Ruženje grada

Pre trideset dve godine, na inicijativu Kulturno-prosvetne zajednice i agilnog sekretara SIZ-a kulture Radiše Kovačevića Cule, otvoren je konkurs za realizaciju prvog užičkog murala. Na konkursu je pobedio predlog u to vreme troje studenata likovnih akademija – Nataše Žilić, Ljubiše Dimitrijevića i Dragoljuba Kaplanovića. Oslikani zid pored Tehničke škole ne samo što je“osvežio” jednu sivu ambijentalnu zonu, već je vrlo brzo postao neka vrsta zaštitnog znaka Užica.

U međuvremenu, osvanulo je u Užicu još murala.  Sredinom devedesetih godina Direkcija za izgradnju pokrenula je akciju “Užice – grad murala”, kada su takođe ovdašnji umetnici uspešno oslikali deset gradskih fasada. U okviru projekta „Pokreni grad“  NVO Kiosk  i Fondacije Telenor u osam gradova Srbije, uz podršku Ministarstva za lokalnu samoupravu, Aleksandar Dimitrijević realizovao je mural „Sklavko“ na zgradi Učiteljskog fakulteta 2007. godine. Dve godinekasnije Multimedijalni klub „Izgradnja“ pokrenuo je manifestaciju „Nova scenaza novi komšiluk“ kojom su zapušteni delovi grada očišćeni i osveženi umetničkim radovima na nekoliko zidova… Međutim, nijedan od pomenutih i novijih užičkih murala nije dostigao “slavu” prvog.

Posle dvadeset godina, kada ga je zub vremena i nemara uveliko načeo, taj mural restaurirali su studenti Beogradskog univerziteta sa studentima iz Grčke, Bugarske i Makedonije i dvojicom profesora sa Likovne i Primenjene akademije. Čitav projekat zauzima značajno mesto u studiji o umetnosti u javnom prostoru Užica, koju je objavila beogradska „Akademika“.

Posle dvanaeset godina, mural zatičemo opet u devastiranom stanju, a ovih dana prelepljen je plakatima koji najavljuju osmomartovski koncert jedne pevaljke u Velikom parku. 

“Riba koja je pojela svet” – naziv je prvog užičkog murala. Kažu da prostakluk i bahatost nezaustavljivo gutaju svet, ali ne moraju Užičanii u tome da prednjače.

Pre četrdesetak godina slovenački  “Buldožer” objavio je album “Zabranjeno plakatirati”.  Kao i većina albuma Borisa Belea & Co, bio je duhovito dizajniran: preko plakata koji najavljuje predstavu cirkusa “Gartner” na ljubljanskom stadionu “Šiška“, prelepljen je plakat članova „Buldožera“, a preko i jednog i drugog  čovek u mornarskoj uniformi ispisuje belom farbom ZABRANJENO PLAKATIRATI.  Ta vrsta decentnog  izgrugivanja, ta persiflaža nalik na scenske radove Frenka Zape, mogla se „čitati“ na razne načine, pa i kao neka vrsta nasušne društvene subverzije.  Za ovo što se danas događa prvom užičkom muralu možemo reći da je stvar društvene regresije, jer je reč o tome da se jedno umetničko delo uništava plakatiranjem usred bela dana. Naravno da je „zabranjeno plakatirati“ na svakom mestu, ali mora neko i da odsvira kraj takvom javašluku. 

Podeli

Related posts