Istak’o se k’o Minić u Mrčajevcima

Ono što je novogodišnja turneja četiri skakaonice za skijaše-skakače i ljubitelje zimskih sportova, to je, za gurmane, Festival četiri pečenjare.

„Što su njima Bišofshofen, Obersdorf, Garmiš i Planica*, to su nama: Stopanja, Mrčajevci, Mačkat, Šljivovica” – tako glasi prva (i jedina) strofa zvanične himne takmičenja, koja se izvodi prilikom ceremonije svečanog otvaranja, najčešće uz pratnju duvačkog orkestra.

Pobednika tog bizarnog takmičenja, koje stiče sve više i više pristalica, odlučuje dosta zamršen sistem bodovanja, koje se jednim, i to manjim delom odnosi na količinu hrane i pića unetog u organizam takmičara, a značajnim delom i na druge aspekte nastupa (tzv. umjetnički dojam), od kojih naročito izdvajamo: poznavanje svetske politike i geostrategije, besedništvo, bon-ton, ples i lepo pevanje. Zanimljivo je, recimo, da odlazak u toalet umanjuje ostvareni zbir za umjetnički dojam za celih 10 negativnih poena, a eventualno povraćanje želudačnog sadržaja znači automatsku diskvalifikaciju takmičara, bez obzira na ranije osvojene bodove.

Jednom se tako profesor matematike Minić zateko kod Baralića* u Mrčajevcima. Da li se vraćao sa “Januarskih dana prosvetnih radnika”, koji su se te godine održavali u Kruševcu, ili je sasvim slučajno navratio sa svojom gospođom, radi gastronomskog turizma, nije od prevelikog značaja za ovu priču. Uglavnom, kada je Baralić čuo da je Minić matematičar***, obradovao se mnogo, jer je i on, kao i gazda Stevo iz Stopanje, bio slab na tu profesiju², pa je doneo za sto najboljeg pečenja od rebara, kupus-salate i litar belog i litar kisele, sve naravno – gratis!

staniel-cay-swimming-pig-seagull-fish-66258

Bekstvo u slobodu: niz Ibarsku, kanalom Morava-Vardar pa sve do Egejskog mora.

I bio bi to dan kao i svaki drugi, da u tom trenutku, baš kada se Minić poduhvatio rebara, u kafanu nije ušetao strašni Baki, privatni preduzetnik Sabele Zemlje****. Odakle se on tu stvorio, ko će mu ga znati. Da li se vraćao sa poslovnog putovanja, pa je svratio malo da nešto čalabrcne ili je nešto drugo bilo u pitanju, takođe nije od prevelikog značaja za ovu priču. Uglavnom, onako krupan, narogušen (a taj je, iz nekog razloga, stalno bio nešto narogušen i ljut), izazvao je na dvoboj Minića, koji se tu zadesio potpuno slučajno.

Bio je to, što se kaže, dvoboj Davida i Golijata, trka kornjače i zeca! Pobednika su svi videli unapred i, bogami, malo ko bi se opkladio na Minića, koji je lagano, sa merakom krckao ona rebarca i zalivao ih tankim špricerom, zarađujući tek poneki poen na besedništvu, ili stidljivo zapevavši poneku starogradsku pesmu. Za to vreme je Baki tamanio oval za ovalom – na kilo pečenja taj je sabijao kilo viskija i teglicu ljutih feferonki pride, a kiselih krastavčića – broja im se ne zna! Toliko je bio željan pobede da nije čak otišao ni u WC, kako ne bi zadobio negativne poene, nego je posao obavio onako sedećki, prislonivši alat uz nogar od stola, što, naravno, nije prošlo nezapaženo. Konobar Ostoja je sa neskrivenim prezirom, u širokom luku obišao onu izdajničku baricu na podu, uputivši značajan mig šankerici Milunki, koja je brže-bolje očistila laminat zogerom pre nego što su ostali gosti shvatili šta se desilo.

Tu negde, na izmaku trećeg sata takmičenja, kada je svakom posetiocu kafane bilo apsolutno jasno ko je pobednik (a dalo se to naslutiti od samog početka), Baki privede kraju četvrti oval, glockajući komad rebara sa istim onim žarom kao i na početku, smota par feferonki, besan što je ponestalo krastavčića, i sa čašom viskija krenu ka onom uskom prolazu između stolova, koji je, u posebnim prilikama, služio kao podijum za ples, kako bi održao pobednički govor. Konobar Ostoja zamoli prisutne goste za malo pažnje, a Baki podiže čašu u vis, sa namerom da im nazdravi, zagledan negde visoko iznad njihovih glava. Taman kada se spremao da nešto prozbori, oseti neko čudno podrhtavanje u stomaku, a lice mu dobi nezdravu, zelenu boju. Pokuša nekako da zaustavi taj izdajnički talas koji je kuljao iz utrobe, ali uzalud! Krenuše napolje i pečenje i onaj silni viski i oni nebrojeni krastavčići i feferonki, smuljani i izmešani do neprepoznatljivosti u toj hlorovodoničnoj kaši, a samo se nekoliko ljutih papričica koje su formirale ljupki venac, dalo razaznati u toj ogromnoj, izbljuvanoj bari.

I, naravno, situacija se preokrenula iz korena: slučajni prolaznik, potpuni autsajder, popeo se na pobedničko postolje, praćen ovacijama i glasnim uzvicima odobravanja prisutnih, kojima je ionako bilo preko glave Bakijeve razmetljivosti. Sveopštu radost uveličao je i gazda Baralić, bacivši turu pića za sve goste, u profesorovu čast. Radovao se čak i konobar, koji je uputio još jedan značajan mig šankerici Milunki, mada to nije bilo potrebno, jer se i ona sama već zaputila sa kofom i zogerom da počisti Bakijevu bljuvotinu.

I eto, od tada, kada neko načini istinski podvig, koji značajno prevazilazi njegova znanja, veštine i sposobnosti, naš narod kaže: „Istak’o se, k’o Minić u Mrčajevcima”.

* Narodni pesnik je, izgleda, ubacio na listu i Planicu, izbacivši Insbruk, više zbog rime, a nipošto zbog neinformisanosti. Što se tiče liste pečenjara, tu je, kažu, prilikom sastavljanja bilo „krvi do kolena, srče do guzice”, jer svaki gazda kafane, ispred koje se dan i noć vrte jagnje i prase, suvim zlatom bi platio da dođe na jednu takvu listu.

** Baralić je vlasnik pečenjare u Mrčajevcima, prema mišljenju nekih poznavalaca (profesor Ž. Papić iz Čačka), najbolje u Moravičkom upravnom okrugu. Prema Ž. Papiću, Baralić dnevno izbaci u proseku 10-12 pečenih prasića, kao i 2-3 jagnjeta, a kad je sezona, bogami i više!

*** Slab na matematičare – gazda Steva batalio je školu i otvorio kafanu, na čemu je neizmerno zahvalan svom nastavniku matematike, koji ga je oborio na popravnom. Kažu da je ista stvar i sa Baralićem iz Mrčajevaca, a rezultati jednog ozbiljnog istraživanja koje se sprovodi duž Ibarske magistrale upravo dovode u vezu slabo poznavanje matematike sa uspehom u ugostiteljskom poslu, ma kako to paradoksalno zvučalo.

**** Bela Zemlja – prigradsko naselje nadomak Užica. Kada lokalno stanovništvo upitate odakle su, oni kažu: „Sabele Zemlje!”

Podeli

Related posts