Miloš Krnjetin, kauboj iz Litl Blatišta

Osim užičke, nijedna od kuća u kojima je barem za kratko živeo karikaturista i strip majstor Miloš Krnjetin (1925 – 2002) više ne postoji: čačansku,  u kojoj je rođen,  nije pamtio; srušena je kuća u Nišu, gde je živeo za vreme Drugog svetskog rata; odavno je porušena i kuća njegovih dedova u Srbobranu; u Novom Beogradu, na mestu gde je izvesno  vreme živeo sa ocem i majkom u vreme izgradnje“Gazele“ danas se nalazi Muzej savremene umetnosti; čak je i jedinu kuću koju je  sam projektovao, u Donjem Milanovcu, progutao Dunav.  Stan u Makedonskoj 19  menjao  je zbog blizine Zlatibora  za skromno prizemlje kuće u Jug Bogdanovoj u Užicu.  I tu je do kraja života  živeo zajedno sa  suprugom Biserkom. Tu je na nagovor starih  „Ježevih“ saboraca izvesno vreme ponovo počeo da crta i na izvestan način se vratio u „kuću“ u kojoj se najbolje osećao, gde je najduže živeo. Postoje kuće koje vreme ne može srušiti. Takva je, valjda, bila i  čika Mišina  – „Ježeva“ kuća.

Da 2000. godine, povodom pedesetogodišnjice rada, nije objavljen izbor iz obimne kolekcije njegovih radova, danas bi se Krnjetinovo ime tek sporadično pominjalo u svakoj ozbiljnijoj retrospektivi jugoslovenskog i srpskog stripa. Satiričar Radivoje Bojičić, urednik biblioteke“Ošišanog ježa“, izdavačke kuće koja je te godine objavila Krnjetinovu knjigu stripova i karikatura „O’Stoja i druge priče“, duhovito je u pogovoru zapazio da je Krnjetin tražeći svoje mesto u srpskoj karikaturi pobegao iz Staljinovog šinjela pravo u brushalter Me Vest, i to ne toliko zbog Me, koliko zbog onoga »Vest«. Naime, razvojni put ovog strip crtača  u dobroj meri  naznačen izborom  iz njegovog poluvekovnog  rada, govori da su se umetničke slobode u Srbiji, počev od pedesetih, osvajale mic po mic, što će reći najpre kroz  kloniranje samokritičkih analiza ždanovljevskog tipa na temu „revolucije koja teče“, zatim kroz „jeretička“ scenarija na temu života novih gospodara moći, da bi, sa rastom komoditeta u prslučetu Me Vest, vrag i šala nesmetano hodali ruku podruku.

Krnjetin je, pre svega, bio klasik „Ježa“. Razmetljiv u crtežu, prefigano naivan u poruci sa mnogo teksta koji nije imao samo verbalnu nego i likovnu funkciju, on je većinu naših mentalitetskih slika i prilika kroz persiflažu vesterna, horora, naučne fantastike, junaka iz literature i savremenog slenga ovekovečio u najboljoj tradiciji Srpske akademije humora i satire, kako je drugo ime „Ošišanom ježu“, gde je Krnjetin, kao jedan od urednika, proveo čitav svoj radni vek.

Knjigu otvara njegova „Autokefalna biografija“ u kojoj anegdotski rezimira svoj život i priključenija. „Autokefalno znači samostalno ustrojstvo crkve, a pošto sam ja sam sebi i bog savaot i sveti duh i papa, nazvao sam svoju autobiografiju doličnim imenom“, šeretski je govorio Krnjetin.

Krajem pedestih, njegovi stripovi o  Strašnom O’Stoji  bili su više nego ubedljiv pandan jednoznačnim, zabavno-humorističnim serijalima u kojima su dominirali Dara Nijagara, Kurir Fića, Pera Pešak ili Ljuba Truba. Šumadijski kauboj O’ Stoja iz  Litl Blatišta, koji u knjizi zauzima najviše prostora, bio je  znatno složeniji lik, sociološki fenomen koji je uz osmeh izazivao i brojna pitanja pred stvarnošću napudrovanom demagogijom soc-realizma.

Bolji poznavaoci prilika ističu da se Krnjetin pod uticajem Pjera Križanića i znamenitog ruskog trija Kukriniksi brzo izdvojio iz realističko-ilustrativnog stila. To će potvrditi i njegovi kasniji potpuno originalni strip serjali o Đuri Alibiju, Čika Draki, Kosti, Odiseju… Kritičari su jednoglasni u oceni da je Krnjetin bio apsolutno samosvojan srpski tvorac „žanra pre žanra“.

Kažu da je karikatura potrebna umetnosti kao negativna vrednost matematici. I ne samo matematici, zdravlju uopšte. Krvni pritisak One Jugoslavije (iz Jajca) bilo je nemoguće regulisati bez daška humorne travestije strogo proklamovanih društvenih ideala. Činjenica da i dan-danas Krnjetinov rukopis predočen u knjizi koja rezimira njegov rad  „čitamo“ sa uživanjem dobrano govorio njegovoj  uspešnoj dijagnozi našeg mentaliteta. Ako  galski duh oličava Asteriks, američki Miki Maus, ruski Ivanuška Budaluška, onda se zasigurno može reći da je Super O’ Stoja naš prvi komšija koji se ogleda u nama samima.

Miloš Krnjetin je sedamnaest godina živeo u Užicu. Karikature koje je za to vreme povremeno objavljivao u „Ježu“  nisu nimalo gubile od parodijske ubojitosti njegovih najboljih radova.  Štaviše, one ni danas nisu manje aktuelne. Bio je tih, povučen, ćutljiv, jedva da je nekolicina Užičana znala da je nekad sa uživanjem čitala baš njegove stripove. Kada je Predrag Koraksić Koraks povodom jedne svoje  izložbe gostovao u Užicu, na vest da ovde živi čovek sa kojim je kao karikaturista godinama  suvereno vladao na domaćoj satiričnoj sceni, zapitao se: „Otkud taj stari škrtac ovde!?“

Podeli

Related posts