Juče je, za Svetski dan muzike, u Užicu “sviralo” Glamočko gluvo

Svakog 21. juna, tokom letnje dugodnevnice, svet već više od 30 godina slavi Svetski dan muzike. I baš kao što šamani širom sveta već hiljadama godina istog dana dočekuju leto, tako se (juče) sličnim povodom u svim prostorima namenjenih kulturi normalnih zemalja OBAVEZNO organizuju žive svirke. Pa čak i na mestima gde nikada osim baš tog dana nema nista slično.

Tog dana je svim dobronamernim muzikalnim i nemuzikalnim osobama dozvoljeno da sviraju gde god požele – u svim ustanovama, ali i na ulici, u parkovima. Rock, jazz, klasika, etno, šta poželiš. Znam ulicu u sred Pariza gde svake godine u ovo doba, pa čak i dok ovo pišem (jer zna da potraje) svira Užičko, a izvode ga neki naši trubači.

A Užice? E, Užice o Svetskom danu muzike još nije obavešteno. Ili ćemo možda to slaviti nekom drugom prilikom. Baš kao što svake godine užičku proslavu Svetskog dana jazz muzike pomeramo na datume kada naši jazzeri nemaju svadbarske tezge.

Možda i nema svrhe slaviti nešto, mislim na muziku, što je u našem slučaju demode. Jer, na primer, ne računajući mog brata koji je prisutan na svakom događaju u GKC-u, na koncerte mladih i nepoznatih bendova (perspektivnih ili ne, svejedno) dolazi od 0-6 posetilaca (plus, ako su iz Užica, najviše 3 roditelja i ukupno 4 školska druga, ne više od toga).

Paradoksalno je da je na rock festival mladih bendova u užičkoj kasarni pre par meseci bilo 30-tak (slovima tridesetak!!!) bendova, a posetilaca je, sve sa roditeljima, bilo manje nego izvođača. Užice već odavno ima više instrumenata nego onih koji zaista slušaju, a ne samo pokušavaju da sviraju, muziku. A opet, ovo je svesrpski izim, jer sam uvidom u posetioce na Exitu ukapirao da ima njih puno koji dolaze da vide i budu viđeni, a da su emotivno puno bliži Guči.

Žive svirke u kafićima prati uvek istih 100 sredovečnih posetilaca – dvadesetak bejbibumera i osamdesetak pripadnika generacije X uporno, ali bezuspešno, pokušavaju da trčeći od kafića do kafića zavaraju statističare i dokažu da je ovaj grad i dalje jedno Kulturno mesto (sa velikim K).

Zato oni malo iskusniji lako mogu izračunati koliko ima posetilaca čak i u kafiću u koji nisu kročili. Npr, kada si ih u subotu uveče video u Vermeru 14, a u Kući čaja 12 i ako imaš insajdersku informaciju da je u toku i jedna bioskopska predstava (što znači da ima najmanje 5, ali ne i više od 10 gledalaca) onda znaš da ih u Uni, Kvatru, Modžu i Tunelu ne može ukupno biti više od 71.

Pored matoraca, rock i jazz svirke u svim kafićima prati još ukupno 40 milenijalaca, obično dece bejbibumera (zato se često neformalno nazivaju i EHO-bumeri). I to su klinci iz već pomenutih 30 užičkih rock bendova. Trebalo bi da ih bude više, ali ostali “rockeri” sanjare da budu svadbarski tezgaroši, a da kada porastu nastupaju na proslavi Svetskom dana jazz-a u GKC-u.

U slučaju nastupa inostranih muzičara, gledalište je uvećano samo za grupu rock hodočasnika iz Arilja (možemo ih kasnije sresti i u Blue Moon-u).

I da završimo sa posetiocima, a mogu da vam ih poimence nabrojim sve – i prethodno pomenute, a i ove koje ću pomenuti u narednoj rečenici. Nastupe ex-yu muzičkih megazvezda prati još dodatnih 100 matoraca, tako da kada se sve sabere i oduzme (plus/minus, pare/karte, vreme, raspoloženje, politički stavovi izvođača) za 300 ljubitelja muzike ne bi trebalo ništa ni praviti.

Narodnu muziku danas u Užicu prati 10 puta veći broj ljubitelja „muzike“. A ovim je posetiocima trubačkih sabora, čobanskih dana, prela i posela, svaki dan u Srbiji/Užicu Svetski dan muzike. Oni mogu da pucaju, prangijaju, trube, igraju, sviraju, pevaju i arlauču kad hoće i gde hoće. U svakom trenutku mogu da se ogreše o sve zakone, osim o post.

I zato sam ja za Svetski dan muzike sedeo u tišini stana (a po defaultu mi je trebalo biti jedan od veselijih dana u godini, zar ne). A jutros, nakon neprospavane noći, pišem ovaj tekst. U ušima mi pišti od gromoglasne tišine. A mozak ‘oće da prokuva.

P.S. u naredna 3 dana ću objaviti uputstvo kako da u narednoj nedelji, naravno ako želite, uživo pratite najmanje 100 koncerata na Glastonbury-ju koji isto slavi sedmicu sa najdužim danima u godini.

Podeli

Related posts