TABLOIDNI PLES SITNIH DEMONA

Da citiram jednog bivšeg političara, svaka normalna osoba u Srbiji danas bi trebalo da se uvija zgrčena od stresa i besa na sebe jer pristaje da živi u društvu u kome se tabloidne bestidarije opremljene današnjim naslovnim stranama mogu nazivati medijima. U nečemu što se kupuje na trafici ali nisu novine osvanula je još jedna organizovana berserkerska orgija u kojoj se maloletnoj žrtvi otmice i mogućeg silovanja ponovo uzima nevinost, ponovo uništava ljudsko dostojanstvo i bestijalnim gaženjem prava na privatnost oduzimaju detinjstvo i budućnost. Svi udarni tabloidi kao glavnu vest prenose delove navodnog priznanja Malčanskog berberina o tome kako se iživljavao nad otetom Monikom Karimanović: „Silovao sam Moniku, životinjski sam navalio na nju“, „Četiri puta sam silovao Moniku“, „Priznajem, šišao sam i silovao Moniku“.

Zarazno tabloidno kliconoštvo raširilo je danas Srbijom smrad paklene truleži kada je na očigled cele javnosti priredilo grupnu orgiju nad bespomoćnom dvanaestogodišnjom devojčicom. Koliko će se još manijaka i sociopata ohrabriti da krene stopama Malčanskog berberina posle sladostrasnog čitanja njegove detaljne ispovesti? On je svakako dosadašnjim neumerenim i neukusnim izveštavanjima toliko otupeo javnost da je od opasnog zločinca postao neka vrsta filmskog lika, Svini Toda sa južne pruge ili Larsonovog Đavola u belom gradu. Kao glavni glumac svoju ulogu nastavlja uz tabloidni ples sitnih demona, a mi ostali uglavnom statiramo i nemo posmatramo njihov danse macabre.


Ne može biti da je neko toliko glup da ne shvata da na ovaj način ta nesrećna devojčica ponovo prolazi kroz traumu. Da joj se svesno otežava proces oporavka. Da ona i njena porodica ovako postaju dodatno obeleženi. Mislim da je ovde reč o nečemu još opasnijem, a to je da su ovi ljudi potpuno ravnodušni, tupi. Da sve dobro razumeju, ali da im je svejedno. I onda tu ravnodušnost i tupost svojim neshvatljvo velikim uticajem u javnosti šire među ljudima. Ljudi oguglavaju vremenom na ovakve morbidarije nedostojne ljudske ličnosti i još kao besni psi pomamljeni na krv traže još. U takvom stanju postavljati pitanje gde je ta kritična masa građana koja treba da ustane protiv pljačke i korupcije, a ne ustaje na ovakve pojave je prilično deplasirano.

Kada sam onomad za jedan portal pisao tekst „O novim varvarima“ o tome kako smo kao društvo iskliznuli iz civilizacijskog koloseka kojeg određuju osećaji stida i nelagode i postali neosetljiva horda zombiranih voajera gladna animalističkog spektakla, za foto opermu članka iskoristili smo naslovnicu Informera od pre 4 godine. Na njoj je stajalo: „Anđu sam ubio zato što je vrištala dok sam je silovao“. Anđa je bila trogodišnja devojčica iz Zaječara koja je silovana, pa brutalno ubijena. Nije dugo trebalo da još jednom pomerimo granice i dodamo nove fusnote univerzalnoj istoriji beščašća novim naslovnicama iz pakla i prinesemo još jednu nevinu žrtvu na oltar srpskog grand ginjola. U društvu u kome ovakve morbidnosti nisu razlog za protest ili poziv na bojkot tabloidnih redakcija, nemamo mi više protiv čega da protestujemo, niti koga da bojkotujemo. Svi naši ostali protesti i bojkoti su uzaludni, mrtvački trzaji jednog ustajalog leša.

Podeli

Related posts