Pozorišni bife (16)

Nakon burne 1972. godine, prosta 1973. bila je za nijansu mirnija. Okončani su neki sukobi koji su poprilično trajali, mada je i te godine bilo burnih događaja koji su najavljivali značajne promene na svetskoj i domaćoj sceni. Kao što smo uobičajili, prvo ćemo se podsetiti na svetska dešavanja (na filmu se to zove makro plan), zatim na dešavanja diljem SFRJ-ota pa tek onda zbivanjima u gradu na Đetinji, sa akcentom na Pozorište, a biće tu i poneki intimni detalji. Krenimo redom.

U januaru te godine, svetsku scenu su preplavili izveštaji o konačnom primirju u Vijetnamskom ratu, potpisivanjem Pariskog mirovnog sporazuma. Već početkom februara su pušteni prvi američki ratni zarobljenici. Krajem marta su poslednji američki vojnici, zvanično, napustili teritoriju Južnog Vijetnama. Nekoliko meseci kasnije, u avgustu su okončane borbe u Laosu i Kambodži tako da je posle skoro dve decenije završen drugi indokinseski rat. Nekako u isto vreme, polovinom februara, su Japan i NR Kina dogovorili uspostavljanje diplomatskih odnosa, prvi put nakon II svestkog rata i kineske revolucije; američki dolar je već duže vreme uzdrman ogromnim budžetskim deficitom, zahvaljujući ratnim izdacima, tako da u martu, posle 14 meseci, ponovo devalvira za 10%. Pokušavajući da olabavi omču, međunarodnu monetarnu krizu, koju je stegao “Ujka Sem”, Grupa 10 – najrazvijenijih zemalja odlučuje da pređe na plivajući kurs valuta, što se smatra početkom kraja Breton-Vudskog (Bretton-Wood) sistema iz 1944.godine, po kojem su valute morale da imaju zlatnu podlogu.

Ovu godinu je obeležila i eskalacija Votergejt skandala (Watergate) koji će biti okončan naredne godine prvom i jedinom, do sada, smenom, tj. primoravanjem na podnošenje ostavke (impičment – impeachment) predsednika USA. Bitan detalj je da je u oktobru dotadašnji potpredsednik Spiro T. Agnew podneo ostavku zbog izbegavanja poreza a na njegovo mesto je imenovan Džerald Ford koji će biti naredni predsednik. U maju su uspostavljeni diplomatski odnosi između Savezne (zapadne) i Demokratske (istočne) Nemačke kao dve suverene države što je impliciralo prijem obe zemlje u Ujedinjene nacije po sistemu jedna zemlja dve stolice (presedan); u junu predsednik Prezidijuma SSSR, Leonid Brežnjev, stiže na samit u Vašington gde se potpisuje Sporazum o prevenciji nuklearnog rata (SALT 2) nakon čega se “Baćuška” preko najvećih TV mreža obraća američkoj javnosti. Istog tog juna, posle 18.godina progona, Huan Peron se vraća u Argentinu i preuzima predsedničko mesto do smrti, manje od godinu dana, naredne godine će ga zameniti supruga Izabela. Da na južnoameričkom kontinentu ne bude mirno, pobrinuo se te godine generalisumus Augusto Pinoče, u susednom Čileu, koji vojnim pučem preuzima vlast, pritom je ubijen demokratski izabran predsednik Salvador Aljende koji ga je mesec dana pre toga postavio za komadanta armije.

Kriza se te jeseni definitivno seli sa Dalekog na Bliski istok, koja, nažalost, još uvek traje. U oktobru se dešava Jomkipurski rat, Egipat i Sirija napadaju Izrael na najveći jevrejski praznik, to je četvrti i najveći arapsko-izraelski konflik. Nakon početnih uspeha Egipta, Izraelci preuzimaju inicijativu, prelaze preko Sueckog kanala a na sirijskom frontu zauzimaju Golansku visoravan. Direktna posledica ovog rata je prva ozbiljna Naftna kriza, arapski proizvođači u znak podrške svojim suplemenicima dogovaraju smanjenje proizvodnje i povećanje cene sirove nafte. Narednih dana uvode embargo SAD-u zbog podrške Izraelu. U julu se Grci na referendumu, u organizaciji Vojne hunte, izjašnjavaju da se ukine monarhija i proglasi republika, u novembru dolazi do ozbiljnih demonstracija, biće ugušene u krvi, nakon toga nastaje teroristička organizacija “17.novembar” koja regrutuje pripadnike iz studentskih redova. Krajem novembra je zbačen diktator, pukovnik Georgios Papadulos, ali hunta ponovo preuzima vlast, general Phaidon Gizikis.

U julu je, u Rimu, otet unuk, u to vreme najbogatijeg čoveka na svetu, J. Paul Getty – oslobođen tek u decembru pošto su mu otmičari odsekli uvo, deda sve do tada nije hteo da plati otkup. Istog meseca je osnovana Trilateralna komisija, nevladina diskusiona grupa za saradnju Severne Amerike, Evrope i Japana, neki kažu da te čike danas, “drmaju” svetom. Nobelovu nagradu za mir je dobio američki državni sekretar Henri Kisindžer, interesantno da je odlukom Nobelovog komiteta nagradu dobio i vijetnamski ministar spoljnih poslova Le Duk To, ali je odbio da je primi. U aprilu je otvoren, u Njujorku, Svetski trgovački centar, popularne kule bliznakinje, znamo šta se desilo 11. septembra 2001. godine. U junu je u Poljskoj puštena u proizvodnju Fiatova licenca “peglice” (Fiat 126), koja će biti popularna na ovim prostorima mnogo više od italijanske verzije, i danas se može videti na drumovima.

Iz današnje perspektive, posebno je interesantan podatak da je početkom aprila dr Martin Kuper iz Motorole obavio prvi razgovor mobilnim telefonom, aparat je bio težak oko 1kg. (slovima: jedan kilogram), koštao je “samo” 3995 $, što bi danas bilo oko 25.000 $. Sportsku javnost je najviše interesovalo da je u januaru na Jamajci Džordž Foreman porazio Džoa Frejzera i postao svetski prvak u profesionalnom boksu. U aprilu, u Sarajevu je održano svetsko prvenstvo u stonom tenisu; Stipnačić i Šurbek osvojili su bronzane medalje u dublu. U maju otvorena hala “Pionir”, danas “Aleksandar Aca Nikolić”. Finale fudblaskog kupa šampiona Evrope, 30.maja, održano na “Zvezdinom” stadionu, Ajaks – Juventus 1:0. U junu, u Beogradu održano evropsko prvenstvo u boksu, zlatne medalje Mate Parlov i Marijan Beneš, srebro Zoran Jovanović, bronza Živorad Jelisijević. U oktobru, u Španiji, na evropskom prvenstvu u košarci, Jugoslavija prvi put šamion Evrope. U decembru, svetsko prvenstvo u rukometu za žene u Jugoslaviji, postajemo svetski šampioni.

Oskara za najbolji film je dobio Kum I, ukupno 3 od 10 nominacija, najviše Oskara je dobio „Kabare“, Boba Fosa, 8 od 10 nominacija. Za najbolji strani film je proglašen “Diskretni šarm buržoazije”, veći deo je sniman u Jugoslaviji gde je prikazan tek posle desetak godina zbog obilja erotskih scena, kažu da je puno naših mladih glumica statiralo u istom. U junu prikazan osmi film o Džemsu Bondu, “Live and let Die”, prvi sa Rodžerom Murom koji je nasledio Šona Konerija; u julu je u Hong Kongu umro Brus Li (Bruce Lee), nekoliko dana pre premijere “U zmajevom gnezdu”.

U avgustu je bila premijera “Američkih grafita”; u novembru je Brižit Bardo objavila da napušta film i da se posvećuje zaštiti životinja; u decembru je prikazan “Serpiko” a za katolički Božić “Magnum force”, drugi film sa Prljavim Harijem, u isto vreme počinje da se prikazuje “Exorcist”; u oktobru je Kraljica Elizabeta II otvorila zgradu Sidnejske opere; u januaru “Aerosmith” izdaje svoj prvi, istoimeni album; istog meseca “Kiss” ima prvi koncert; u martu je izašao antologijski “The Dark Side of the Moon” Pink Floyda; istog meseca izdavačka kuća “Virgin Records” izdaje svoju prvu LP ploču, “Tubular Bells”, Mike Oldfild, zvuči poznato; za doček nove 1974. grupa AC/DC ima prvi veliki koncert, osnovani su u novembru. Te 1973.godine su rođeni: Dejan Bodiroga, Milan Mažić, najpoznatiji srpski fudbalski sudija, Aleksandar Srećeković-Kubura, Svetlana (Veličković) Ražnatović-Ceca, Isidora Minić, Nikola Grbić, Monika Seleš… umro je Lindon Džonson, 36.predsednika SAD, Perl Bak, Pablo Pikaso, Miladin Pećinar, do danas najveći hidrolog (idejni tvorac kanala Majna-Rajna-Dunav), Džon Ford (reditelj), Dž.R.R. Tolkin, Pablo Neruda, Salvador Aljende, Ana Manjani, Milunka Savić, Pavao Nurmi, Abebe Bikila, David Ben-Gurion…

Kud bi mi bez politike… Na početku tj. u januaru je smanjena kazna prof. Mihailu Đuriću sa dve godine na devet meseci što je odmah iniciralo slične zahteve u Hrvatskoj; u febrauru je Dušan Makavejev izbačen iz SKJ i zahtevano je da se podigne optužnica za ismevanje države, nakon intervjua u zapadnonemačkim novinama o njegovom filmu „W.R.- Misterije organizma“, posle toga beži iz zemlje; Đina Lolobriđida je gošća FEST-a, nakon toga odlazi na Brione u posetu J.B. Titu a nakon nje u goste dolazi Džozefina Beker; u martu je stavljen moratorijum na povećanje cena u Jugoslaviji, kasnije će se to zvati zamrzavanje, a SKJ Filozofskog fakulteta u Beogradu odbija da smeni osam profesora (Svetozar Stojanović, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Pešić-Golubović, Milorad Životić, Dragoljub Mićunović, Trivo Inđić, Nebojša Popov); april će obeležiti otvaranje nove zgrade Narodne biblioteke u Beogradu. Na Pesmi Evrovizije “Gori vatra”, Zdravko Čolić zauzima, solidno 15.mesto, kažu da je nekako u to vreme zabeležen najači orkanski vetar na Zlatiboru, preko 170 km/h koji je čupao stoletene borove. U isto vreme na Brione dolazi Vili Brant, zapadnonemački kancelar sa Titom dogovara sporazum da se ratne reparacije rešavaju dugoročnom ekonomskom saradnjom. Četvrta konferencija SKJ u Beogradu se dešava u maju, prva na kojoj Tito ne učestvuje, Stane Dolanc preuzima kormilo, prvi put se pominju poodmakle godine “najvećeg sina naroda i narodnosti SFRJ”, nakon iste Ustavna komisija prihvata nacrt novog Ustava. YU grupa objavljuje debitantski LP (prvi srpski rock album), tog maja je prilagođavajući se svetskoj ekonomskoj politici uveden flukturirajući* kurs dinara.

U junu je apsolvent režije Lazar Stojanović osuđen na dve godine zatvora zbog filma “Plastični Isus” dok su njegovi profesori Živojin Pavlović i Aleksandar Saša Petrović dobili otkaz; Veliku zlatnu Arenu, na festivalu u Puli dobija film “Sutjeska” u julu mesecu; u septembru još jedna velika čistka u Savezu komunista Jugoslavije, nekoliko hiljada anarholiberala i tehnobirokrata su izbačeni iz članstva zbog “pseudohumanizma” (popustljivosti prema već osuđenim prethodnicima); početkom oktobra u posetu SFRJ dolazi sovjetski premijer Kosigin a u novembru vođa libijske dažmahirije, pukovnik, Moamer Gadafi,; istog meseca je objavljeno da će američki Westinghuose graditi nuklearnu elektranu u Krškom; za Dan republike 29. novembra J.B.Tito prihvata, na osnovu peticije koju su potpisali milioni grđana, da bude doživotni predsednik SFRJ; ubrzano se nastavlja igradnja pruge Beograd-Bar, u decembru završen most iznad Male Rijeke u Crnoj Gori, do 2001. najviši most na svetu; objavljeno je da smo te godine imali suficit platnog bilansa preko 200 miliona $, u prihod uračunato oko 1,1 milijarda od doznaka gastarbajtera i oko 650 miliona od turizma: u Novom Sadu osnovano Novosadsko pozorište (Újvidéki színház), prvo profesionalno pozorište na jeziku nacionalnih manjina.
U Titovom Užicu nakon burne jeseni 1972.godine dolazi do smanjena tenzija. Predsednik opštine je Velimir Dogandžić, glavni beogradski patroni su Rajko Ječmenica i Nikola Ljubičić; gradskom političkom scenom vedri i oblači “stari” provereni kadar iz SUBNOR-a: Vitomir Čvorović, Stanka Laković, Vojimir Vojo Bojović… Za novog direktora Valjaonice bakra je doveden “proveren kadar” iz EPS-a Mileta Ješić. Inače, u Valjaonici se ubrzano radi na nabavci i montaži “ćerke” firme Valjaonice aluminijuma koja je čedo prethodne garniture, ali se o tome mudro ćuti. Po varoši se polako ali sigurno, doduše šapatom, šire mitovi i legende o Vlajku Brkoviću, Miću Petroviću i njihovim saradnicima, neke su bile istinite ali je, kao i uvek, bilo preuveličavanja. Poneki od nadobudnih aktivista, koji su bili na čelu hajke protiv bivšeg rukovodstva su naprasno avanzovali a neki su dobili funkcije u Beogradu…

Na čelo titovoužičkog Narodnog pozorišta početkom te 1973. godine dolazi, po njegovim rečima “isprošen”, profesor književnosti, “kaldrmaš” sa pristojnim pedigreom Aleksandar Lale Milosavljević. Upućeniji i oni koji se duže sećaju kažu da je na korzou i u nekim “čvršćim” situacijama stekao zavidnu reputaciju. Priča se da je u toku studentskih dana, u Beogradu, izvesno vreme trenirao boks, manje-više uspešno. Sa dolaskom Laleta Milosavljevića počinje nova era u pozorišnom životu, koja će potrajati naredne dve decenije. Sam podatak da se te godine desilo 16 (slovima i brojem šesnaest) premijera izaziva nevericu!?

Kako se do te začuđujuće brojke došlo i o nekim drugim interesantnim događajima, iz preve polovine osme decenije, više u narednim nastavcima.

*ako se vratite na početak teksta videćete da je u februaru Grupa 10 usvojila “plivajući” kurs valuta

Podeli

Related posts