Proksi indikatori (5)

Digitalna revolucija

Pre nekoliko dana, slušajući The Doors u miru svoje sobe, stiže mi naizgled ničim izazvano pitanje moje dece: „Tata, zar su postojali smartfoni i tableti u njihovo vreme?“

Pitanje  me potpuno zbunilo, ali se brzo pribrah. Pokušao sam da shvatim o čemu klinci trabunjaju. Bez uspeha. Objasniše mi da su u jednoj od numera čuli stihove koji su ih podstakli na pomenuto pitanje. Bez mnogo muke ustanovili smo o čemu je reč.

U jednoj od legendarnih pesama sa albuma “StrangeDays” (1967), obraćajući se jednoj nesrećnoj devojci, Jim Morrison, između ostalog, kaže:

„…you are locked in a prison

of your own device…“

Ove nove generacije čim čuju „device“ (sprava, uređaj) pomisle na telefon ili tablet. Doduše, njihovo poimanje ovog termina sasvim sе uklapa u jedan od mogućih prevoda ovog stiha, sigurno su već čuli frazu da su “postali robovi tih sprava koje po ceo dan drže u rukama”. Bez mnogo oklevanja  i detaljne elaboracije, odgovorih da čika Džim sigurno nije mislio na smartfon, a ni na tablet, već na neku drugu spravu ( i tata je, sine, pomislih, ali ne izgovorih).

Skulptura Miloša Lišanina iz ciklusa „Maske“

Poznato je da sve revolucije jedu svoju decu, ali ova četvrta, digitalna, po svemu sudeći prvo će pojesti odrasle. Deca će se već nekako snaći. Fascinantno je kako ona (revolucija) utiče na naše živote, u svakom pogledu i u svakoj pojedinosti. Sve se nekako okrenulo naopako, pa tako odrasli uopšte ne shvataju da su oni ti koji su primarno ugroženi,  već po default-u brinu za decu. Kao i svaki put kada izbije „revolucija”, plaše ih raznim čudima: te ruke i noge će vam zakržljati (sem prstiju koji će se razviti jer trebaju za touchscreen-ove), te glava će vam porasti ko torni malj, te kičma će vam se osušiti… Ova pretnja sa kičmom nekako mi se čini poznata – za šta god da se uhvatiš, odrasli prete sušenjem kičme. Zatim patetetično dele po društvenim mrežama slike zavejanih padina na kojima se bosa deca sankaju bez sanki ili eventualno postavljaju fotke trombelaja, audio kaseta i gramofona sa pitanjem „ko zna šta je ovo“… Sve to naravno stavljaju u kontekst poruke  „eto, kako smo mi nekad… ova deca ne ispuštaju onu stvar iz ruku“ (misleći na smartfon – da ne bude zabune). Nikako da posumnjaju da su oni ti kojima je potreba pomoć.

Elem, ne brinite, dragi roditelji, učitelji i ostali,  desiće se mnogo gore stvari, i to prvenstveno po vas. Ako je suditi po primeru s početka teksta, čeka nas armagedon u pravom smislute reči. Ukratko, govorićemo istim jezikom, ali se nećemo razumeti. Na primer, na jednostavnu i jasnu zapovest  „Bacaj tu spravu iz ruku!“, u zavisnosti od toga kojoj grupi ili generaciji pripadamo, potpuno različito razumećemo ovu poruku: jedni će prestati da masturbiraju, rekreativni uživaoci pobacaće džointe, dok će najmlađi baciti telefone i tablete.

Rečju, odrasli će ovim izgubiti moć da utiču na svoja pokolenja, a to im je osnovna uloga i preokupacija. Deca nas jednostvano više neće razumeti, a ni mi decu. Roditelji  više neće moći da vaspitavaju, a nastavnici i učitelji  da podučavaju. Ako se ne dozovu pameti, izgubiće osnovni razlog svog postojanja. Brzo, vrlo, vrlo brzo.

Deca vide da odrasli zaostaju i da će uskoro ispasti  iz poslednjeg vagona, ali ne mogu da nam pomognu. U stvari,  mogli bi, ali odrasli se brane, ne traže pomoć, niti hoće da je prime. Odrasli  i dalje veruju da su oni ti koji treba da pomognu deci. Zbog toga deca uskoro više neće za to ni mariti, neće nas čekati, ionako ne mogu više ni da nas slušaju ni da nas gledaju, biće oduševljeni razvojem situacije (i već jesu!). Biće to prva, nulta generacija koju nisu vaspitavali i obrazovali roditelji i učitelji, već botovi, youtjuberi i influenseri i, naravno, na prvom mestu, oni sami sebe. Takav pristup uopšte ne mora nužno da daje gore rezultate od pristupa koji imamo danas. Doduše, nije to ni teško, imajući u vidu zvanične rezultate. Dovoljno je i pogledati u ogledalo.

I na kraju, što bi rekao predsednik Vučić, ako me pitate gde su u ovom članku proksi indikatori koje sam obećao, moj odgovor je – tu su, pogledajte malo bolje i hvatajte se miševa, pa u školu dok još nije kasno.

I, do narednog članka, koji će se, pogađate, ponovo baviti proksi indikatorima, srdačno vas pozravljam ovom pesmom:

Podeli

Related posts