ZEMLJA 2000: tačno pre 20 godina, na Dan planete Zemlje

Ovo je deo radne verzije teksta koji bez lekture i korekture objavljujem na 20 -togodišnjicu objavljivanja prve verzije program. Iako smo za njega dobili silna priznanja, draža su mi divna iskustva i ljudi koji su nas okruživali – dakle ovo je Zemlja 2000 – KO, ŠTA, KAKO i ZAŠTO

Nakon “Ce De Bukvara” u Multisoftu 1998/99. rastu apetiti. Želimo da napravimo još nešto veće. I pokazaće se da po količini podataka nikada nećemo prevazići naš sledeći program “Zemlju 2000”.

Ogromna enciklopedija koja će biti inicijalna za ediciju „Multisoftovo Sveznanje“ okupila je najveći broj saradnika koji su tokom izrade ovog diska pisali i tekstove za “Kulturu”, “Istoriju”, “Prirodu”, “Nauku” i “Moje prvo sveznanje”. Neverovatno koliko smo bili ludi i ubeđeni da ćemo sve ove diskove uraditi do 2000. odnosno 2001. godine. Nismo ni bili svesni brojnih problema na koje možemo naići. Sve ove diskove (multimedijalne programe na diskovima), osim poslednje pomenutog, namenili smo starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali smo se nadali da će biti insteresantna i svima ostalima željnim znanja.

Znali smo da će pre ili kasnije (tek dolaskom Korone, 20 godina kasnije) korisnici shvatiti mogućnosti i prednosti informatičkog obrazovanja na pragu novog milenijuma. Uglavnom, Zemlja 2000 je urađena kao enciklopedija i priručnik iz geografije koji obuhvata opštu i fizičku geografiju, kartografiju, antropogeografiju i ekonomsku geografiju.

Teme su obrađene prema školskom programu sa preko 2.500 jedinica, napisanih u 3.000 stranica teksta A4 formata. U pisanju smo koristili brojna domaća i strana školska i univerzitetska učila, podatke sa najboljih Internet stranica i najpoznatijih stranih elektronskih izdanja.

Pored stručnih tekstova smeštenih u više od 8.000 „prozora“, disk sadrži 1.400 ikona, više od 4.500 fotografija, 300 mapa, 200 grafički oblikovanih zastava, 190 zvučnih zapisa državnih himni i više od 100 etnomuzičkih zapisa iz celog sveta. Na disku je zabeleženo i 20 minuta filmskog materijala. Podaci o državama i posedima u svetu obuhvataju i oko 200 strana kratkih političkih istorijata i informacija o stanovništvu, ekonomiji i zanimljivostima iz kulture. Na kraju, svi ovi sadržaji propraćeni su zanimljivim kvizom od 700 pitanja, koji će svakom korisniku omogućiti proveru znanja iz oblasti koje pokriva ova elektronska enciklopedija. Uf, teško je svega se setiti. Mnogo smo ga dobro uradili.

Iako je posao na disku započet krajem januara 1999. godine, rat u Jugoslaviji sprečio je rad od marta do leta. Za vreme bombardovanja smo u bolesno zamračenim kancelarijama radili patriotsko-borbene programe za Ponikve i EPS, a povremeno se i priznajem u društvu sa Vestićima (tako smo zvali zaposlene u Vestima, naše zakupodavce i velike prijatelje), a naročito sa Fipom, Đukom i Cickom fantastično zezali. Rad na Zemlji je ponovo intenziviran 1. jula 1999.

Na njemu će, sve do aprila 2000, raditi devet ljudi, koji su zajedno utrošili 18.250 radnih sati. U projektu su takođe sarađivali i uloživši oko 1.200 sati rada, grafički dizajner, likovni umetnik i lektor, koji su pomogli da enciklopedija dobije konačan izgled.

Posao projektovanja i izrade diska bio je veoma naporan jer je trebalo zadovoljiti visoko postavljen standard kvaliteta izdanja. Pored toga što je bilo neophodno obezbediti najsavremeniji softver bez koga je kvalitetan rad bio nezamisliv, suočavali smo se sa brojnim problemima, od organizacije posla, obuke saradnika za rad u određenim programima i osmišljavanja svakog dela enciklopedije, do programerskih rešenja, problema dizajna, selekcije tekstova, ilustracija i fotografija, da bi enciklopedija bila potpunija, preglednija i lakša za korišćenje.

Današnji programeri ne bi uspeli da se nose sa brojnim tehničkim problemima onog vremena kao što su nemogućnost da koristimo JPG format, male rezolucije monitora, spori računari, nepostojanje MP3 i MP4 formata, nepotpuna podrška Windowsa za naše fontove i Internet koji nije isti kao danas

Ne zaboravite, te 2.000-te nije bilo velikih Internet enciklopedija, nije bilo wifi-ja, nije bilo kablovskog Interneta, samo modemi (ipak je to XX, a ne XXI vek).

Kada se ovome dodaju i brojni drugi, često banalni problemi, kao što su skučenost prostora za rad, česte i dugotrajne restrikcije struje, rad u prostorijama bez grejanja, problemi sa hardverom koji su dovodili do trajnog gubljenja nekih već gotovih materijala, oštećenja prilikom narezivanja diskova i naravno, problem nedostatka finansijskih sredstava, onda postaje jasno koliki je izdavački podvig učinjen izdavanjem visokokvalitetnog elektronskog izdanja u krajnje nepovoljnim uslovima za rad.

Dodatne probleme izazvalo je odsustvo dovoljno dobrih stručnih kriterijuma za selekciju i uobličavanje enciklopedijske građe. U našoj zemlji, na žalost, ne postoji dovoljno dobar i dostupan izvor za sve podatke koje je bilo neophodno prikupiti u ovoj enciklopediji. Slikovit primer toga je što nigde nismo mogli da pronađemo popis svih administrativnih poseda u svetu, a kamoli podatke o stanovništvu, ekonomiji, religijskoj strukturi i kulturnim zanimljivostima tih regija. Neki domaći podaci do kojih smo došli bili su nepotpuni, zastareli i često netačni, pa smo za potpunijim činjenicama tragali na stranim elektronskim izdanjima i relevantnim veb-sajtovima na Internetu, koje smo potom morali da odaberemo i upoređujemo kako bismo došli do najpotpunije verzije.

Velike probleme stručna ekipa koja je radila imala je i sa kartama sveta, odnosno pojedinih regija i država. Domaće izdanje Geografskog atlasa sveta (Geokarta, 1999), koje je jedino dostupno, a uz to i u službenoj upotrebi u našem obrazovnom sistemu, bilo je takoreći neupotrebljivo jer nije bilo dovoljno detaljno i opterećeno je, pored toga, brojnim manjkavostima. Glavni nedostaci ovog uzora bili su sadržani u nepreciznim državnim granicama, zastarelim podelama regija i geografskim podacima, netačnim ili neujednačenim nazivima država, poseda, naselja, reka, jezera, podacima o visini planinskih vrhova, dužini rečnih tokova, glavnim gradovima i slično. Trudili smo se, stoga, da podatke u našoj enciklopediji proverimo iz više stranih izvora i da ih, kada su imena i nazivi u pitanju, osavremenimo i transkribujemo prema važećem pravopisu srpskog jezika. Možda će zvučati pretenciozno, ali smatramo da je naše izdanje geografske enciklopedije sveta trebalo postati model za standardizaciju, ne samo kada je u pitanju kartografija, s obzirom da u našoj zemlji, na žalost, ni u ovoj oblasti ne postoje jasni i precizni standardi koji bi svakome morali da budu parametri za rad. Pri tom, dopuštamo mogućnost da i naše izdanje može biti predmet opravdane kritike, koju ćemo rado prihvatiti, a eventualne osnovane primedbe postaviti kao zadatak narednog dopunjenog izdanja ove enciklopedije.

I sada kada se pogleda, koliko je tu bilo truda, shvatićete da sam morao i ovo da napišem. Samo da bih dokumentovao koliko smo bili privrženi poslu. Kada pomislim na tadašnji posao sav se naježim. Bilo nas je mnogo više nego na izradi bilo kog drugog projekta. Nena je dobila zadatak da piše klasične geografske tekstove, Đera je dobio kulturu (uvodni delovi kasnije „Istorije umetnosti“, Radovan i Sole nauku (doduše obojica su vrlo brzo od toga odustali, Radovan je napravio Centar za dečja prava, Sole je još jedno vreme kod nas držao kurseve, a zatim otvorio svoje preduzeće), Kaća je pisala uvodne istorijske tekstove (kasnije ćemo izdati „Stari vek“), Cola radila zanimljivosti (usput spremala naše buduće rečnike i „Prirodu“), Ruška lektorisala sve tekstove (i usput pisala uvodne tesktove za „Muziku“), Raško obrađivao mape, fotografije i zvučne zapise, Bojana sve kompletno ubacivala u multimediju, Tijana pravila osnovne projekte omota (a ja ih onda dopisivao, kopirao i reciklirao do besvesti), a Nataša trčala okolo i završavala ostale poslove. Šone i ja pored toga što smo organizovali i popunjavali rupe u kompletnom radu držali smo i kurseve, radili programe, popravljali računare. Ortak mi je uvek govorio “samo što nismo štrojili svinje”. Doduše, i ostali zaposleni su držali kurseve, radili Internet prezentacije i druge brojne poslove vezane za firmu, ali ipak ne za multimedijalno izdavaštvo, a koje sada neću pominjati.

Sve su ovo naši naslovi

Međutim, kada smo videli da ovako nikada ništa nećemo završiti, Nena, Cole, Đera, Kaća, Raško, Bojana i Nataša sve svoje snage preusmeravaju na „Zemlju“, koju ćemo godinu dana kasnije nazvati „Zemlja 2000“.

Na disku smo radili i sa Jocom (Jovanom Đurđevićem) slikarom, dr Misajlovićem na recenziji, Jovanom sa TV5 (sada na RTS) na izradi uvodne animacije, Simićem na izboru fotografija (donosio nam je turističke kataloge sa turističkog sajma u Berlinu, a onda smo ih skenirali – neverovatno kako primitivno), Šibom na izradi filmova, Mićunom na etno muzici, zaposlenima iz muzeja i biblioteke, dopisivali smo se i sa Petnicom gde nam je tadašnji i sadašnji direktor Majić (između tadašnjeg i sadašnjeg zanimanja i zamenik ministra za prosvetu i sport u Đinđićevoj vladi) pohvalio disk, ali rekao da smo mnogo primili k srcu što je Milošević pokrao izbore 1996. pa smo morali i to da pomenemo (iako su socijalisti i dalje bili na vlasti), a pominjali smo i opsadu Sarajeva.

Disk je izašao na Dan planete Zemlje, 22. aprila 2000. godine javnom promocijom koju smo održali u užičkom Kec baru, a onda i KZŠ u Vestima.

Jedina slika koju imamo posle promocije Zemlja

Za ovaj rad naš vođa projekta, naša draga geografičarka Nena (Snežana Barjaktarević), iste godine u Beogradu dobija plaketu zasluga za popularizaciju geografskih nauka od strane Srpsko-geografskog društva. Geografski vrh!

Za ovaj disk Svet kompjutera kaže da je disk kakav se samo poželeti može. Za njega su bili zainteresovani i strani izdavači, ali svi su tražili da mi sami finansiramo prevođenje, što se ispostavilo kao nepremostiv problem. I nikako da shvatimo da moramo praviti manje diskove, a ne ovaj od 3.000 stranica teksta. Uprskos tome što svi računarski časopisi kažu da je najbolji disk svih vremena, jedva da se do sada isplatio. Neverovatno kako je teško boriti se sa vetrenjačama.

Zemlju smo nekoliko godina kasnije pocepali na Geografiju 5, 6 i 7

Godine 2005. izdajemo i novu verziju ovog diska pod „originalnim“ imenom „Zemlja 2005“. U ovoj verziji imamo još 1.000 foografija i 20 minuta filma. Sjajni interfejs je opet uradila Tijana. Ja sam sam doradio i verziju „Zemlja 2010“, a i danas je s vremena na vreme dorađujemo jer moramo da je prilagođavamo novim Windowsima.

Moram ponovo da nešto napišem o atmosferi u firmi. Bilo je puno zabave. Sjajni, tada još mladi, ljudi. Nena, Cola, Kaća i Đera (ovo dvoje pominjem zajedno jer su stalno svađali i čini mi se da su jedno drugom brisali tekstove koje su prethodni dan napisali), Nataša, Raško, Bojana, Panto…

Ekipa sa promocije diska „Istorija – Stari vek“

Tada smo već imali 2 kancelarije. U jednoj smo sedeli Nebojša, Nataša, Panto i ja (radili sve ostale poslove osim izrade materijala za diskove), a u drugoj zvanoj Enterprise, Nena (geografija), Cola (prevođenje i priroda i geografija i rečnike), Kaća (istorija i geografija), Bojana (uvoz svih materijala u enciklopedije), Ruška (kultura i lektorisanje svih tekstova), Raško (obrada grafike, filmova i zvuka) i Đera (kultura i geografija).

Stalna ekipa bifea „Kod tetka Mare“ (IP Vesti)

Kažu zaposleni da je ipak najzanimljivije bilo kada ja nisam u kancelariji. Život nam je pored muke i rada u poslednjem mesecu do rane zore, bio i interesantan. Sve zahvaljujući ludim Vestićima, Vitu i čudnim okolnostima gde su Cola i Tijana saznale da su polusestre, a gde je Nataša na predavanju koje je vodila među polaznicima upoznala svoga oca. Luda španska serija!

I na kraju, spisak svih radnika i saradnika na najvećem poduhvatu u istoriji multimedijalnog izdavaštva Jugoslavije/SCG/Srbije:

Ekipa koja je učestvovala u radu na ovoj elektronskoj enciklopediji: Nebojša Danilović, Snežana Barjaktarević, Stojanka Filipović, Nataša Malinić, Radoslav Mićić, Bojana Ristanović, Katarina Mićunović, Aleksandar Đerić, Miodrag Mićić.

Zahvaljujemo se na saradnji: dr Iliji Misailoviću (recenzija), Ružici Marjanović (lektura), Tijani Jevtić (naslovna strana i dizajn), Jovanu Đurđeviću (dizajn), Jovanu Pavloviću (uvodna animacija), Zoranu Šibaliću (izrada filmova), Miliću Simiću (izbor dela fotografija), Draganu Micunoviću (etno-muzika), Miloju Mandiću, Narodnoj biblioteci u Užicu, Narodnom muzeju u Užicu, Televiziji 5 Užice, Javnom preduzežu VESTI Užice.

* NA NAŠEM SAJTU SMO DANAS OBJAVILI I VERZIJU KOJA ĆE BITI BESPLATNA ZA KORIŠĆENJE U NADERNOJ NEDELJI (da se pohvalimo i da smo PRVI PODRŽALI DIGITALNU SOLIDARNOST u doba Corone).

Podeli

Related posts