Tamna strana svesti: 50 godina Apola 11

Kada su SAD “pukle” sa svemirskim programom, a za šta je delimično zaslužan i Tito, platile su Kubricka da režira/lažira direktan prenos sletanja na Mesec. Mi naivni smo tada u Ameriku poslali Milivoja Jugina koji me je, nakon što me je otac probudio u zoru jednog julskog dana 69-te, držao prikovanog za TV narednih nekoliko sati, a bogami za nauku i zabludu sve do danas. Nisam znao za prevaru sa jugoslovenskim lansiranjem svinja u svemir (Lajka je bila pitalita), zbog koje će se CIA osvetiti rasturanjem naše zemlje i bombardovanjem 30 godina kasnije, a zatim upornim insistiranjem na izgradnji liberalnog društva.

Houston, We Have a Problem (2016)

Dva meseca pre nego što ću se roditi, u martu 1961, Jugoslavija Sjedinjenim Državama prodaje tajni svemirski program za 2,5 milijardi dolara (ekvivalent današnjih 50 milijardi), a dva meseca kasnije, baš na Titov rođendan, Kenedi najavljuje osvajanje Meseca u istoj deceniji. Međutim, kada se otkrije da je nakon više od 20 godina bezpovratne pomoći Tito uvalio lažnjak Amerikancima, pa čak i nastavio da ih ucenjuje i da im uvaljuje sve i svašta, od žita do Yuga, CIA se na Tita (očigledno i na Srbe) naljuti i od tada radi na razbijanju naše zemlje. Rasturanje završava na tridesetogodišnjicu osvajanja Meseca, 1999.

Ovo je ukratko priča odličnog mokumentarca (lažni dokumentarac) “Hjustone, imamo problem”, punog neverovatnih i ubedljivih snimaka, a koji su za HBO pre 3 godine uradili neki Slovenci (plus Slavoj Žižek).

Da li je moguće da smo mi toliko idealizovali našu bivšu zemlju, da su neka naša deca, za koje ne mogu reći da su glupa ili neobaveštena poverovala u celu priču. Ili su krive socijalne mreže. Ili nepročitane knjige, komercijalne televizije, naši profesori, PISA testovi. Biće da je sve zajedno.

* ne smemo zaboraviti da su čak i Nacionalna geografija i History kanal puni sličnih mokumentarnih filmova pa nije ni čudo da spavači u školi najverovatnije imaju iskrivljen pogled na svet.

Jul 1969 – spuštanje na Mesec

Pred kraj 2019, moram naglasiti da je prošlo 50 godina od sletanja na Mesec. Tog događaja se sećaju otprilike svi rođeni pre 1964/65/66 – u slučaju Jugoslavije svi oni sa televizorom na rastojanju do 400 metari sigurno su gledali direktan prenos sletanja.

A živih komentara i stručnih objašnjenja našeg inženjera Milivoja Jugina se sećaju i svi okolni narodi iza Gvozdene zavese koji su rasli u blizini naše televizije (to mi je potvrdio Lubo iz Sofije, koji mi se na nekoj informatičkoj konferenciji u Budimpešti pohvalio da je naučio srpski zbog naše televizije – ona im je tada bila prozor u svet).  

Tog jula 1969. na celom svetu nije bilo pismenog čoveka, pa čak ni Sovjeta, koji je sumnjao u američku zvaničnu verziju. A oni nepismeni su imali nekakvo strhopoštovanje prema nauci, pa nisu smeli javno ni da posumnjaju, a ako su sumnjali, mogli su samo da se prekrste i ćute. Baš na isti način kao što su znali da njihova narodna nije kvalitetnija od klasične ili jazz muzike.

Danas je Srbija drugačija, narodnjaci su zakon, a možda njena polovina, baš kao i ruska polovina, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mržnje ili zavisti, veruje da je američko sletanje na Mesec snimljeno u studiju.

Dark Side of the Moon (2002) – film, a ne album

I nisu samo Srbi postali nevernici, ali ih nekako procentualno ima najviše. Zbog njih su neka pametna deca napravila još jednu sprdnju – francusko-nemački mokumentarac „Dark Side of the Moon“ iz 2002. (nema veze sa Floydom) koji baš i govori o snimanju sletanja na Mesec. A ko bi drugi organizovao snimanje osim CIA-e i ko bi bio režiser ako ne Stanley Kubrick koji je godinu dana pre Apola 11, 1968 godine, snimio „Odiseju 2001“.

Siguran sam da su Srbi ovo pričali još od bombardovanja i da su producenti ovog filma i dobili ideju od nekog našeg poznanika ili komšije. Jer, Srbima nije potreban Facebook da bi širlili što luđe to uverljivije vesti (Facebook je inače napravljen 2007).

Vrhunac svega je to što danas u Kjubrikovu veziju veruju i neke naše političke perjanice.

Nekad i sad

Naš nazadni mentalitet se kao zaraza širi još od Osme sedmice CK SKS, a valjda će preko sankcija, ratova, pomračenja i bombardovanja uskoro i stati. I još nije pronađena vakcina protiv toga (koju ionako mi ne bi želeli ni da primimo)

Astronaute su u Beogradu dočekale hiljade i hiljade !!!

Uprkos današnje većine, da li verujete da je ovako je bilo nekad?

  • Da li znate da je nekoliko sati pred sletanje (ja čuo sa snimaka objavljenih na netu) kontrola u Hjustonu javila misiji Apola 11 da je Jugoslavija unapred proglasila Armstonga, Oldrina i Kolinsa „za svoje“, bez obzira na eventualni neuspeh?
  • Da li znate da je JRT tokom 8-dnevne misije Apolo 11 imala više sati direktnog programa i da je više Jugoslovena gledalo spuštanje na Mesec (i to oko 4 ujutru) nego bilo koji sportski prenos u šezdesetim i sedamdesetim?
  • Da li znate da je posada Apola 11 dečekana na beogradskim ulicama kao što se danas dočekuju naši svetski prvaci u bilo kom sportu?
  • Da li znate da su ih pioniri dočekali pesmom Ljubivoja Ršumovića „Dragi Edvine, Majkle i Nile, dobro nam došli, baš ste sile“?

A i Užice je tada bilo svet!

Podeli

Related posts