Kad misli mi vrludaju (1979)

Ne želeći da Dragčetu uzmem leba iz usta jer on genijalno i sa puno detalja prikazuje vremeplov Užica, Srbije, Jugoslavije i sveta, ovde ću pokušati da skrenem pažnju na par novijih i par starijih filmova/albuma/štagod za koji je vezan moj lični vremeplov, a verujem i mnogih čitalaca.

The Wall (1979)

Tačno pre 40 godina, 30. novembra 1979, izašao je jedan od najboljih antiratnih i najboljih konceptualnih albuma „The Wall“.

Bilo je to vreme ploča i kaseta, vreme kada su se albumi čekali u našim prodavnicama od par godina do večnosti, ali i vreme kada smo mogli da ih naručimo poštom direktno iz Engleske.

Tako je novi album Pink Floyda, najmanje u desetak primeraka, što na pločama što na kasetama, u narednih 15-ak dana stigao iz Londona do Užica, a mi smo (baš puno nas) naučili skoro svaku reč, svaku solažu i svaki aranžman već do kraja te 1979. I dan danas se to ne zaboravlja.

Kako Floydi imaju večite zaljubljenike, a dobijaju i nove, ovaj album je uvek in. Na prva mesta mnogih top-lista vratio se i padom Berlinskog zida (još jedna okrugla godišnjica bila je pre neki dan, 9. novembra 1989) i koncerta pored njega (direktan prenos bio na našoj TV), deset godina nakon objavljivanja albuma.

Roger Waters: The Wall (2014)

Moćne tekstove napisao je Roger Waters, koosnivač Floyda. A kako i zašto ih je napisao, objasnio je u najnovijem dokumentarcu/koncertu snimljenom 2014 (na 35-ogodišnjicu izlaska albuma) – otac mu je poginuo u Italiji (II Svetski rat) kada je on imao 2 godine, a deda mu je poginuo u Francuskoj (I Svetski rat) kada mu je tata imao 2 godine. Zato Roger peva „Bring the Boys Back Home“…

Da ne ulazimo u detalje, ovaj tekst sam počeo da pišem samo da bih vam skrenuo pažnju da skinete što bolju kopiju filma „Roger Waters: The Wall“, zatim i prevod (imate na srpskom, divno zar ne), i na kraju pustite na što većem televizoru priključenom na neko jače ozvučenje. Nećete se pokajati. Znam da ste gledali i stari film „The Wall“, ali ovo je drugačije.

Apocalypse Now (1979)

Kad smo već kod sećanja i preporuka, iste godine kada je izašao album „The Wall“ (pre 40 godina), snimljen je i jedan od najboljih antiratnih filmova, Apocalypse Now (1979) čiju novu produženu verziju (više od 200 minuta) možete da gledate već skoro 20 godina (Apocalypse Now Redux).

The Hair (1979)

E sada, ima dosta dobrih antiratnih filmova, i sad se setih filma „The Hair“, opet iz 1979, koga sam sa Gagijem, Matom i Bošnjakom gledao prvi put u leto 1979. na nemačkom jeziku u Gracu (sreća da su pesme bile na engleskom, inače bi izašli iz kina), a onda tokom 1980. (od FEST-a pa do bioskopa Kozara u Beogradu) još 17 puta.

All That Jazz (1979)

Međutim, najbolji antiratni filmovi su po filmskim kritičarima „Full Metal Jacket“ i „Dr. Strangelove“ jednog od najboljih režisera svih vremena, Stanleya Kubricka. Što me opet dovodi do još jednog filma iz 1979. za koga Kubrick kaže da je to možda najbolji film koji je gledao u životu. A sudeći po količini suza koje prolijem tokom svake projekcije, mislim da sam veoma blizu istoj konstataciji.

Reč je o filmu „All That Jazz“ koji sam takođe gledao pre FEST-a (Užice je tada imalo Milutina Čolića), prvog dana prikazivanja u bioskopu Partizan, sa Brankom Dodžom, od 6 pa odmah opet i od 8. Svideo mi se na prvu loptu, ali i na svaku sledeću (imate ga na HBO on Demand i Cinemaxu).

The Irishman (2019)

A kada smo već kod video on demand priče, i ova godina ima puno filmova koje će se neki novi klinci sećati za 40 godina. Verujem da će jedan od njih biti i „The Irishman“ (isto više od 200 minuta) koji na Netflixu izlazi za 2 dana (27. novembra 2019), a što znači da će u našim kućnim bioskopima biti vrlo vrlo brzo.

Nastavljam da vrludam, mumlajući „Kad mislim mi vrludaju“ zagrebačke grupe Aerodrom koja je objavljena u godini moga punoletstva – gle čuda, 1979.

Roger Waters – Us + Them (2019)

P.S. Roger Waters je 2. oktobra ove godine (isključivo tog dana) imao i istovremeno prikazivanje njegovog novog filma/dokumentarca/koncerta širom svetskih bioskopa. Na žalost Užičana, naš novi bioskop nije bio u planu, ali su Beograđani mogli da ga gledaju u dve sale.

O nama i njima (Us + Them) neću da pišem ovom prilikom. Jer, misli mi vrludaju.

Podeli

Related posts