Izgubljena u čišćenju

Čistka, proleće, prepiranje velikog veša, reorganizacija, odbacivanje, olakšanje, reciklaža, provetreno, prozračno, osunčano, rasterećeno… Takvo bi trebalo da je svako, pa i ovo proleće… Možda kod nekog, tačnije, verovatno kod većine…

Ja bolujem od tog sindroma hrčka, sakupljača svega i svačega, zlu ne trebalo. I moja majka je bolovala od istog, valjda se to prenosi po ženskoj liniji. Vidim i brat mi je zaražen, samo se sestra još koprca, odoleva…Dragojević ide za mnom i krišom baca, ali ne postizava, ipak sam ja vredna žena…

Svojevremeno mi je kupio i tu izvikanu knjige one Japanke, Mari Kondo, ali džaba…

Čuj, nabacaš na gomilu bukvalno sve od garderobe što se krije kojekuda po kući i onda kreneš da procenjuješ svaku stvar ponaosob. Zadržavaš samo one koje te usrećuju. Zvuči tako jednostavno, ali meni ne uspeva. Beskrarakterna, dezororganizovana, šta li sam već, sve priznajem i spremna sam da prihvatim svaku pomoć, što je već samo po sebi veliki korak. Razmišljala sam i o dvorišnoj rasprodaji, sviđa mi se pomisao na mnoštvo ljudi oko kuće na Jelovoj gori. Pa neko kazanče, ‘lepče, kolačić…
Kad malo bolje razmislim, od svih čišćenja najspremnija sam i najbolje mi polazi za rukom ono prolećno čišćenje zimskom hranom napaćenog mi organizma…

S tim u vezi i današnji je meni, pasulj sa koprivom, salata od cvekle i hleb od integralnog brašna, domaćeg kvasca, semenki, obogaćen osušenim i izmrvljenim resama leske…

O pasulju sa koprivom već sam pisala ovde:

http://milka-adzic.kreativnasrbija.rs/2017/03/22/prolecno-ciscenje/ .

Ako biste da isprobate ovaj hleb sa domaćim kvascem, potrebno je 2-3 dana ranije krenuti sa pripremom, a uputstvo za izradu kvasca naći ćete ovde:

http://www.minutdodvanaest.rs/vrganjohleb/

Birate li jednostavniji način sa pekarskim, svežim kvascem, biće vam potrebno:

3dl mlake vode,
1/3 kocke svežeg kvasca.
Šaka mešavine semenki lana, susama, sirovog suncokreta, kima,
2-3 kašike maslinovog ulja,
kašičica soli,
kašičica meda ili šećera,
šaka osušenih resa leske, ubranih kada su se zlaćano žutile, izmrvljenih,
½ kg integralnog pšeničnog brašna.

U mlaku vodu sa dodatkom meda (šećera) stavite kvasac i malo brašna, pa ostavite na toplom.

Kad je kvasac proradio, dodajte semenke, ulje, so i brašno pomešano sa leskinim resama. Količinu brašna u receptima za testo, posebno onim za hleb, po mom iskustvu, uvek primite sa rezervom. Ja npr. volim tzv. pogačaste hlebove, pa testo za takve uvek bude gušće, tvrđe, čvršće. Bitno je da se ne lepi, ali mnogo zavisi i od toga kako ćete mesit, rukama, varjačom, mikserom… Ja volim da ubacim ruke u testo i mesim, to je tako relaksirajuće… A i dugotrajno mešenje je od izuzetnog značaja za teksturu budućeg hleba. Nakon što ste dobili ujednačenu smesu, koja se ne lepi za ruke, potrebno je ostaviti je na toplom, kako bi testo naraslo, po mogućnosti dupliralo masu. Kada je proces narastanja završen, bez previše mešenja (premesivanja), oblikujte testo po želji. Ja najčešće pravim veknu, koju poput onih kupovnih, a nakon što sam je premazala četkicom nakvašenom mešavinom vode sa malo maslinovog ulja, zarežem ukoso na nekoliko mesta. Tako oblikovano testo pre pečenja ponovo ostavite da naraste. Potom peći, i to uvek prvih 10-ak minuta na 250, a zatim, nekih pola sata (u zavisnosti od rerne) na 200 stepeni. Pečen hleb umotate u blažnu krpu, ukoliko niste ljubitelj hrskave korice.

U našoj se kući ovakav hleb pravi godinama, ali je dodatak leskinih resa inovacija moje FB prijateljice, Matee Ivanetić, koja se pokazala izuzetno uspelom. Upravo one ovom hlebu daju taj neki orašasti ukus, koji savršeno paše uz ostale semenke.

Toplo preporučAm!

Podeli

Related posts