Proksi indikatori (4)

Sloboda

Deca, sa karakteristikom „pohađaju nastavu na srpskom jeziku“, nisu ustala prilikom intoniranja državne himne Republike Hrvatske, čiji su oni građani, čime su pokazali „nepoštovanje prema državi“, pa je zabrinuti gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava, zatražio njihovu odgovornost za taj postupak, pozivajući i lično hrvatskog premijera da se pozabavi ovim strašnim problemom. Ako vam je iz nekog razloga promakla ova vest, nije ni čudo – Vučić je tih dana primao orden od Putina, pa je bilo nemoguće čuti bilo šta drugo.

Primetan je bio izostanak i reakcije srpskih nacoša sa ovih prostora. U najmanju ruku očekivao sam da će, kao velike patriote, stati u odbranu dece, ugrožene od davno prokazane i zlokobne vlasti u Hrvatskoj. Ali, kad bolje razmislim, izostanak njihove reakcije nije neočekivan. Kako da osude nešto za šta se i sami zalažu? Uhvaćeni u procep između želje i prilike da osude Hrvate koje mrze do srži (izvanredna prilika je bila) i osude vrednosti i stavova koje sami podržavaju, opredeliše se da ćute. Dakle, briga za ljude (doduše samo one iste nacionalnosti kao i oni, ali opet ljude), koju tako dobro eksploatišu sve vreme, i nije tako važna.

Da se razumemo, nije navedeni slučaj karakterističan samo za Hrvatsku. Iste pameti ima sva svih strana Drine, Save, Dunava i Drave. Rečju, srpski nacoši i hrvatski (a, i ostali) neguju iste vrednosti – pa ti posle kaži da nemamo ništa zajedničko sa njima. Setimo se samo izbacivanja Ljajića iz reprezentacije zato što ne peva himnu i mnogih drugih. Ta neobuzdana želja nacoša sa ovih prostora da nam zavire u misli, osećanja, materice, domove, džepove, prepiske, da nam odrede stavove i mišljenja, i šta ćemo voleti i koga ćemo mrzeti, da nam oduzmu i poslednje utočište od svog ludila koje su oko nas napravili, jeste njihov modus operandi. To se dešava svakog dana. Ostati normalan, danas i poslednjih decenija, na ovim prostorima predstavlja najveći izazov za običnog čoveka.

Elem, hajde, jednom za svagda, da pokušamo da odgovorimo da li su u datom primeru deca (i svi drugu u sličnim situacijama) prekršila neki zakon, pokazala nepoštovanje prema državi Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj? Da li smo dužni kao građani da ustanemo kad himna svira, da pozdravimo zastavu, predsednika? Da li imamo pravo na slobodu mišljenja ili ne?
Tragajući za odgovorom, našao sam slučaj, skoro identičan. Desio se u Sjedinjenim Američkim Državama, a imao je i sudski epilog, pa presuda (a, naročito obrazloženje presude) daje odgovore na sva pitanja gore postavljena, bolje nego bilo koja teorija o ljudskim ili pravima deteta.

Milano, novembar 2012. Zastave

Ukratko, neka deca u Virdžiniji nisu pozdravila zastavu svoje zemlje onako kako je bilo propisano, pa su lokalne prosvetne vlasti pokrenule postupak njihove disciplinske odgovornosti jer ne poštuju državne simbole, a roditelji dece tužbu, pa stigli sve do Vrhovnog suda SAD. Dakle, sve isto kao u Hrvatskoj samo nije himna, nego zastava (i bez sudskog epiloga, naravno).
Vrhovni sud SAD, razmatrajući pitanje da li je opravdano disciplinsko kažnjavanje dece koja zbog svojih uverenja odbiju da postupe u skladu sa propisanom obavezom kolektivnog pozdravljanja zastave SAD određenom fizičkom radnjom, dao je jasan odgovor: propisivanjem obaveze i zahtevanjem pozdravljanja državne zastave, lokalne vlasti su izašle izvan okvira Ustava i upala u „sferu uma i duha, koju upravo taj Ustav (I amandman) štiti od svake vrste državne kontrole“.

Obrazlažući presudu, sudija Jackson navodi da je u konkretnom slučaju došlo do povrede „slobode pojedinca“ time što se deca prinuđavaju da izraze „svoje mišljenje – jer pozdrav zastavi predstavlja vrstu izražavanja mišljenja“. On kaže da je „simbolizam primitivan, ali efikasan način razmene ideja“. Nije ni čudo što naši nacoši koriste baš ove metode – simbolizam, primitivizam, ali efikasno! Pa nastavlja, sudija Jackson: „… a pojedinac je centar društvenog života i njegova sloboda stiče se prostim odsustvom prisile vlasti…“, i na kraju zaključuje: „Ako postoji nepromenjiva zvezda u našem ustavnom sazvežđu, onda je to princip da nema državnog službenika, višeg ili nižeg, koji može da odredi šta je to što je jedino važeće u politici, nacionalnoj svesti, religiji ili drugim stvarima, ili da prinudi građane da rečima ili radnjom priznaju njihovo uverenje u to“!

Sudije Black i Douglas su dodali i to da je ovo (misle na SAD, da ne bude zabune) društvo zasnovano na temelju „slobodnih ljudi“, i da se mora poštovati njihovo pravo na najšire tolerisanje različitih i suprotstavljenih mišljenja. A, sudija Murphy, dodaje da „… pravo da se slobodno govori, podrazumeva i pravo da se slobodno ćuti, te da je akt vlasti kojim se neko primorava da govori antiteza slobode“ i zaključuju da „… ne postoji korist države od primoravanja pojedinaca da pozdravlja zastavu, kojom bi se mogao opravdati upad u njegovu slobodu i privatnost, odnosno slobodu pojedinca da govori ili ćuti u skladu sa svojim uverenjima“.

Čini mi se da smo ovim odgovorili na sva pitanja. No, ima u ovoj presudi još mnogo poruka koje zavređuju pažnju (na primer, lepo je videti kako sud štiti čoveka od države, a ne državu od čoveka), ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Ako vam ovi citati iz presude nisu delovali kao melem na dušu, kao najlepša sonata ili omiljeni gitarski rif, onda je to posredni (proksi) pokazatelj da niste odoleli pritisku nacoša o kojem govorim u uvodnim delovima ovog teksta. Toliko o proksi indikatorima.

Hvala profesoru Saši Gajinu, koji mi je poklonio njegovu knjigu iz koje sam koristio mnoge delove za ovaj tekst i naučio mnogo toga. Ja ne bih dužio, pa do narednog teksta koji će se ponovo i uporno baviti proksi indikatorima i umesto zaključka nekoliko post skriptuma i prigodnom numerom:

PS – Slučaj iz SAD desio se 1943. godine.
PSS – Odredbe Ustava na koje se pozivanju sudije Vrhovnog suda SAD postoje u ustavima Srbije i Hrvatske i pravo na slobodu izražavanja definisano je na identičan način. Proverite.
PSSS – Ja bih voleo da u mojoj zemlji imam ovakav Vrhovni sud i da i moje sudije sude kao Jackson, Black, Douglas i Murphy. I tata bi sine.


https://www.youtube.com/watch?v=1A5rCSlRlkU

Podeli

Related posts