URBANE BAŠTE (4)

Savremeni alotmenti u Nemačkoj

Od vremena kada su se pojavili prvi alotmenti u Nemačkoj, pa do danas, postali su sastavni deo nemačke kulture življenja. Savezna asocijacija bašti okuplja 20 nacionalnih udruženja sa ukupno 15 hiljada klubova i 1.4 miliona bašti.

Da biste postali korisnik alotmenta procedura je veoma jednostavna, ali retko kad brza. Postoje liste čekanja i nekad prođu godine da bi željena parcela bila dostupna. Nešto je lakše i brže ako se ne traži neka specifična parcela. Ne postoji mogućnost sticanja trajnog vlasništva, već samo zakupa.

Iako je nastala kao pomoć siromašnima, vremenom se ideja malih bašti primila u svim socijalno-ekonomskim slojevima, a danas je to i način da se neguju odnosi između različitih tipova ljudi. Pa ipak, dobijanje članstva nekad je mučno. Zabeležen je slučaj da je kolonija odbila članstvo turskoj porodici. Svaka kolonija ima slobodnu kome će dozvoliti pristup.

Dobijanjem parcele, ne dobija se apsolutna sloboda njenog korišćenja. Postoji čitav niz pravila koja se moraju poštovati: šta je dozvoljeno uzgajati, kako negovati, zalivati, odlagati smeće, raspored zadataka, veličina stabala koja će se saditi, stil kućice, renoviranje, dečije igračke… sve može biti predmet regulative.

Preuzimanje parcele na korišćenje obično košta nekoliko hiljada evra za sam transfer, uz simboličnu godišnju članarinu i veoma nisku mesečnu rentu. Prosečno to iznosi oko 1900 evra za transfer, 30 evra za godišnju članarinu i 50 evra mesečni iznos rente. Iznosi zavise od veličine gradova i cena nekretnina u njima, kao i od opremljenosti parcele i kućice – da li imaju unutrašnje kupatilo, struju, vodu, kuhinju i slične sadržaje, što može povećati cenu za 250 – 300 evra, a na sve to se još doda osiguranje i lokalne takse. Najniža poznata cena je na nivou od 1 evra po danu.

I pored navedenih cifara i pravila, liste čekanja su duge, a alotmenti se doživljavaju kao mesta odmora i sreće.

Permakulturni dizajn

Perma(nentna) kultura spaja moralni princip humanog odnosa među ljudima i brige o budućim generacijama sa prirodom, sa kojom sve mora biti u skladu. Ovakav pristup se može primeniti u svim oblastima života. Permakultura uči kako promeniti svet počevši od promene pojedinca, kako se prilagoditi postojećim uslovima i ograničenjima i kako ih unaprediti, a istovremeno ostvariti harmoniju sa drugim ljudima i životnom sredinom. U protekle četiri decenije, koliko permakultura postoji, usavršen je čitav niz strategija, pristupa i tehnika za njenu primenu. Permakulturni dizajn je primena tih rešenja u cilju svesnog kreiranja sopstvene okoline (sebe lično, porodice, ličnog i radnog okruženja i prostora) na način koji će nam omogućiti normalan život, istovremeno nas dovodeći najbliže moguće harmoniji sa sobom, okruženjem i konačno sa planetom Zemljom.

Vrt u skladu sa permakulturom je zapravo vrt koji je napravljen i funkcioniše po uzoru na prirodu. To je harmonija ljudi i zemlje, koja na održivi način obezbeđuje hranu, energiju, sklonište. Na prvom mestu nije pojedinac, već zemlja, od koje i na kojoj se živi, i blagostanje do kog se ne dolazi nerazumnom eksploatacijom resursa, već njihovim obogaćivanjem, bioraznolikošću. Cilj nije maksimiziranje prinosa, već dobiti prinose koji su prirodno balansirani i optimalni. Zemlja se ne eksploatiše, već se deluje u skladu sa njom. Vrt mora biti u skladu sa okolinom i mora imati zaokružen lanac ishrane. Suština je da na kraju sezone vrt mora biti u boljem stanju nego na početku.

https://en.wikipedia.org/wiki/Allotment_(gardening)

https://en.wikipedia.org/wiki/Garden_sharing

https://en.wikipedia.org/wiki/Victory_garden

https://www.tripsavvy.com/german-garden-houses-4062140https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1352/820/urbana-agrokultura-proizvodnja-hrane-u-naseljenim-sredinama

Podeli

Related posts