Drinkmnanov zabavnik (1)

I, evo, u iščekivanju novih Dr Drinkmanovih priključenija red je da se malo podsetimo na „Drinkmanov zabavnik“, koji je u stvari, rečnik, zbornik, popis karaktera i ličnih imena koja se koriste svakodnevno, ali ne od milja, a da pri tom ne znamo njihovo pravo značenje i suštinu.

Pa da krenemo od početka:

Na slovo, na slovo: A

Ako je Mitar lud, nije Stanija blesava.

Ova poslovica hoće da naglasi tradicionalnu gorštačku opreznost ljudi u našim krajevima. Pripoveda se da je jednom, u Staparima, živeo neki Ludi Mitar, koga je svako mogao da prevesla kako je hteo. Stanija je bila njegova žena i, što se kaže, glas razuma – dakle, neko ko vodi računa o kućnom budžetu, o prioritetima, a naročito o neizvesnim i sumnjivim finansijskim i drugim aranžmanima sa poznatim i nepoznatim osobama, „sidro koje lađu čuva da ne bude bure plijen”, što bi rekao naš pesnik.

Uopšte uzev, smatra se da su žene razumnije, racionalnije i mudrije od muškaraca. Činjenicu da u ovom rečniku, u krajnjem zbiru, ima mnogo manje izraza koji se odnose na žene, neki će uzeti kao dokaz za ovu tvrdnju, a neki, manje mudri (mudre), odmah će povikati: „A gde je tu džender balans! Gde je rodna ravnopravnost!” E, sad, šta je tu je, ne možemo na silu praviti ravnotežu. Što se alapače, torokuše, radodajke tiče, tu ništa nije sporno. Možda mogu da prođu i putaljka, rapaljka i rokvaljka, ali, da se razumemo, adrapovac, bilmez, blento, dripac, đilkoš, kurajber, lelemud ili irijak moraju biti isključivo u muškom rodu, i tu nema zbora. 

Ali, to je već stvar za drugačiju i mnogo ozbiljniju analizu, što nama, u ovom trenutku, apsolutno nije namera. Dakle, u narednih stotinak i kusur strana, cenjeni čitalac će moći da se suoči sa izobiljem karaktera (a još mnogo više sa onim beskarakternim spodobama), koje je naš narod prepoznao i kojima je nadenuo različita, šarolika i vesela (i manje vesela) imena. Osim toga, moći će da se, što kroz formu rečnika, što kroz narodne izreke, mudrosti, razne šaljive, istinite i manje istinite priče, zabavi i ponešto nauči o svojim bližnjima, ali, nadamo se, bar mrvičak, zeru & trunčicu i o sebi samom.

Eto, toliko što se uvoda tiče, a sad je vreme da se pozabavimo karakterima na slovo, na slovo A.

Adrapovac – ako vidite nekoga sa idiotskom frizurom*, kome su pantalone predugačke ili prekratke, čarape zarozane, košulja iskrzane kragne i izlizana od pranja i sve ostalo na njemu je nekako neprilično, iznošeno, istegnuto i izmašćeno – e, to vam je adrapovac! Mada, u dlaku isto je izgledao i svako ko je tek zadužio uniformu i naoružanje u JNA (za one mlađe čitaoce, to je skraćenica od:Jugoslovenska narodna armija). Gušter, remac, mladi vojnik, tako se to zvalo u stručnim krugovima. Vremenom, mladi vojnici (gušteri, remci) snalazili su se, uglavnom, uz pomoć zemljaka, starih džombi, koje su radile u magacinu, pa su uspevali da pronađu nove uniforme, odgovarajuće veličine, tako da su počinjali da se nose, ne bez izvesne elegancije, sve dok, konačno, ne dočekaju civilno odelo tj. skinu se. Ali, za razliku od njih, adrapovac ostaje zauvek adrapovac. (Vidi pod: irijak, dronjo.)

Akrep – na arapskom znači škorpija (Euscorpius sarpathicus). Kao što je poznato, što se ide dalje na sever, otrovnost škorpije slabi, što će reći da je u našim krajevima škorpija bezopasna, tako da sam izraz akrep označava rugobu – tj. pretežno ružnu, a samo delimično otrovnu (zlobnu) osobu. Ovo takođe važi i na južnoj polulopti. Saradnik „Drinkmanovog zabavnika” U. Čumić kune se svojom mornarskom čašću da je na prekookeanskom brodu „Kvin Elizabet”, negde u visini Montevidea, na vratima putničke kabine druge klase video okačen papir na kome je pisalo: „Ne uznemiravaj, jebem akrepa”, i to ćirilicom, na srpskom. Ispostavilo se, kasnije, da se radi o maloj šali unutar brodske eks Yu zajednice, ali nije isključeno da takav natpis vremenom postane deo standardnog brodskog inventara.

Inače, izraz akrep obično se odnosi na mršavu, ružnu osobu, najčešće ženskog pola, mada, kada se kaže: „Ne mogu više da živim sa onim akrepom”, misli se i na muško, jednako kao i na žensko.

Alamunja – nizbrdo spor, a uzbrdo brz čovek, kadar svuda stići, ali još više uteći. Od savremenih prevoznih sredstava alamunja preferira skuter, ili, u novije vreme električni trotinet. Brzoplet, nesmotren, neozbiljan, nepromišljen, lakouman – sve su to osobine koje odlično karakterišu alamunju, ali ne znače ništa dok ga, zaista ne vidiš na delu. I pored nesumnjive spretnosti i brzine, alamunja uglavnom izaziva podozrenje, a ponekad bogami i revolt okoline jer svoje zavidne veštine ne upotrebljava na društveno prihvatljiv i koristan način.

Ponegde tako zovu i ofucano kuče – lutalicu.

Alakura – jaka, muškobanjasta žena, za razliku od anatemnjaka, koji može biti, u zavisnosti od vrste anateme koja ga je snašla, savršeno rafiniran i ženstven muškarac. Kao i anatemnjak, alakura diskretno pokriva krajnje tabuizirano područje transseksualnosti, gde se mogu smestiti još i ženski Petko & muški Rajko. (Vidi pod: anatemnjak.)

Alapača** – brbljiva i nerazborita osoba, najčešće ženskog roda, koja na sve ima komentar, svakog ogovara, a naučno je potvrđeno da i u snu bogoradi, brblja, melje, toroče… Najteža muka na koju neko može staviti alapaču jeste da joj nečim pogodnim začepi usta, a onda joj se unese u lice i počne nešto da joj govori, jer alapača nije navikla da ćuti, još manje da drugoga sluša, pa takve muke, ukoliko se primenjuju u kontinuitetu i u većim količinama, mogu dovesti čak i i do smrtonosnog ishoda. Istinska alapača smatra da je svaki trenutak ispunjen tišinom bespovratno izgubljen za čovečanstvo, za razliku od torokuše, koja ponekad i ućuti. Omiljena zabava svake prave alapače je posmatranje direktnog TV prenosa Skupštine. A još ako se, kao prava domaćica, dohvati usisivača, koliko da ne izdangubi dok gleda prenos, pa onda pojača ton na TV-u do maksimuma da bi nešto i čula, e, to je divota jedna! Što je najlepše, u svoj toj galami, alapača je u stanju da savršeno pribrano i argumentovano, direktno replicira narodnim poslanicima na njihove blistave i dubokoumne diskusije. (Slično: alaprda, torokuša, alakača, alap, alapajda.)

Amza – niko ne zna šta je to tačno, ali je svakako pogrdno, a koristi se za muškarce u istočnoj Bosni, koja je sada Republika Srpska. Na Kokinom Brodu jedan zaselak zove se Amzići. Nalazi se sa leve strane puta kada se ide od Užica ka Novoj Varoši. Odmah preko brda su Drulovići, odakle je rodom i Ljubinko Drulović, nekadašnji fudbaler. Evo šta je o njemu svojevremeno rekao naš pesnik:

LjUBINKO DRULOVIĆ

Ljubinko Drulović je igrao za Slobodu.

Ljubinko Drulović je igrao protiv

Dubočice pred dvesta ljudi.

Ljubinko Drulović sada igra za „Porto”***.

Ljubinko Drulović je igrao protiv „Milana”

na San Siru pred 70.000 ljudi.

Napredak je evidentan.

Anatemnjak – neko ko je pod dejstvom čini, kletve, oštre osude. „Ono je bog stvorio da bude muško, a anateme ga pretvorile u đevojku” (k. r. s. a. n. u.). Dakle, nekada se to radilo uz pomoć anateme, a danas u takvim slučajevima pomažu plastična hirurgija, hormonska terapija, kao i rad sa psihologom.

Antihrist – neko ko ne priznaje ni ljudske ni božje zakone i sve namerno radi naopako, a kad bi ga neko upitao zašto, ne bi umeo da odgovori. Nema nikakve veze sa verskim opredeljenjima. Neka novija istraživanja čak pokazuju da među ateistima procentualno ima manje antihrista nego među vernicima.

Apuša – premda nesumljivo oralni tip, nema tu ubedljivost i snagu jedne kurožderke, te se uglavnom koristi kao odrednica uz vlastito ime, a postepeno postane nešto kao prezime.

Aspida – zla žena, oštrokonđa, na grčkom: zmija otrovnica, guja. A aspa je ospa, osip, bubuljica, čir. Za razliku od akrepa, aspida može biti i prijatne spoljašnosti, ali samo na prvi pogled. Teško je poverovati da bi neki plastični hirurg od ugleda u svojoj čekaonici vidno istakao slogan: „Pravim od akrepa aspidu, veoma uspešno”, mada je u osnovi tako. Neki autori smatraju da je Aleksis iz „Dinastije”**** tipičan primer aspide, dok se njena suparnica Kristl uporno opire svim klasifikacijama.

* Prva stvar koju vam urade u vojsci jeste šišanje. Nekoliko dana kasnije, vojni fotograf, koji je bio tek nešto malo stručniji od vojnog frizera, slikao bi  vas za vojnu knjižicu. Sledeći korak je možda bio i najteži – u toj gomili slika nepoznatih, kratko podšišanih ljudi, trebalo je pronaći svoju. Zabeleženi su slučajevi da je mladim vojnicima u pojedinim vodovima trebalo i po sat vremena da pronađu odgovarajuću (tj. sopstvenu) fotografiju. Izvesni Martać Milan iz Zemuna i Magoda Safet iz Sarajeva greškom su zamenili slike, što je otkriveno tek nekoliko nedelja kasnije prilikom polaganja zakletve. Gospođa Magoda je tako žučno reagovala da je to stiglo do Generalštaba, a fotograf  je istog momenta prekomandovan u Postojinu, rod  dubinska pešadija.

**Ako želite da se nešto pročuje po varoši, a nemate para da platite reklamu na radiju ili na TV-u, kažite nekoj alapači: „Reći ću ti jednu tajnu u poverenju, ali se zakuni da je nikome nećeš reći”. Budite sigurni da će u roku od tri dana cela čaršija to saznati. Postoji doduše rizik od pogrešnog dekodiranja informacija (tzv. pokvareni telefon), ali, imajući u vidu cenu sekunda emitovanja na nacionalnim, pa i lokalnim medijima, mnogi o tom problemu i ne razmišljaju.

*** Pesma napisana davno, daaaavno, prvi put objavljena u fanzinu „Topla voda“.

**** „Dinastija” je američka sapunska serija o doživljajima bogataša, sa početka osamdesetih, neverovatno popularna. U to vreme devojke su se frizirale kao Felon Karington, momci su uzdisali za lukavom Semi Džo, kancelarijske oštrokonđe iz OUR-a (organizacija udruženog rada) zaradile su nadimak Aleksis, dok su momci „sumnjive” seksualne orijentacije za potrebe ogovaranja prekršteni u Stiven. Sudbine sirotih bogataša iz Denvera i bivših Jugoslovena isprepletale su se još jednom u novembru 1995. godine. Mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni sklopljen je u Dejtonu, Ohajo, istom onom u kom Blejk Karington pronalazi Kristl u trećoj epizodi devete sezone.  M. Vasić, „Vreme”

Podeli

Related posts