli

Related posts