H.G. Wells, Bowie, NASA i Multisoft: Ima li života na Marsu?

JA SAM ODUŠEVLJEN i OVO MORAM PODELITI SA VAMA:
2. marta 2019. godine, je nekoliko nezavisnih ekspedicija potvrdilo ono što je NASA objavila pre više od 10 godina – na Marsu su pronađeni tragovi metana koji je najverovatnije trag života na Crvenoj planeti (metan je na Zemlji ključna potvrda života – emituju ga živi organizmi). U par narednih godina ćemo najzad dobiti odgovor na ono Bowievo – „Is there life on Mars?“

Marsovci se prvi put na Zemlji dokumentovano pominju na sajmu električnih aparata 1881. godine u Parizu na kome je jedan anonimni posetilac u knjigu utisaka, verovatno oduševljen električnim čudima, napisao kratku priču o ratu Zemljana i Marsovaca 2081. godine.

Slavu sa vanzemaljcima iz komšiluka dostiže Herbert George Wells svojim romanom o invaziji Marsovaca na Zemlju iz 1898. U „Ratu svetova“ ljude su od Marsovaca spasili naši mikroorganizmi na koje Marsovci nisu bili vakcinisani (preporuka idiotima koji ne vakcinišu svoju decu).

Dramatizujući pomenuti roman, 23-godišnji Orson Welles (nije u rodbinskoj vezi sa autorom romana) je za Noć veštica 30. oktobra 1938. uživo prenosio invaziju Marsovaca (svoju radio-dramu pod istim imenom
„The War of the Worlds“) koja je napravila pravu pometnju među 6 miliona američkih slušalaca (još jedna zloupotreba medija).


Ako imate vremena, evo vam i originalni audio snimak „Rata svetova“

Pronalaskom jačih teleskopa, u svetu se pojavljuje sve više „dokaza“ o životu na Marsu – astronomi skoro 50 godina „vide“ veštački napravljene kanale koje Mariner 4, prva letelica na ovoj negostoljubivoj planeti, 1965. neće pronaći.

O životu na Marsu početkom sedamdesetih pevao je i David Bowie. U želji da ismeje srceparajuće pesme Franka Sintarta i Paul Anke, napisao je jednu od prvih nadrealinih rok pesama, divno nanizao gomile akorda, a onda Rick Wakemanu i Mick Ronsonu prepustio da urade i nezaboravnu orkestraciju. „Life on Mars“ peva o pećinskim ljudima, Miki Mausu, mladoj devojci, medijskom trovanju i novinskim žutarama, a po autorovim rečima ipak je samo ljubavna pesma koja peva o devojci razočaranoj u realnost i koja se nada da negde (iza duge) postoji neki lepši svet (i ja je često slušam, i zbog muzike i zbog poruke).


Ova nekima (pa i meni) srceparajuća pesma (među 100 najboljih svih vremena i jedna od najlepših Bowievih) je obeležila drugu polovinu XX veka, pa nije ni čudo što je gomila umetnika, režisera, producenata, muzičara, koristila kao podlogu za brojne filmove, serije, svetkovine, žurke, pa čak i sahrane.

A onda su marsovska vozila od 1990-ih otkrila i neke minerale koji potvrđuju da je Mars povremeno imao i vodu. Pa i slanu vodu i vodenu paru itd.

Godine 2003, američka svemirska agencija NASA daje dozvolu srpskom Multisoftu d.o.o. iz Užica da bez nadoknade iskoristi sve njene materijale (tekstove, fotografije, filmove, animacije itd) u izradi obrazovnih multimedijalnih programa, konkretno za disk „Sveznanje – Svemir“. Mi u Multisoftu smo toliko bili oduševljeni da smo ubrzo megalomanski rešili da napravimo „Svemirsku 3logiju – Prasak, Nebo i Let“, a opet zbog milijardi fajlova i podataka ove programe nikada nismo završili (klasična megalomanija = bolesno precenjivanje samog sebe). Siguran sam da, osim onih u NASA-i, tih nekoliko godina niko nije više odgledao i analizirao i obradio slika sa Marsa od Šona, Pešca, Raška i mene (otud i mi u ovoj priči).

A šta je bilo juče?

Na istom mestu (krater Gale) gde ga je opazio rover Curiosity pre nekoliko godina (već 3 godine sa slomljenom bušilicom penzionisan na Crvenoj pustari), juče je metan primetio i Mars Express. A ove godine će do Marsa svratiti najnoviji istraživač, evrioski ExoMars, a za njim, sledeće godine američki Mars 2020. Njihovi najvažniji zadaci biće istraživanje metana u istom ovom krateru, a u kome je pre 4 milijarde godina bilo jezero i u kome je ranije pronađen i propan i butan itd.

Ne zaboravite: Metan na Zemlji emituju bakterije, ali i preživari (porast broja krava je najodgovorniji za porast kolličine metana koji je pored ugljen-dioksida nusproizvod efekta staklene bašte). Pa čak i da metan nastaje nekim drugim procesom, ovo i dalje znači da je Marsova površina mnogo aktivnija nego što se smatralo.

Izgleda da metan pobija tvrdnju H. G. Wellsa da Mars nema mikroorganizme. I daje odovor na Bowievo pitanje „Is there life on Mars?“. Došlo vreme da upoznamo i vanzemaljce, zar ne?

Podeli

Related posts