Tijanino zeleno oko: Lepi Vojin

Đetinju svi vole.

Neki je volimo na čudan, pasivan način. Gotovo kao božanstvo. Ne bismo je ni dirnuli. O pripitomljavanju da ne pričam.

Drugi je vole tolikom snagom da žele da je dodatno ulepšaju, mašnicu da joj podvežu. Od Grada ta iskrena ljubav donela je prvu Zelenu stazu obloženu sivim asfaltom, pripadajuće objekte, toalete i preimenovanje Staparske u Užičku banju, koja dobija svoje novo, nakaradno, ruho. O krajnjem nerazumevanju da ne pričam.

MHE Vrutci – Lokacija jedna, a prosaca mnogo

Sa druge strane klisure, na potezu od Vrutaka, nadire neki hladniji ljubavni talas, proračunato pomešan sa interesom. Brana na Vrutcima oduvek je bila idealna lokacija za hidroelektranu pribranskog tipa. I to je jedina iole održiva hidroenergetska investicija u kanjonu Đetinje, ali samo ako je urađena sa merom. Mnogi su poželeli tu lokaciju za sebe. EPS je davno započeo, pa obustavio proces planiranja, da bi mu se opet vratio prošle godine. EPS je uporan stvor dobrog pamćenja. U aprilu 2017. dobili su od Ministarstva građevinarstva lokacijsku dozvolu za izgradnju pribranske MHE (1,8 MW), tik iznad postojeće MHE Vrutci četiri puta manje snage (400kW, bar po papirima), koja radi punom parom sve od 2010. Naime, neko je tada, pre osam godina, bio brži i efikasniji, pretekavši mudro sve druge prosce, pa i sam EPS. Ime mu bejaše Vojin Lepojević. Izdržao je stoički ciljane napade nakon pojave cijanobakterija u januaru 2014, kada su toj maloj centrali pokušavali da pripišu gotovo celovitu krivicu za ekološku katastrofu na Vrutcima. Imala je ona, istina, udela u svemu, koristeći sirovu vodu bez kontrole potrošnje, uticala na vodostaj same akumulacije, gotovo kao da jezero služi za potrebe centrale, a ne za vodosnabdevanje. Gotovo nepomenut po imenu i prezimenu, iako je direktor i većinski vlasnik firme “DV Technologies”, već prozivan preko nebitnih partnera, kojima se baš zadesilo da budu odranije poznati u sferi sporta i politike, odigrao je tu neslavnu ulogu žrtvenog jarca. Ne prekidavši pri tome da i dalje pravi zelene kilovate, iako su svi od Ministarstava do Grada obećavali da će rad elektrane biti stopiran, EPS je njegovom preduzeću, povlašćenom proizvođaču energije na MHE Vrutci, samo 2017. godine isplatio 17.821.731,76 din. Ugovor sa EPS-om i status povlašćenog proizvođača važi do 2020, kada je, po logici, verovatno predviđeno da na njeno mesto dođe EPS-ova investicija. Naravno da je u momentu izbijanja crvenih algi bilo bitno ponišaniti prstom na krivca, baš kao u dečijoj igri, dok se sve ne slegne i alge ne prekriju mulj poluinformacija.

MHE Stapari – Apetiti rastu
Pod drugom firmom „Hidro Duo d.o.o.“, u kojoj je takođe direktor, Lepi Vojin je u dva navrata, na osnovu pozitivnog mišljenja o lokaciji i vodnog mišljenja (JKP Srbijavode), pokušao da dođe do potrebnih dozvola za izradu Urbanističkog projekta MHE Stapari. 2014, a potom 2015. Grad ga je u tome sprečio i to je jedan od retkih blistavih trenutaka naše skorije istorije. Na osnovu argumenta da je Klisura Đetinje u postupku zaštite i na osnovu Odluke grada Užica kojom se ne dozvoljava bilo kakva izgradnja (osim je l’te objekata za potrebe Grada, čitajte: kućica, asfalta i sl.) do trenutka kada ta Uredba stupi na snagu, Lepi Vojin je stopiran. I živeli bi svi sretno da Vojin, zapravo, nije time samo bio ODLOŽEN. Do trenutka stupanja Uredbe o zaštiti na snagu.

Ne dao nam bog uredbu o zaštiti
Proces zaštite Klisure Đetinje kao predela izuzetnih odlika traje više od deset godina. Zavod za zaštitu prirode uradio je početnu Studiju još 2005. Ona je bila fina i skladna. U II i III režimu zaštite nije bilo dozvoljeno investitorsko bahaćenje i ucevljenje, tj. nije bila dozvoljena izgradnja derivacionih mini hidroelektrana u samoj klisuri.

Onda je došla presudna 2012. godina, kada je Majka Uredba o režimima zaštite namenski prekrojena da omogući dva javna poziva za dodelu MHE lokacija (ukupno 460), koji su usledili 2013. od strane Ministarstva energetike i građevinarstva. U II i III stepenu zaštite više nisu postojale kočnice za ucevljenje reka. Cev kao takva proglašena je nenarušavajućim faktorom po ekosisteme.

Kakva majka, takva ćerka, te je tako i Studija o zaštiti Klisure Đetinje te 2012. dobila novu verziju, i opet novu dopunjenu 2016. Obe Studije su, u realnosti, smrtna kazna za reku. Kao da ih je sam Vojin crtao. Precizno je definisano ranjivo područje, taman tamo gde je planirano da se pruže MHE Stapari, iako lokacija nije postojala ni u starom katastru, ni u prostornom planu, ni u javnim pozivima.

Lepi Vojin je 2015. bio jako ljut. Nenaviknut na poraze, pretio je da će da tuži Grad Užice za prekoračenje ovlašćenja (niko nije ni pomislio da bi Grad trebalo da tuži Vojina, jer nije imao merač protoka na MHE Vrutci, a i vodne dozvole su bile bajate). Ušao je već u poodmakle pripreme za ucevčenje Đetinje, uložio je i znatan kapital. „Hidro Duo d.o.o.„ je još uvek vlasnik male parcele (8036/2 KO Stapari), gde je planirana mašinska zgrada, rubno područje budućeg II i III stepena.

Vodozahvat je planiran kod krivine ispod Vrutaka, gde počinje uspon ka brani. A cevovod? Lepota. U dužini od oko 3km išao bi baš onim još uvek neasfaltiranim (slučajnost?) delom Zelene staze tj, bivše pruge uskog koloseka, budući III stepen zaštite. Negde između te staze i Đetinje. Pitate se kako između, nema tu baš prostora za guranje cevovoda Ø1,4m uz sve prateće građevinske radove, tešku mašineriju, brijanje vegetacije te devastaciju najlepšeg dela rečnog korita. A vi niste čuli da se voda na hladnoći skuplja? Ima da se udenu i cevi.

Samo se čeka da Uredba stupi na snagu. Samo što nije.

Ovaj tekst je objavljen u „Užičkoj nedelji“.

Podeli

Related posts