Lek iz brezove šume

Kada uređujete FB stranicu koja okuplja 7500 zaljubljenika u gljive sa prostora na kojima se govore jezici za koje nije nužno potreban prevod, neminovno je da vam se ljudi obraćaju po raznim pitanjima vezanim za ovu tematiku.

U sezoni gljiva u Inbox stižu brojne fotografije netom spaženih ili ubranih gljiva, pitanje jestivosti prvo je koje se postavlja, ali u poslednje vreme sve se češće nameće i diskusija o drugim aspektima primene pripadnika Petog carstva, “životinja koje ne hodaju” i kako već sve ne zovemo ove po svemu neobične organizme.

Previše je toga što o carstvu gljiva još uvek ne znamo, pa ipak ohrabruje činjenica da nauka o njima, mikologija ne miruje, već naprotiv, poslednjih decenija ubrzano napreduje, te nova saznanja sustižu jedna druga skoro na dnevnom nivou. Odavno je već mnogima jasno kakav potencijal se krije u njima, i kako nije preterano očekivati da povećan obim uzgoja konzumnih i lekovitih vrsta bitno promeni neke od prehrambenih navika, ali i omogući dovoljno materijala za sve nova i nova istraživanja lekovitosti gljiva.

Istovremeno, postaju nam dostupni i podaci o upotrebi gljiva u pojedinim tradiionalnim medicinama, geografski udaljenih nam naroda, koje lekovite vrste poznaju i koriste vekovima, ako ne i hiljadama godina. To se  prvenstveno odnosi na dalekoistočne i rusku medicinu, iz kojih recepti do nas stižu najčešće zahvaljujući razmeni informacija posredstvom društvenih mreža.

Mislim da neću preterati ako napišem kako i u upotrebi lekovitih gljiva kao alternativnih metoda lečenja pojedinih boljki, prvenstveno onih najtežih, postoje trendovi. Svojevremeno su (i još uvek su) hit gljive bile Ganoderma lucidum (Reishi, hrastova sjajnica, Lin chi), šiitake (Lentinula edodes), sibirska čaga (Inonotus obliquus), ćuranov rep (Tramtes versicolor), a u poslednej vreme ne prođe dan da u Mesinger stranice “Koja je ovo gljiva?”, ili na lični profil administratorke, ne stigne upit gde i kako nabaviti brezovu gubu, Piptoporus betulinus.

Iz razgovora sa onima koji traže baš ovu i nijednu drugu samoniklu gljivu, dalo se zaključiti da je svima potrebna za tinkturu koju je neko sa velikim uspehom koristio u tretmanu kancera i to svoje iskustvo negde nekad podelio. Recept je isti, dijagnoze različite, a hvatanje za slamku zajedničko svima.

Kako potpisnica ovih redova veruje u sinergiju, združeno delovanje zvanične medicine i pomoćnih lekovitih srdstava, što lekovite gljive definitivno jesu, kao i da alkoholna tinktura  brezove gube ni po čemu ne može biti škodljiva, a izvesno može uticati na jačanje organizma i imunostimulaciju, rešena je da recept koji je stigao do nje, podeli sa svima koji su zaintersovani. 

U nastavku prenosim priču, tj. tekst o brezovoj gubi doslovno onako kako je prosleđen meni, sa sve opisanim iskustvom o korišćenju tinkture u tretmanu kancera. Da li je samo ovo izazvalo toliku bujicu interesovanja za Piptoporus betulinus, ili postoji još delova priče za koje ne znam, ne umem da vam odgovorim.

“Član iz moje porodice prosle godine u avgustu je dobio dijagnozu kancera debelog creva, tumor veći i polip manji, sa dve metastaze na jetri, kancer dijagnostikovan u trećem stadijumu, zaključak male šanse da se preživi! Osoba starosne dobi od 71-ne godine. Odmah sledi operacija laparaskopski, trajala 6h uspeli su samo da odstrane tumor koji je već krenuo da probije zid debelog creva. Nije bilo vremena da se otkloni kancerogen polip, niti jetra da se obradi zbog ugroženosti pacijenta! Nakon operacije odredjena mu je hemoterapija, sledi ubedjivanje da ne ide na HT jer je otrov za organizam, pre sam bila za alternativno lečenje! Medjutim osoba se odlučuje za HT, ali smo u medjuvremenu saznali za prirodni lek koji će ga spasiti a to je gljiva „brezova guba“, dobili smo gljivu i recept za pravljenje tinkture od nje! Nismo se mnogo nadali da će mu ta gljiva spasiti život, znate kako kažu „davljenik se i za slamku hvata da bi se spasio“, tako i on. Tinkturu je počeo uzimati pre HT i pije je dan danas! Pitacete me zašto sve ovo pišem? Pišem jer želim da pomognem sa ovim receptom mnogima koji su već oboleli od kancera i drugih bolesti! Posle 8 meseci konzumiranja tinkture i redovne HT, pre dva meseca je pacijent išao na magnetnu rezonancu, znate obično čekate na rezultat par dana, medjutim nakon snimanja doktor je pozvao pacijenta u ordinaciju da mu saopšti da od kancera tj.polipa  ni traga a i metastaze na jetri su skroz nestale! Pitao ga je šta je radio, medjutim pacijent je prećutao za lečenje sa tinkturom! Moram da napomenem da pacijent uopste nije imao posledice HT, sem što su mu na rukama izgorele vene, svo vreme primanja HT nije imao nus-pojave, osećao se kao i pre postavljanja dijagnoze, kao i pre postavljanja dijagnoze, bio je dosta aktivan! Ishranu je imao normalnu, sem povrća koje nadima prvih 3 meseca nije uzimao, po savetu doktora!

Recept za tinkturu – šta treba: 1l votke i 100gr. brezove gube. Priprema tinkture: Uzeti teglu od 2-3l u nju staviti sitno iseckanu pečurku i sipati votku. Dobro zatvoriti teglu uviti je u alu foliju i staviti je na tamno mesto. Teglu svaki dan promuckati i nakon 21 dan tinktura je gotova za konzumiranje! Iz tegle sipajte tekucinu u jednu manju staklenu bocicu od 100ml sa zatvaracem i stavite je na prikladno mesto. Ostatak u tegli sa pecurkom vratite na staro mesto i ponekad je isto promuckati. Postupak ponavljati sve dok ne potrosite tinkturu. Da napomenrm kupite u apoteci bocicu za kapi sa zatvaracem i tu ćete sipati tinkturu iz male staklene bočice radi konzumiranja u kapima! Način konzumiranja: Kapi tinkture se uzimaju tri puta na dan sat vremena pre obroka. Prvih sedam dana pije se tri puta po 10 kapi a posle idete na15 kapi tri puta na dan. Ako odlazite na HT obavezno pijte tinkturu jer upravo ona vas štiti od otrova koji primate! Tinktura i HT nemaju nus pojave! Šta je brezova guba i kako doći do nje? Ona se ne prodaje, možete je naci u većim šumama van gradskog naselja, raste na stablu obolele breze, najlekovitija je ona koja je što starija tj.gornji deo da bude što tamniji. Sa radošću vam saopštavam da je moj clan iz porodice danas zdrava osoba, iako je zdrav on i dalje konzumira tinkturu!”

Deo onoga što o lekovitim svojstvima ove gljive znam, napisala sam u nekoliko navrata, a jedan od tih tekstova možete pročitati ovde:

Za pripremu tinkture potrebno je 100 g sveže , usitnjene brezove gube i 1 l votke (kako je za lek, izabrala sam žitnu, 3x destilovanu). U veliku teglu stavite usitnjenu gljivu, zalijete je votkom i dobro zatvorite. Potrebno je teglu umotati u alu foliju i staviti na tamno mesto, svakodnevno je promućkati narednih 21 dan, koliko je uputstvom predviđeno da gljive u alkoholu odstoje. Tinktura se ne cedi, već se po potrebi deo tečnosti sipa u bočicu sa pipetom, koristi se i kad se ta količina potroši, postupak se ponavlja, sve vreme zadržavajući gljive u velikoj tegli sa votkom. Bočicu sa pipetom držite negde u blizini, a veliku teglu i dalje na tamnom mestu, povremeno je protresajući dok se tinktura ne potroši.

Ukoliko neku gljivu koristite po prvi put, zbog mogućnosti da imate alergijsku reakciju nikada od starta ne uzimajte veliku, tj, receptom predviđenu količinu. Uvek počnite malom dozom, pa tek pošto se uverite da ne postoji individualna preosetljivost na korišćenu vrstu gljiva, sledite uputstvo, a ono za tinkturu od brezove gube izgleda ovako:

Prvih 7 dana 1 sat pre jela, znači 3x dnevno pije se po 10 kapi, da bi se potom po istom rasporedu, do kraja pilo po 15 kapi.

Kako je izlečenje po svemu kompleksan proces, koji se, kao ni bolest ne dešava preko noći i zavisi od velikog broja faktora, među kojima nemalu ulogu igraju oni veoma individualni, poput vere, teško je sa sigurnošću tvrditi šta je kod koga za ozdravljenje bilo od presudnog značaja. Pripravke od gljiva uvek bih rado preporučila kao preventivu, ali je sigurno da ukoliko ne probamo, nećemo znati da li poseduju i mnogo jaču, delotvorniju, moć isceljenja. Makar to bio samo placebo efekat. I nikada i nikako bez zvanične medicine i farmakopeje.

Podeli

Related posts