PROXY INDIKATORI (1)

Proksi pokazatelj (eng. proxy indicator) je jedna od nekoliko vrsta pokazatelja, specifičan po tome što se koristi kada nije moguće na direktan način izmeriti ili opisati neko stanje, pojavu ili rezultat. To je posredni, indirektni pokazatelj neke pojave ili stanja.

Na primer, ako želite da izmerite koliki je nivo ludila ljudi u Srbiji, morali biste zdravstveno, klinički da pregledate sedam-osam miliona ljudi. Rezultati tih pregleda predstavljali bi direktan pokazatelj stanja. Međutim, kako je obavljanje tolikog broja pregleda skupo, neracionalno i zahteva značajne resurse i vreme, svrsishodno je opredeliti se za merenje uz pomoć proksi pokazatelja. U tom slučaju morate na reprezentativnom uzorku ispitati koliko se ljudi slaže sa nekom potpuno suludom idejom. Ta “suluda ideja” poslužiće kao posredni pokazatelj datog fenomena, odnosno zameniti rezultate kliničkog ispitivanja.

Da bi se dobili pouzdani podaci, posebno je važno dobro odabrati primere tih suludih ideja. One moraju biti pažljivo odabrane i biti zaista sulude – što luđe, to bolje. Ovde, jednostavno, ne možete preterati. Ukoliko vam se čak i učini, na trenutak, da je neka ideja toliko suluda da će je čak i najluđi ljudi odbaciti s rezignacijom, uvrstite je – bićete iznenađeni rezultatima!

Takođe, uvek kada je moguće, treba odabrati sulude ideje koje su zaista predložene, odnosno one koje potiču iz realnog društveno-političkog konteksta. Na primer, da je predložena od istaknutog političkog predstavnika/ce i/ili nekog drugog uglednog građanina/ke. Takvi primeri su dobri jer su oni dokaz da se istraživani fenomen već baštini u ciljnoj grupi (ili biračkom telu), odnosno da već postoji izvestan potencijal ludila, koji sada samo treba precizno izmeriti. Ujedno, mereći nivo ludila svih ljudi, izmerićemo i nivo ludila onih koji su te ideje predložili, čime ćemo jednim udarcem ubiti dve muve, što je u potpunom duhu proksi pokazatelja jer je njihova osnovna karakteristika efikasnost. Ako, povrh svega, uspemo da pronađemo i primere ideja koje su relevantne za datu ciljnu grupu, bez zahteva za apstraktnim razmišljanjem, sa kojima se ispitanici mogu identifikovati i emotivno povezati, sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da će rezultati istraživanja biti veoma pouzdani. U suprotnom može doći do devijacije rezultata istraživanja, koje će od stručnih krugova odmah biti odbačeno.

U datom slučaju (merenje ludila ljudi u Srbiji) ta suluda ideja može biti, na primer, “uvođenje obaveznog služenja vojnog roka” ili “pomeranje brda jer se nalazi na trasi auto-puta” (čitaj: na trasi njegove ambicije da izgradi više auto-puteva nego Tito). Kako se radi o reprezentativnom uzorku, dobijene procente ljudi koji se slažu sa datim idejama i stepene njihovog slaganja sa njima možete generalizovati na celokupnu populaciju i prilično lako ostvariti osnovni cilj, odnosno, izmeriti nivo ludila ljudi u Srbiji.

Na ovom primeru videli smo praktičnu upotrebu proksi pokazatelja gde smo podatak o procentu ljudi koji podržavaju sulude ideje na reprezentativnom uzorku iskoristili kao pokazatelj sveukupnog ludila građana Srbije. Uz primenu i drugih tehnika i metoda naučnih istraživanja, proksi pokazatelj može biti veoma pouzdan čak i za najzahtevnije istraživačke zadatke. Zbog ekonomičnosti, proksi pokazatelji našli su široku primenu u skoro svim istraživačkim oblastima, kao i u svakodnevnim situacijama.

Sistemom kontrolnih suludih pitanja i ideja,inicijalni rezultati se mogu dodatno “brusiti“ radi dobijanja još preciznijihpodataka. Ovo je ujedno i prvi zadatak za vas – do naredne lekcije, koja će setakođe baviti praktičnom upotrebom proksi indikatora. Molim vas da smislite po jednu suludu ideju koja zadovoljava gore pomenute standarde kvaliteta za merenje istogfenomena kojim smo se bavili u ovom tekstu. Vaše predloge dostavite kroz komentarena ovaj tekst.

Podeli

Related posts