DRINKMANOV ZABAVNIK (2)

Na slovo, na slovo : B

Ilustracije: Tijana Jevtić

Bambak, bilmez, blento, beslemać, bizgov i bazvrkan – neki od omiljenih izraza među nastavnim osobljem užičkih osnovnih i srednjih škola tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a služili su za bližu karakterizaciju učenika. Označavali su obično neradnika, lenštinu ili nekoga nemirnog, nevaspitanog, bezobraznog, dosadnog, ko ne bi mogao da se pohvali da je obdaren sa mnogo pameti.

Jednog proleća, profesor sociologije u Užičkoj gimnaziji Slobo Marković ušao je u učionicu, upisao čas i  zagledao se kroz prozor, daleko, preko krošnji kestenova. Do zvona je ostao tako zagledan, ne progovorivši ni reč. Po prećutnom dogovoru, učenici su se za to vreme bavili slobodnim aktivnostima, u apsolutnoj tišini. A onda je profesor Marković, dok je izlazio, izgovorio nešto što će ući u legendu: „Dakle, ja sam od danas prosvetni radnik, a čistačica je higijenska tehničarka. Ja sam, dakle, radnik, a ona – tehničar. Možete misliti!”. I od tada gospoda profesori i gospođe profesorke mogu se prebrojati na prste jedne ruke, a bazvrkani, bilmezi, bizgovi, bambaci i beslemaći namnožili su se i sa jedne i sa druge strane katedre, da je to čudo jedno! 

Bajaga – svađalica, inadžija, siledžija, što je u potpunoj suprotnosti sa imidžom poznatog interpretatora pop muzike Momčila Bajagića – Bajage, sa kojim je neko vreme sarađivao i Dejan Cukić, poznat još i kao Cuko.

Blentulja – devojka koja se svemu iskreno začudi, pa i najbanalnijim stvarima, a sve uz glasan i izveštačen uzvik i krajnje začuđen pogled. Za neke blentulje karakteristično je obaranje istog (tj. pogleda) i kikotanje, uz ovlašno pokrivanje usta šakom. Suprotne od blentulja su mikačice, koje ama baš ništa ne može začuditi. (Vidi pod:  mikačica.)

Blentulja

Bidžo – čovek sitnog rasta, mali, ali do zla boga prgav. „Ja manjeg čoveka, a većeg paščeta”, kaže se za bidža, ali ne u njegovom prisustvu.

Bolid – trkački automobil, u izvornom značenju. U prenesenom smislu, koji nas ovde mnogo više zanima, bolid je osoba koja neverovatnom brzinom uspeva da pruži sagovorniku sve neophodne dokaze o sopstvenoj gluposti (brzinom zvuka, to jest, čim progovori). Potpuni (apsolutni) bolid je neko ko isto to učini brzinom svetlosti – dovoljno je videti ga na trenutak, izdaleka kako klempa uz ulicu, pa da vam sve bude jasno!

Budala – bog u budalama ne oskudeva, a ni obični smrtnici ne moraju previše da ih traže, jer one, kao što je poznato, niču same. Budalu i vezano pašče ujede, mada u izvesnim slučajevima budale mogu da budu i od koristi. Naročito ih vole domaćini koji obavljaju neko veliko veselje, najčešće svadbu, jer kaže se, ne bez razloga, da budala i na svadbi nađe posao, a kada se svadba završi, tamo negde sedmog dana, prestane i ta iznenadna ljubav prema budalama. Početkom osamdesetih, tako su zvali i m. p .o. (u.). U skladu sa tim, jedna od definicija kaže da je budala osoba koja razmišlja polnim organom, ako uopšte i razmišlja.

Seoska luda je posebna vrsta budale. Nekontrolisana urbanizacija gotovo je dovela do istrebljenja ove, nekada brojne, a danas ugrožene vrste.

„Ja sam najveća budala u Beogradu, a u Bajinoj Bašti, čim me nema duže od sedam dana, odmah padam na treće mesto”, izjavio je jednom prilikom Oliver Mandić, koji je napola Beograđanin, napola Bajinobaštanin, a, po svom ličnom priznanju, 100% budala.

Buzdovan – čovek koji je mnogo, mnogo, mnogo tvrdoglav, a uz tu tvrdoglavost kosmičkih razmera obično ide i epska glupost. Ponekad je buzdovan formalno obrazovan i načitan čovek, što je još i najgora varijanta, jer u meru načitanosti jednog buzdovana obično ulaze sabrana dela Dobrice Ćosića ili eventualno Njegoša, ukoliko je buzdovan rodom iz Crne Gore.

nastaviće se

Podeli

Related posts