Drinkmanov zabavnik (5)

Na slovo, na slovo: D

Ilustracije: Tijana Jevtić

Delija – navijače „Crvene zvezde” su do devedesetih godina prošlog veka uvredljivo oslovljavali sa Cigani, nasuprot komšijima grobarima. Politički korektno ime delije (a ne Romi, kako bi se očekivalo), nadenuo im je vođa navijača po službenoj dužnosti Željko Ražnatović Arkan, kontroverzni biznismen, narodni junak i patriota – po jednima; okoreli kriminalac, ratni zločinac, saradnik obaveštajnih službi, za one druge, mnogo objektivnije.

Najveći delija svih vremena je, što se „Drinkmanovog zabavnika” tiče, Ćomi Paloma sa Aleksića mosta. Rečeni Ćomi  je tamo negde devedesetih, kada je ostao bez posla, pokrenuo mali biznis na Zlatiboru. Nabavio je neko šareno konjče (iz sopstvenih izvora, tada još nije bilo podsticajnih kredita za mala i srednja preduzeća ni biznis inkubatora), koje je iznajmljivao beogradskoj đeci da se slikaju ili, eventualno, da ga projašu naokolo „jedan krug”.

Sreo se on jednom tako ispred lifta sa komšijom Mijagom, inače lokalnim kontroverznim biznismenom, koji je nekoliko godina kasnije nastradao u revolveraškom obračunu u diskoteci „Bi-bap”. „Kako ide posao?”, upitao ga je Mijaga. „Nije loše, komšija”, odgovorio je Ćomi, pa je posle kraće pauze, malo potiše, dodao: „Al’ nije još za reket.”

„Vidi onog deliju”, kaže se za nekoga ko koristi sirovu snagu, bez mnogo razmišljanja o uzrocima i posledicama.

Defa – neko ko je umereno defektan, sa blagim sociopatskim tendencijama ili, u ređim slučajevima, blago ometen u razvoju. Gotovo nikada se ne koristi da opiše osobu sa telesnim nedostatkom, već je, kao i dramoser, uvreda širokog spektra, što bi rekli farmaceuti. U toj kategoriji mogli su se naći školski štreberi, smetenjaci, opsesivno uredni tipovi, ali i biciklisti, pecaroši i šahisti, dakle, svi oni koji se ne uklapaju baš najbolje u sliku prosečnog, ali se ne razlikuju dovoljno da bi dobili posebnu etiketu, kao npr. majmun, krmak ili konj. Danas se u tu svrhu, naročito među omladinom, koristi široko prihvaćeni izraz retard sa vrlo sličnim, ako ne i istim značenjem.

Dilber – mlad, naočit muškarac, najčešće neoženjen momak koji još ni izdaleka nema nameru da se ženi, seoski frajer. Naročito ga ne podnose oženjeni muškarci: „Neka, neka, oženiće se i on, pa će videti kako nam je”, uobičajen je komentar pomenute skupine na pomen dilbera. Moderne, suburbane, krajnje mutirane varijante dilbera mogu se u velikim količinama videti u reklamama za pivo, u kojima oni sede po kafanama, grizu nokte dok gledaju utakmice, grle se, ljube i arlauču, ali su, najčešće, daleko od frajera, čak i onog seoskog.

Dileja – budala na romskom, tj. ciganskom. Zašto je biti Ciganin pogrdno, a biti Rom nije? Zašto ciganska muzika označava nešto divno, uzbudljivo i uzvišeno, a ciganska posla znače nešto sasvim suprotno? Nedoumicama nikad kraja.

Dripac – krajnje nevaspitan, neotesan i neobrazovan čovek, a, pritom, još i bezobrazan do bola (š. b. s. r.), neko ko bez ikakvog razloga započinje kavgu, samo li ga mrko pogledaš, a posle sedne da pije ono pivo, kao da se ništa nije desilo i još galami sa onim svojim kolegama dripcima da ih je muka slušati.

Drkadžija – u osnovi to bi bio neko ko preferira seksualni odnos za koji nije neophodan partner. U prenesenom smislu, to je namćorast, sebičan, dosadan, nekarakteran, nepošten i krajnje sebičan tip, sa kojim niko pametan neće da se upušta ni u kakav, pa ni u seksualni odnos.

Drkoš, drkelja, drke – dosadan muškarac, smarač, neko ko je stalno nadrndan i stalno nešto prigovara. Kažu da je u legendarnom užičkom kafeu „Revolt”jedne sezone nastupao izvesni DJ Drke, e sad, da li je baš tako pisalo i na plakatu ili je to bila nezvanična najava, ne zna se baš pouzdano.

Drkuc – ima neke veze sa svinjama, samo niko ne može da se seti kakve, mada se da  naslutiti.

Drmudač – „Otud ide drmudač, ili lezi da mu daš, ili beži kako znaš”, kaže narodna zagonetka. Rešenje zagonetke je san, a ko je ili šta je drmudač, niko nema pojma, ali zvuči stvarno gadno.

Drobac – u starom Užicu, čovek koji je dolazio na daće da uzme drob (creva i nejestive iznutrice) od zaklanih životinja, a koji ih je valjda posle prekuvavao ili šta je već radio s tim. U prenesenom značenju bizarna i opasna osoba, koja će ti očas posla iščupati džigerice, i to bez anestezije.

Lik iz „Putujućeg pozorišta Šopalović” Ljube Simovića, policijski batinaš, koji šiba žilom zove se Drobac. Radnja komada se, ko nije gledaočitao, dešava u ratnom Užicu, gde podno vešala putujuća pozorišna trupa izvodi predstave i kazuje večite alegorije o pozorištu kao katarzi, kad katarze ima.

Drtina – mator čovek. Drtina je termin kojim se u dinarskim krajevima označava zadnjica. Matora drtina, dakle, znači matora guzica. Sam izraz guzica je pravi lingvistički fenomen. To je jedini deminutiv u srpskom jeziku koji označava nešto veliko, uprkos neumoljivoj jezičkoj logici po kojoj bi guzica, u stvari, označavala nešto što je malo, malecko, manje čak i od guze, ali iz nekog razloga nije tako. Zbog čega, to niko ne zna, ali zato svi znaju onu staru izreku: „Žena bez dupeta je kao selo bez crkve”, odnosno džamije, odnosno sinagoge ako ćemo da budemo politički korektni i multikonfesionalni.

Drukator – potkazivač, tužibaba, špijun, cinkaroš. Zanimljivo je da su, naročito u kriminalnim krugovima, pomenute persone apsolutno stigmatizovane, za razliku od drukatora političke provenijencije, koji uživaju izvestan ugled i često ili gotovo uvek uspevaju da naprave od svog nečasnog posla i karijeru.

Dunster – loš majstor, neznalica, priučena osoba koja se izdaje za stručnjaka, ukratko, opšti naziv za lažnost u pojavi i kvalitetu. A još kad dunster-majstor nabavi alat i rezervne delove kod Kineza, eto nama divote, eto solidnosti, eto preciznosti, eto trajnosti, eto kvaliteta!

U urbanom užičkom slengu koristi se i izraz kurton, kao nešto jednokratno, loše. „Tko nije, da izvinete,  j…o sa čehoslovačkim kurtonima na zadnjem sedišut fiće, taj ne zna šta je ljubav”, kaže jedna stara švalerska izreka. Dunster je, takođe, i loš kartaroš – kockarski zelembać, pun para, omiljen u krugovima ljubitelja igara na sreću iz predkladioničarskog doba. Neki autori pominju i kurton-marketing. Jedna prilično poznata firma iz Beograda ima ime i logotip koji neodoljivo podsećaju na svetski poznatu kompaniju koja proizvodi prezervative. Pardon, kurtone!               

Dupelizac – nalazi se na istoj onoj povelikoj gomili sa ostalom krupnom crevnom florom, kao što su: dupeuvlaka, udvorica, čankoliz, gagrica, poltron. Mada se dupelizac sve vreme uporno trudi da ostane po strani, tj. napolju, što mu neko vreme i uspeva, ali vrlo brzo sklizne u beskraj analnih dubina.

 Dupeuvlaka – dupelizac, gagrica, poltron. Iz nekog nedokučivog razloga, što je neka osoba na višem položaju, to mu je crevna flora bogatija, i to baš za ove, gore navedene sorte, a što manje vodi računa o analnoj higijeni, to se situacija pogoršava. Najbolji način da se čovek reši ove napasti je da podnese ostavku na svoj položaj ako mu već ne stigne svilen gajtan.

Dupeuvlakačka književnost je posebna književna sorta koja je manje-više uvek bila prisutna u Srbiji, ali je naročito bujala za života J. B. Tita, a ni suprug Mirjane Marković nije bio imun na književne izlive nežnosti, što sa prednje, što sa zadnje strane.

Dufter – od nemačke reči duften (isparavati), a znači: lenština, protuva, probisvet, neko koga pošalješ po drva, a njega nema, pa nema. Ispario! Izgubio se u vidu lastinog repa! A još ti, usput, maznuo upaljač, a ti nemaš čime da pripališ ni cigaru, pa možeš samo da pukćeš i bogoradiš, ali džaba.

Podeli

Related posts