Oda zamrzivaču

Blagosiljam izumitelja zamrzivača skoro pa svakoga dana. I isto toliko često se pitam koliko mora da je bio komplikovan život pre njegove pojave. Posebno na jednom ovakvom, planinski udaljenom mestu, na par kilometara od najbliže prodavnice i sa viškovima proizvedene hrane u sezoni.
Ovaj hvalospev zamrzivaču ispevan je od strane sakupljačice šumskih plodova, ponekad po povratku iz šume, ili sa livade, preumorne da bi se baktala kuvanjem i preradom ubranog i donesenog. A kao što znamo, grehota je da propadne.Tu na scenu stupa ta savršena naprava. Progutaće sve moje gljive, kada se zanesem, pa uberem više nego što nas dvoje možemo da pojedemo. Prigrliće i razne bobice, one koje zimi daju boju, ukus i miris, zdravlje jednom rečju. Onda povrće razno iz komšijskih plastenika, pa voće, neprskano, mirišljavo i slatko iz njihovih voćnjaka… Sve to završi u zamrzivaču.

Čuvena Olga Jelovogorska, ponekad mislim voli ga koliko i ja, možda i preteruje, trpajući u njega, zbog manjka vremena uglavnom sirove lisičarke, mlečnice… Ipak, postoje neka pravila za pohranu namirnica u zamrzivač, za koja ova žena-zmaj ne haje previše. Npr. gljive, za koje, izuzmemo li par vrsta (možda vrganj I blagvu), stoji preporuka da se ne zamrzavaju sirove. već kratko prokuvane. Neke zbog gorčine, poput lisičarki, druge zato što sadrže termolabilne otrove (šumsko pile recimo, što ga čini uslovno jestivim, tj. tek nakon prokuvavanja i odlivanja vode). Pametno je u zamrzivač na neko vreme (minimum 48 sati) odložiti i gljive koje su sušene na suncu. Niske temperature ubiće eventualno zaostale larve insekata, što će sušenim vrganjima npr. pohranjenim u tegle kasnije bitno produžiti rok.

Na led se mogu staviti i poluzgotovljene gljive, kratko propržene, recimo sa povrćem za sataraš, panirani odresci sunčanica, uštipci od ovčarki…Ipak, u mom zamrzivaču su najzastupljenije prokuvane i samlevene gljive, prvenstveno ježevke I rujnice, vrste koje su mi se pokazale najbolje kao nadev za pite. Em tako mlevene zauzimaju malo mesta, em im je kasnije vreme poripreme osetno skraćeno, koliko je potrebno crnom luku da se zastakli i dodatim gljivama da se zagreju.

Danas, pak radujem se zamrznutom šumskom piletu, imam ga u komadima i mlevenog, što nije od posebnog značaja za pripremu recepta koji delim sa vama. Isproban u junu, sa pojavom prvih pilića na starim Olginim šljivama…

Pašteta (posna, vegetarijanska) od gljive Laetioporus sulphureus (šumsko pile, žuti kruh, u Vojvodini znanoj kao vrbovača, zbog činjenice da je najčešći stanovnik upravo ovog drveta)

Potrebno:
300 g šumskog pileta (ubranog, očišćenog, istranžiranog, prokuvanog u blago zasoljenoj vodi 20 min po vrenju).
2 struka mladog crnog luka (ili drugog, van sezone),
2 čena sitno seckanog belog luka,
prstohvat slatke aleve paprike,
malo karija, mlevenog bibera,
kašičica soja sosa,
1 dl belog vina,
2 kašike majoneza ,
1 kašičica senfa,
3 kašike maslinovog ulja,
maslac i ulje za prženje

Vodu u kojoj su se kuvale gljive odliti i preliti ih hladnom vodom. Na malo maslaca (i ulja, da ne gori) propržiti mladi luk, dodati usitnjene gljive (sitno seckane) i 2 čena belog luka, pa sve zajedno kratko propržiti. Umešati alevu papriku, kari, biber, soja sos i belo vino. Sa vatre skinuti kad je sva tečnost uvrela. U tu smesu, prohlađenu, dodati majonez, senf i maslinovo ulje, pa staviti u blender ili čoper. Po potrebi, začinima korigovati ukus. Služiti uz domaći ili tost hleb, sa zelenom salatom i rukolom, ili već po želji..
Prijatno!

Podeli

Related posts