Ništa nije promenjeno

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pasionirani kolekcionari gramofonskih ploča bili su na velikim mukama. U katalozima hiljade egzotičnih i primamljivih naziva grupa, od kojih većina njima još uvek nepoznatih, a informacija koje bi pomogle u snalaženju niotkuda. Pošto je jedan od ciljeva svakog pravog tinjedžerskog zaluđenika bio da se otkrivanjem muzike koju niko drugi iz njegove okoline nije čuo istakne u društvu (što bi, naravno, imalo odjeka i među devojčicama), dovijalo se na najmaštovitije načine.

A onda se pojavio Džuboks!

Doduše, izlazio je i šezedesetih, sa čuvenim poklon-hitovima na foliji, ali sada je to bio ozbiljan muzički časopis. Preporuke Voje Šindolića, Slobe Konjovića i Aleksandra Žikića bile su dragocen vodič piscu ovog teksta, u najvažnijem periodu kada se formirao muzički ukus.

U situaciji kada se moralo birati između ogromnog broja sigurnih pogodaka, jedan ne tako često pominjan naslov uvek sam odlagao da nabavim. Nije ni čudo kad se taj „neko“ zvao neinspirativno i ofucano – LOVE. A onda je počelo, možda baš zbog toga, da me kopka šta bi to moglo da bude.

I bacio sam se u potragu. Malo duže je potrajalo. Ipak, na kraju ploča Love – Forever changes bila mi je u rakama (na gramofonu).

Prva pesma Alone again or – i šok. Nešto što se može najpribližnije opisati kao west coast verzija Beatles pesama u izvođenju Dylana, a sve garnirano nežnim soul glasićem i duvačkom i gudačkom sekcijom. Dok je išla druga pesma, pokušavao sam da prikupim deliće svoje dezintegrisane rokerske duše, ali me je dočekala rajska Andmoreagain i već sam bio zarobljenik. Kada sam okretao ploču, jedva čekajući da čujem nastavak, već sam bio u stanju opsednutosti.

I to je trajalo, i trajalo.

Kada više nisam mogao da izdržim da svoje oduševljenje zadržavam samo za sebe, započeo sam tretman na posetiocima moje sobe u potkrovlju, na prijateljima po žurkama, a ploču sam ponosno nosio po gradu, valjda bi ljudi na prvi pogled shvatili kakvu dragocenost propuštaju.

Priznajem, nijednu ploču iz kolekcije nisam prodao. To bi mi ličilo na rasprodaju sopstvene mladosti. Promenilo se vreme, interesovanje, pa i tehnologija, a ja još uvek u istoj situaciji. Opet u potrazi za istom pločom, ali na CD-u.

Neke, naizgled male, stvari, od kojih se sklapa mozaik želja i snova, ipak se ne mogu otuđiti.

Ne propustite priliku da čujete ceo album, jer se naš administrator potrudio da od njega danas budete samo klik daleko
(za one nestrpljivije, Next i Previous dugmići su za prelazak na narednu/prethodnu pesmu albuma).

Podeli

Related posts