Uvod u Lampek-marketing (5)

Ko je smestio Zeku s Rakijske?

Pojavio se ovih dana na društvenim mrežama šaljivi internet-uradak, koji, koristeći poznatu verbalnu formu nudi posrnulom digitalnom pučanstvu povod za olakšanje pred nebrojenim iskušenjima stvarnog sveta.

Nažalost, ova informacija je samo delimično tačna – u pitanju je turnir u tablićima, a na u jambu. Osim toga, osobe nesvikle na brutalni užički humor mogle bi iz svedenog teksta izvesti krajnje pogrešan zaključak da su organizatori, pratioci i poštovaoci tog nesvakidašnjeg, zamalo pa tradicionalnog događaja, neki neopevani čobani & budale koji se do podne bave ispitivanjem tvrdoće armiranog betona glavom, a od podne razvlače kraćušnu krovnu gredu, eda bi li dostala za rogove, kao oni Semegnjevci iz narodne priče (nategli ga kao Semegnjevci gredu).

Pomenuti trunir su godinama organizovale šaljivdžije iz kafea „Zeko“ na Rakijskoj pijaci (kakva sudbinska adresa), ne bi li našli još neku priliku da se druže, uz pokoji aperitiv. Ja sam bio ubeđen da je moj prijatelj Vladimir Davidović istrčao Londonski maraton u majici sa natpisom: Zadušnice open, ali sam uvidom u dokumentaciju ustanovio da je u pitanju bila majica: Užička republika, a promotivnu majicu sa turnira u tabliću je nosio nekom drugom prilikom.

Finiš Londonskog maratona...

Svejedno, red je da nepravdu učinjenu stalnim gositima i osoblju tog eminentnog ugostiteljskog objekta ispravimo, tako što ćemo ispričati jednu od fantastičnih pričica koja se zbila u tom nevelikom lokalu. Ko je čitao Drinkmanov zabanik, eto mu prilike da obnovi gradivo, ko nije, neka se strpi – u pripremi je četvrto izdanje knjige.

Dakle, evo vam ga na slovo, na slovo Z:

Zdomčao ga kao policajac C vitamin!

Pripoveda se da se jednom prilikom u kafeu „Zeko” na Rakijskoj pijaci okupila poveća ekipa stalnih gostiju, koja je već od ranog jutra počela muški da pije. (Inače, tu se svakoga dana okupljaju gotovo isključivo stalni gosti, koji od ranog jutra muški piju i to najčešće na recku).

Negde predveče kada se situacija ozbiljo zahuktala, jedan od prisutnih izvadi odnekud šumeći C vitamin sa namerom da se malo okrepi pre nego što krene kući. „Šta ti je to?”, upita ga njegov komšija za šankom, inače policajac rodom sa Zlatara i to ne baš sa Zlatara, nego iz okoline. On se tih dana doselio u Užice, pa je, jelte, po službenoj dužnosti malo navratio kod „Zeka” da proveri šta se tu radi, a usput da i on popije koju. „C vitamin, šta će biti”, odgovorio mu je ovaj. „Daj i meni jedan”, naredio je policajac, pa je neko vreme preturao po rukama onu veliku tabletu, ne znajući šta bi sa njom, a onda se osvrnuo oko sebe, uhvatio trenutak kada ga niko ne gleda, pa je zdomčao i zgutoljio onako nasuvo, kao što se pije acetisal, aspirin, kafetin, ili šta već, pa onda povukao još i dobar gutljaj piva, eda li bi je nekako proterao kroz dušnik.

Naravno, istog trenutka, C vitamin je reagovao, a onom policijskom nesrećniku na usta je šiknula pena, pa je od silnog iznenađenja pao nauznak i udario glavom u radijator. Gosti u kafani su se isprva našli u golemom čudu – uniformisano lice leži na podu, a na usta mu bije pena, ali se ubrzo neko dosetio da ga iznesu napolje na svež vazduh i da pozovu hitnu pomoć, koja je ubrzo stigla i odvezla ga pravo u Urgentni centar.
Kako se tamo proveo i šta bi o svemu rekli lekari, nije poznato, između ostalog, jer se rečeni policajac od sramote više nikada nije pojavio kod „Zeka”. A onaj što mu je dao C vitamin i koji je jedini u kafani znao o čemu se radi, nije bio od neke naročite pomoći, jer je u trenutku kada je otpočela cela frtutma sa padanjem u nesvest i penom na ustima, bio u WC-u, a onda se onako pijan nekako iskobeljao iz kafane i otišao kući, ne primetivši da se išta čudno unutra dogodilo.

Podeli

Related posts