Ganoderma lucidum, sjajna i lekovita

Na početku i pre bilo čega drugog, neophodna je napomena:

Niko odgovoran i pri čistoj svesti nikada i nikome ne bi smeo da kaže kako su lekovite gljive čudotvorne, svemoguće i kako s uspehom mogu zameniti terapiju prepisanu od strane specijalista zvanične medicine. Korišćenje preparatia dobijenih iz lekovitih gljiva, kao i gljiva samih pitanje su ličnog izbora, procene i konzumiramo ih na vlastitu odgovornost. Ipak, neosporno je da u prevenciji, kao i u podizanju imuniteta i jačanju organizma, nemali broj gljiva može umnogome da pomogne. O tome će se još puno pričati i pisati, kako budu pristizali novi rezultati brojnih istraživanja kojih je sve više i više, s obzirom na ozbiljnost i kompleksnost materije.

Reiši gljiva (Ganoderme lucidum), koja se kod nas u narodu zove i vilina kašika i hrastova sjajnica, u lekovitom smislu je sigurno najpoznatija na Dalekom istoku. Dok je u evropskoj mikologiji ovaj rod ustanovljen pre stotinak i kusur godina (1881.) od strane finskog mikologa Petera Adolfa Karstena, u Kini i Japanu za nju znaju već četiri puna milenijuma. Svakako je gljiva sa puno imena, Reishi, Mannentake, Ling Zhi, Ling Chi. Japanski nazivi Reishi i Mannentake prevedeni označavaju “gljivu 10.000 godina. Ova dva poslednja njena imena znače “duhovna biljka”. Ling Zhi u kineskom pismu predstavlja se sa 3 karaktera, od kojih jedan znači “šaman”, drugi “moliti se za”, a treći je oznaka za kišu. Iako joj tradicionalna istočnjačka medicina pripisuje neverovatna svojstva i tretira je kao gljivu besmrtnosti, ima tu još, zbog njenog izgleda ne baš laskavih naziva, poput onog tajlandskog – majmunsko sedište. U Evropi i Severnoj Americi ponegde ćete još za nju čuti i kao za umetnikov ili lakirani nos, ali i fantom gljivu, što je u vezi sa njenim ne tako čestim pojavljivanjem u prirodi. Latinski naziv, Ganoderma lucidum potiče iz grčkog, i to od ganos, što znači sjajan, derma – koža, i glagola lucidum sa značenjem isijavati.

Gde god da raste, a najčešće je stanovnik hrastovih šuma, vilina kašika, uz svoje srodnike iz roda Ganoderma ima ulogu razlagača, kao izazivač bele truleži drveća poput pomenutog hrasta, javora, jasena, kestena… Enzimi koje Ganoderme proizvode zaduženi su za dekompoziciju lignina i celuloze. Zbog toga što se u prirodi teško nalazi, sve do druge polovine prošlog veka, bila je isključivo rezervisana za azijske kraljeve i bogataše. Razvojem kultivisanog načina odgajanja crvene gljive u Japanu, postala je dostupna populaciji celog sveta. Zbog svog drvenastog izgleda, ona se ne koristi za klasično pripremanje jela, već za spravljanje čajeva, tinktura ili supa. Najkvalitetnije se priprema kada je već iseckana u listiće.

Najstarija kineska knjiga “Materia medica”, nastala oko 200. godine nove ere,obrađuje 365 medicinskih sastojaka, po lekovitosti i svojstvima svrstanih u tri kategorije, stupnja: superiorni, srednji i slab. U inače žestokoj konkurenciji, ispred ginsenga, na 1. mestu našla se upravo hrastova sjajnica, zato što uz izuzetne lekovite potencijale, beleži i odsustvo sporednih, neželjenih dejstava, ukoliko se kozumira u dužem vremenskom periodu. Uz to, tradicionalna kineska medicina prepoznaje različite tipove Ganodereme lucidum, koji se arzlikuju po ukusu, a svoje lekovito dejstvo ispoljavaju na različite organe. Čak 6 tipova Reishi gljiva ima svoje različite namene, ali se kao najpotentnijih medicinskih svojstava smatraju crveni varijeteti ove vrste.

U sastav Reiši gljive i njenih srodnika ulaze proteini, lipidi, ugljeni hidrati i vlakna. Istraživanja pokazuju da se sadržaj nutritivnih komponeneti između divljih i veštački gajenih sojeva ne razlikuje. Ipak, postoje manje ili veće razlike u hemijskom sastavu proizvoda od ovih gljiva, koje potiču od razlike u sojevima, poreklu, vrsti ekstrakcije i uslovima kultivacije. Oko 400 različitih bioaktivnih jedinjenja ulazi u sastav plodonosnog tela, micelijuma i spora ove gljive, a među njima su najzastupljeniji triterpenoidi, polisaharidi, nukleotidi, steroli, steroidi, masne kiseline….

Najznačajnije komponenete sa bioaktivnim dejstvom u Ganodermama su triterpeni, polisaharidi i peptidoglukani. Veliku naučnu pažnju zbog svog antikancerogenog i imunomodulatorskog dejstva privlače upravo polisaharidi iz medicinskih gljiva, među kojima prednjači Ganoderma lucidum. Hrastova sjajnica poseduje sposobnost da koncentriše organski germanijum, koji opet u malim količinama povoljno deluje na imunitet, antitumorne, antimutacione i antioksidativne aktivnosti.

Kineska tradicionalna medicina preporučuje dnevno od tri do pet grama sušene Ganoderme za održavanje dobrog zdravlja organizma i od 10 do 12 grama za ozbiljna oboljenja. Ovu gljivu je najbolje konzumirati sa vitaminom C, koji organizmu pomaže da bolje iskoristi sve njene lekovite sastojke. Radi što dužeg trajanja, treba je čuvati na suvom mestu.

U svakom slučaju, bolujete li od bilo čega, Kinezi će vam preporučiti ovu gljivu, jer smatraju da je važna za tretiranje bolesti pet ključnih organa čoveka – srca, pluća, pankreasa, jetre i bubrega. Njihova milenijumska iskustva pokazuju da Reiši gljiva nema neželjenih pratećih pojava, a dugoročno konzumiranje dokazano snaži imunološki sistem ljudskog organizma. Ipak, kako snižava krvni pritisak, neophodne su mere opreza kod ljudi koji inače imaju nizak pritisak. Uz to, zabeleženi su i slučajevi povećane osetljivosti pojedinih korisnika ekstrakta ove gljive u prahu, koja se manifestovala privremenim simptomima pospanosti, žeđi, čestim uriniranjem, pojačanim znojenjem, osipom i nadimanjem. Iz tog razloga, preporuka je svima, a posebno onima koji nisu imali prethodna iskustva u korišćenju lekovitih gljiva, da počnu sa minimalnim dozama i proprate eventualne rekacije tela.

Ganoderma lucidum je imunomodulator, koji reguliše i “fino podešava” imuni sistem. Za poslednje dve decenije njena delotvornost je potvrđena u lečenju neurastenije, nesanice, kijavice, crevnih oboljenja, hepatitisa, hroničnog bronhitisa, jetre, pankreasa, srčanih oboljenja, alergija.

Osim toga, polisaharidi ove gljive imaju snažan antikancerogeni efekat, zbog čega se u svetu sve više koriste u borbi protiv različitih oblika zloćudnih tumora. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a važni su i za snižavanje nivoa šećera u krvi. Korisna je i kao prirodni antibiotik jer poseduje antibakterijsko i antivirusno dejstvo.

Fabrike lekova u svetu od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i praškove, a često se upotrebljava i kao čaj. U prilog tvrdnji o lekovitosti Reiši gljive, govore i šestomesečna japanska klinička istraživanja sa Medicinskog fakulteta u Tokiju, u kojem su pacijenti hipertoničari koji su uzimali ekstrakt Ganoderme, značajno snizili svoj visoki krvni pritisak. Slične rezultate dobili su i kineski naučnici posle obimnih istraživanja delovanja ekstrakta Reiši gljive, ali na pacijente sa visokim nivoom holesterola.

Ističe se i njena važnost kod pacijenata koji se leče hemoterapijom i radioterapijom, gde smanjuje mogućnost pojave zamora, gubitka apetita i rizika od infekcija. Istovremeno, može da smanji i toksične neželjene efekte i bolove, prateće manifestacije ovog načina lečenja, naročito kod pacijenata koji su u terminalnoj fazi bolesti. Ako se ovome doda i popravljanje funkcija digestivnog sistema, prisustvo hrarstove sjajnice u alternativnoj medicini kao pomoćnog lekovitog sredstva, apsolutno nije sporno.

Ukoliko se nalazite među srećnicima koji imaju svoja staništa Ganoderme lucidum, neophodno je znati da se, poput ostalih gljiva, ni ona ne bere pre nego dostigne punu zrelost (u zavisnosti od nadmorske visinie i vremenskih prilika, nekad u avgustu ili septembru). Zbog toga možda negde naiđete na podatak da su lekovite gljive iz uzgoja kudikamo potentnije od samoniklih, s obzirom da su uzgajivači u prilici da ih, prateći njihov rast, uberu u idealnom trenutku. I dok drugi tvrde da su šumske gljive te koje poseduju jača lekovita svojstva, bitno je znati da mlade, nedozrele primerke odlikuje beo ili žut obod “šešira”, a da su zreli primerci ujednačene, najčešće trula višnja boje. I ostale gljive iz ovog roda, poput Ganoderme applanatum, G. adspersum, G. resinaceum, G, pfeifferi, poseduju slične karakteristike, mada je Ganoderma lucidum i dalje najpopularnija među njima.

TRADICIONALNI GANODERMA ČAJ

Lekoviti ganoderma čaj se priprema tako što se gljiva iseče na minijaturne komadiće, potopi u vodu i ostavi da prenoći. (5 g na ½ l vode). Sutradan se kuva na vrlo umerenoj temperaturi 1h i posle toga konzumira. Napitak se priprema najviše za tri dana, obavezno se drži u frižideru, a zagreva pre konzumiranja. Preporučuje se da se konzumira pre jela, osim ukoliko osoba ima stomačnih problema. Napitak se, radi boljeg ukusa, može začiniti medom i limunovim sokom, ali nikako rafinisanim šećerom.

TONIK ZA IMUNITET

U flašu vina ili brendija stavi se 15 grama osušene reiši gljive. Ovako dobijeni sadržaj trebalo bi da odstoji najmanje šest nedelja, mada je najoptimalnije od tri do četiri meseca. Posle toga, uzima se po jedna čašica dnevno.

REIŠI SUPA

Sušeni komadi reiši gljive mogu da se dodaju i supi ili čorbi po sopstvenom izboru. Ceo sadržaj se kuva na umerenoj temperaturi od jednog do tri sata, a zatim se komadi gljive izvade iz supe, ali se ne bacaju, već se mogu sačuvati za novu supu ili čorbu. Međutim, posle dva korišćenja istih komada, takva reiši gljiva više nije upotrebljiva i baca se.

GANODERMA U BELOM VINU

40g Ganoderme lucidum potopiti u pola litre belog vina. Za upotrebu je spremno nakon 10 dana, I to dva puta dnevno, 30 ml svaki put. Pomaže kod hroničnih stomačnih tegoba.

DUPLA EKSTRAKCIJA

Najpreporučljivija metoda zbog činjenice da se neki od lekovitih sastojaka ove gljive drvenaste građe rastvaraju samo u vodi, dok su drugi rastvorljivi isključivo u alkoholu. Steroli i terpeni “otopiće” se u alkoholu, a nakon toga, u procesu ekstrakcije vodom, to će učiniti i beta glukani, proteoglikani i drugi polisaharidi, koji imaju funkciju stimulatora imunog sistema.

Teglu (flašu širokog grla) do pola punu usitnjenih komadića osušene Ganoderme lucidum naliti alkoholom (rakijom ili votkom, 50%), pa na tamnom i toplom mestu ostaviti 30 dana, svakodnevno protresajući sadržaj. Potom procediti, a iste komadiće gljive preliti vodom, pa kuvati 3h. Tako dobijeni dekokt ohladiti pre nego što se procedi. Pomešati iste delove alkoholnog i vodenog ekstrakta gljive. Preporuka je da se, kako bi se dobile približne količine oba rastvora, alkoholni nakon ceđenja izmeri, a gljivama iz njega doda barem 3X više vode nego što ima alkohola. Ovako pripremljen lekoviti napitak od Ganoderme može da stoji 2 godine, pod uslovom da je pohranjen na hladnom i mračnom mestu, a pije se (odrasli) po pola kašičice u 2-3 dnevne doze, pomešane sa limunadom, čajem sa limunom, ili uz dodatak 2-3 kapi limunovog soka.

(Uputstvo za pripremu nesebično podelio Ervin Raguzin).

Stevan Baluban iz GD Novi Sad osmislio je sjajan način upotrebe Ganoderme lucidum, i to u formi kocki leda. Nakon trosatnog kuvanja komadića sušene gljive u vodi, ohlađenu tečnost procediti i uliti u kese za led, pa zamrznuti. Takav led može obogatiti ganodermovaču, rakiju od iste gljive, limunadu, sok, kiselu vodu…

Krenete li u potragu za oovom i drugim gljivama, nemojte zaboraviti da se njihova staništa mogu očuvati našom brigom i savesnim odnosom prema prirodi. Zato nikada ne berite premlade I prestare primerke i uvek se postarajte da ostavite dovoljno jedinki (makar 10%), kako biste im pružili priliku da produže vrstu i sačekaju vas na istom mestu u neko drugo vreme.

Tabelarni prikazi preuzeti iz knjige “Mogućnost korišćenja gljiva i lekovitog bilja u proizvodnji jakih alkoholnih pića”, dr Sonje Veljović

U tekstu (uz gore pomenutu) korišćeni podaci iz knjiga:

“Gljive (blago naših šum)” Mirjane Davidović i

“Lekovite makromicete” dr Mirjane Kosanić i dr Branislava Rankovića

Podeli

Related posts