Noć veštica, ili preventivno zbijanje redova?

Kako je za poslednjih nekoliko godina ove jeseni vođena najžešća medijska hajka protiv Noći veštica i zašto bi to mogao da bude zanimljiv nagoveštaj?

Ortodoksne busije za odbranu srpstva i pravoslavlja imale su ovog 31. oktobra nekoliko medijski upečatljivih pozicija. Teren su počele da pripremaju Večernje novosti koje su dan uoči Noći veštica prenele pismo sa društvenih mreža zabrinute majke D.M. iz Beograda adresirano na neimenovanu osnovnu školu i pozvale čitaoce u krstaški pohod protiv Majkla Majersa: Zabranimo deci slavljenje Satane, američkog praznika. Prvi telal gluposti i svakovrsnih banalnosti SNS-a, Vladimir Đukanović, na svom Youtube kanalu je poručio da treba „sprečiti obeležavanje Noći veštica“. Revnosni petominutni monolog o Petru Cetinjskom potkrepio je egzorcističkom naslovnicom Srpskog telegrafa: Decu u školama teraju da slave Sotonu. Sve su sinoć začinili navijači Crvene zvezde na evroligaškom meču protiv ruskog Himkija. Na tribini su razvukli improvizovani krst od žutog najlona sa providencijalističkom porukom – Ovim pobeđuj, a košarka nije jedina stvar koja se igrala u Pioniru jer je u poluvremenu utakmice na terenu ritualno odigrano i srpsko kolo u anteriji i jeleku. Mondo o svemu tome izveštava pod naslovom – Ovo je reakcija navijača Zvezde na „Noć veštica“!

Zašto je Dragan Đilas bar jedan dan u godini postao manje atraktivan za vlast kao državni neprijatelj od Džeka O’Lanterna? Za odgovor na to pitanje potrebna nam je jedna kraća istorijska didaskalija. Porast značaj veštica u Evropi poklopio se s pojavom žestokih mesijanskih protesta protiv socijalnih i ekonomskih nejednakosti uoči i za vreme Reformacije. Papa je odobrio primenu mučenja u postupku protiv veštica malo pre Reformacije, a pomaman lov na veštice dostigao je vrhunac u doba verskih ratova i revolucija u 16. i 17. veku. Napad crkve na veštice je jačao sve dok nije svoju silovitost dostigao u 16. veku, jednako pod katoličkim i protestantskim okriljem, i u toj vrsti surovosti moderno doba je nadmašilo Srednji vek. Postoji praktično, ne nužno i jedino, objašnjenje za paralelnu pojavu mesijanskog socijalnog protesta u pokretima kao što je onaj husita, taborita, Tomasa Mincera, Jovana Lajdenskog, anabaptista i drugih i mahnitog progona veštica.

Najbolji način da se shvati uzrok histerije oko veštica jeste da se, umesto nebeskih namera, ispitaju ovozemaljske posledice. Najnedvosmisleniji rezultat lova na veštice bilo je to što je sirotinja poverovala da su njeni krvnici veštice, a ne kneževi i pape. Da li vam prokišnjava krov, da li vam je krava pobacila, žito se osušilo, vino proksilo, da li vas boli glava, da li vam je novorođenče umrlo? Da li je hleb poskupeo, porezi skočili, nadnice pale, da li posla ima sve manje? Sve je to bilo veštičije delo. Crkva i država su tako krenule u odlučan pohod na fantomske neprijatelje naroda. Vlasti nisu žalile truda da pobede ovo zlo, pa su i bogataši i siromasi mogli biti zahvalni zbog energije i hrabrosti koje su ulagane u tu bitku.

Praktični značaj ludila oko veštica u 16. veku bio je u prebacivanju odgovornosti za krizu kasnosrednjovekovnog društva sa crkve i države na imaginarne demone u ljudskom obliku. Zaokupljene fantastičnim aktivnostima ovih demona, otuđene i pauperizovane mase bacale su krivicu na osionog satanu, umesto na korumpirano sveštenstvo i grabljivo plemstvo. Crkva i država ne samo da su oslobođene krivice, nego su postale i neophodne. Sveštenstvo i plemstvo se sad pojavljuju kao veliki zaštitnici društva od sveprisutnog i nevidljivog neprijatelja. Daleko od toga da bude odraz jedne institucionalne strukture koja se pokazala manjkavom, ludilo oko veštica bilo je sastavni deo odbrane te institucionalne strukture u njenom nepovratnom slomu.

Analogije koliko mogu biti korisne, toliko mogu biti i zavodljive, ali mislim da je ovaj kraći istorijski ekskurs indikativan za naše junake iz prvog pasusa. Nikad žešća kampanja protiv jednog komercijalizovanog globalnog maskenbala moguće da ukazuje na trend zbijanja redova između vlasti, crkve i režimskih medija. Time se bar jednokratno odvraća pažnja sa suštinskih društvenih problema i državne korupcije koji su direktno srazmerni žestini medijskog lova na veštice leta gospodnjeg 2019. Medijski monopol kojim vlast raspolaže lako bi mogao da ignoriše jednodnevno obeležavanje Noći veštica, kao što ignoriše i brojne druge značajnije teme, ali potreba da se ovaj praznik žestoko ostrakizuje i nametljivo suprotstavi nacionalnim tradicijama, čak i ako prorežimske snage ne rade to sasvim svesno, mogao bi da bude nagoveštaj problema u raju i pucanja balona. To se ne mora desiti ni ove, ni sledeće godine, ali ipak deluje da je vladajuća nomenklatura nešto uzdrmanija za ovu Noć veštica nego za neke od prethodnih.

Foto: Tijana Jevtić

Podeli

Related posts