ŠARLATANI I MISLIOCI

Pogledao sam snimak gostovanja dr Branimira Nestorovića i Dejana Lučića u jutarnjem programu Prve televizije od 03.03.2020. godine. Tema razgovora je bila par kontroverznih pasusa iz romana „Oči tame“ američkog pisca Dina Kunca iz 1981. godine. Autor bestselera „Oči tame“ prethodno je postao viralna senzacija na internetu zbog teorije da je još pre 40 godina predvideo epidemiju korona virusa. Po izbijanju epidemije korona virusa, službenog naziva COVID-19, u kineskom gradu Vuhanu u decembru prošle godine, Kuncovi fanovi raširili su po društvenim mrežama, na prvi pogled, neverovatno pretskazanje.

U romanu „Oči tame“, kao izuzetno zarazno i smrtonosno biološko oružje, koristi se sintetički virus Vuhan-400, koji je razvijen u laboratoriji negde izvan Vuhana. Ovaj insert iz Kuncovog trilera za mnoge je bio neodoljivo privlačan kao znamenje da je američki pisac pre skoro četiri decenije suptilno najavio aktuelnu epidemiju korona virusa s epicentrom u kineskom gradu Vuhanu i tako dao vetar u leđa konspirativnom mišljenju da je COVID-19 pušten iz neke laboratorije kao veštački biološki agens.

Na pitanje voditeljke kako je moguća takva neverovatna podudarnost, Dejan Lučić samouvereno je odgovorio: „Vrlo verovatno je i taj pisac, moj imenjak Dejan ili Din, bio u komunikaciji s onima koji kreiraju događaje“. Na pitanje ko kreira budućnost, Lučić još odlučnije odgovara: „Ja sam koristio i lansirao termin koji je najprecizniji, to su vladari iz senke. Sad se koristi termin duboka država“. Za Lučića sve ovo ne znači ništa drugo nego da je Din Kunc pre 40 godina imao određene insajderske informacije iz redova takozvanih vladara iz senke da će baš u Vuhanu izbiti globalna epidemija veoma zaraznog virusa i da je to preneo svojim čitaocima kroz par nenametljivih pasusa u svom bestseleru iz 1981. godine.

Jedan od načina da sa sigurnošću odbacite objašnjenja koja nisu tačna je da slušate Dejana Lučića i da onda razamtrate sve ono što on nije rekao. Njegova tumačenja različitih pojava i događaja su jedan od najpouzdanijih filtera gluposti i besmislica. Nesporno je da je Din Kunc u svom romanu iz 1981. fiktivno biološko oružje nazvao Vuhan-400, ali tu počinju i završavaju se svaka veza i sličnost sa aktuelnom epidemijom korona virusa, koja je krenula iz Vuhana u decembru 2019. Bez ulaženja u sve suštinske razlike između Kuncovog biološkog oružja iz romana i COVID-19 virusa, sama oklonost da su čitaoci primetili ovo ‘predviđanje’ nakon pojave korona virusa u Vuhanu, razobličava predviđanje kao čistu slučajnost.

Neko bi mogao primetiti da je verovatnoća ovakve slučajnosti jako mala i da treba tragati za nekim skrivenijim objašnjenjem. Međutim, to je pogrešno, jer bez obzira koliko malo na prvi pogled verovatna, podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Koliko je samo knjiga napisano, sa koliko različitih likova, radnji, sižea, tema, motiva, događaja, simbola da samo ako dovoljno čitamo i tražimo pronaći ćemo razne neverovatne podudarnosti sa stvarnim događajima. Priroda i ljudsko društvo su toliko bogati fenomenima, da je dovoljno samo zagrebati po tom bogatstvu da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti. Jedna od njih je i Kuncova ‘najava‘ ili ‘predviđanje‘ tekuće epidemije korona virusa iz Vuhana, da zanemarimo sve razlike koje postoje između Kuncovog literarnog predloška i epidemije COVID-19 virusa.

Pogrešno je pripisivati vezi između ma koje dve pojave bilo kakvu važnost ukoliko prethodno nemamo dobar teorijski razlog zašto bi te pojave trebalo da budu povezane. Vladari iz senke su naprosto loša teorija za objašnjavanje sveta. Svet je sastavljen od izuzetno velikog broja međusobno povezanih činilaca, od kojih svaki ima sopstveno nesavršeno gledište o svetu i vlastiti skup ciljeva. Takav sistem se ne može kontrolisati, jer postoji previše faktora kojima bi neka malobrojna grupa trebalo da manipuliše. Postoji previše nezavisnih stupnjeva slobode da bi neki malobrojni, uticajni lobi mogao da ih drži pod kontrolom na primitivan i centralizovan način kako to zamišljaju Lučić i njegovi istomišljenici.

Sasvim drugačije, na primer, stoje stvari sa jednom drugom, uslovno rečeno, prognozom koja je utemeljena na dobrom teorijskom promišljanju. Nasim Nikolas Taleb je u sad već klasičnom delu “Crni labud: Uticaj krajnje neverovatnih zbivanja” iz 2007. godine, u poglavlju “Učiti od majke prirode, najstarije i najmudrije”, napisao da u budućnosti “vidi rizike širenja vrlo čudnog i žestokog virusa širom planete”. Na temelju čega je Taleb zasnovao svoje uznemirujuće predviđanje?

Talebova prognoza proističe kao empirijski merljiva posledica nečega što se naziva zbijenost vrsta (species density). Reč je o tome da su veća okruženja skalabilnija od manjih, tj. da dopuštaju velikima da postanu još veći, na račun najmanjih. Dokazano je, na primer, da na malim ostrvima ima mnogo više vrsta po kvadratnom metru nego na velikim, i, naravno, više nego na kontinentima. Što više putujemo planetom Zemljom, to će epidemije biti opasnije – populacijom bacila će prevladati malobrojni mutanti i uspešne ubice će se širiti daleko efikasnije. Isto tako, objašnjava Taleb, kulturnim životom će dominirati manje ljudi: na engleskom je manje knjiga po čitaocu nego na italijanskom. Kompanije će biti neujednačenije veličine. Modni trendovi će biti akutniji, i tako dalje.

To su sve propratni efekti i posledice globalizacije koje, u svoj svojoj složenosti, malo ko može da isprati i kojih je malo ko svestan, iz čega proizilazi iskonska potreba da se svet razume i objasni jednostavnim i što sveobuhvatnijim eksplanatornim šablonima, poput vladara iz senke, masonskih loža i sličnih redukcionističkih bizarnosti.

Podeli

Related posts