Urbane bašte (1)

Kada mi je pre izvesnog vremena ponuđeno da napišem nešto na temu vrtlarstva za sajt “Minut do dvanaest”, moram priznati da sam bila u nedoumici – jedno je imati vrt i raditi u njemu (pri tome potpuno amaterski), drugo je pisati o tome. U međuvremenu se desilo da sam otišla na put u Alzas i Švarcvald, gde sam videla divne primere baštovanstva i veliki broj zajednica malih vrtova na rubovima gradova, naročito u Nemačkoj. Onda sam prelomila – pisaću o tome! O urbanim baštama! A motiv za pisanje na ovu temu je isti kao i motiv da pravim svoj vrt – volim bašte.

Ljubav koja traje od najranijeg detinjstva, dalekih šezdesetih. Roditelji moje mame imali su kuću i dvorište na Rosuljama, udaljeno 5 minuta hoda od užičkog Trga. Bile su to zapravo dve kućice na severozapadnoj strani placa, postavljene kao ćirilično G, između kojih je bio travnjak, leti prekriven kamilicom, sa južne strane okružen šupama, a sa istočne tarabom duž koje je bila cvetna leja puna ruža i hrizantema, u čijem podnožju je raslo obilje mente, one ljute, modro ljubičaste. Uz šupe se nalazila livena pumpa za vodu. Iza dvorišta, ka zapadu, bio je vrt, voćnjak, kokošinjac i svinjac. Dominiralo je stablo oraha (na tom mestu se danas nalazi naša kuća), a pamtim još šeftelije, jabuke i šljive. U vrtu je moja Nana gajila razno povrće. Sve je bilo za lične potrebe. Kasnije je opštinskim odlukama zabranjeno držanje stoke i živine u gradu, ali je vrt trajao sve dok je Nanu služilo zdravlje, a voćnjak je izdržao nešto duže, dok se ujaci nisu oženili i rešili da tu prave kuće. Naša je napravljena znatno kasnije. Volela sam da provodim vreme sa Nanom, volela sam sve njene brojne aktivnosti: vanserijska šnajderka, zatim prodavačica šešira i čarapa u jedinoj takvoj radnji u Užicu tog doba (Uča Begej iz Zrenjanina), majstor kuhinje, baštovanka… Svuda sam je pratila u stopu, učestvovala u svim njenim aktivnostima. Obožavala sam je.

Osim Naninog vrta u Užicu, volela sam i vrt u tatinom rodnom selu, Gornje Leskovice, na rubu Povlena, ali i kod tetke, jedine tatine sestre u Valjevu, na obali Gradca. Tetka je čak imala i patke, koje su po čitav dan bile na reci… Kod tetke sam provela jedan duži period, dok se mama oporavljala od posledica saobraćajne nesreće. Čuvala sam i hranila patke i kokoši, uživala u njenom cveću, posebno u ogromnom grmu kerije i njenim prelepim kićankastim cvetovima.

Tako se ta ljubav rodila i rasla uporedo sa mnom. Svih tih godina maštala sam o svom vrtu. Konačno sam pre četiri godine, kada su deca odrasla i izgubila interesovanje (nadam se samo privremeno) da borave u našoj vikendici na Beloj Zemlji, udaljenoj 7-8 km od Užica ka Zlatiboru, počela da pravim svoj vrt, svoju baštu. Daleko je to još od onoga što ja želim i kako zamišljam, ali ne žurim. To je proces koji traje i u čijem svakom trenutku uživam.

Negde sam čitala da je naučno dokazano da je rad u vrtu, sam kontakt kože sa zemljom, odličan za mentalno zdravlje, protiv depresije. Za ilustraciju je postavljeno pitanje “kada ste videli da je dete koje se igra u pesku neraspoloženo?”! Za sebe znam pouzdano – rad u vrtu je blagotvoran i fizički i psihički. Po meni je to najvažnija korist, a svakako nije jedina. Razmere tih drugih koristi zavise od raznih drugih, pre svega spoljnih faktora.

Volela bih da i oko kuće u Užicu imam baštu, ali nažalost, parcelisanjem nasleđene imovine ostalo je mesta samo za kuće i trotoare oko njih. I inače je u Užicu nestalo dvorišta i bašti, tako da se rešenja za ljubitelje “agrarteretane” mogu naći van grada, u neposrednoj okolini. Za sada je sve na individualnoj inicijativi, ali ko zna, možda se nekada obnove te njive “uzice”, po kojima je, ako je verovati legendi, grad dobio ime. Možda naše gradske vlasti nađu neko rešenje za nastanak i razvoj organizovanih urbanih bašti.

Foto: Marijana Vračar

Koncept urbanih bašti u svetu nije novost. U mnogim evropskim zemljama se javljaju još u 19. veku. Interesovanje za njih je raslo i opadalo zavisno od opštih društvnih i ekonomskih okolnosti. Najveće promene su izazvane porastom urbane populacije u svetu. Iako gradovi zauzimaju svega 3% površine planete, u njima živi preko 50% ukupnog svetskog stanovništva! Posledice takvog stepena urbanizacije su zastrašujuće klimatske promene, sve veća odvojenost ljudi od prirode, ubrzano smanjenje zelenih površina i to ne samo u urbanim sredinama, konstantno iscrpljivanje prirodnih resursa koji treba da omoguće i olakšaju moderan način života, a sve to zapravo ubrzano vodi ka potpunom uništenju zdravog i kvalitetnog života na planeti.

Moderan čovek nema nikakav uvid u proces uzgajanja hrane, već hranu kupuje u supermarketima, pijacama, restoranima, ne znajući poreklo onog što je u tanjiru. Jedino što pouzdano zna, jeste cena koju plaća. Šta je u toj ceni sadržano, prosečnom čoveku je nepoznato. Danas su stručnjaci u stanju da izračunaju kolika je kalorijska vrednost prirodnih resursa potrošenih da se hrana uzgoji, preradi i transportuje do krajnjeg konzumenta i utvrđeno je da je u nekim slučajevima nekoliko puta veća kalorijska vrednost utrošenih resursa od kalorijske vrednosti finalnog proizvoda. U vezi s tim nastao je novi ekološki pojam “ekološki otisak”, a to je količina prirodnih resursa planete koje svako od nas troši u toku godine i čije obnavljanje je neuporedivo sporije od trošenja. Po računima ekološkog otiska, već godinama unazad, čovečanstvo potroši sve resurse za tekuću godinu pre poslednjeg kvartala. Ostatak godine se živi na račun budućnosti.

Zbog svega navedenog ponovo se budi interesovanje za urbane bašte. Motivi su razni: od potrebe da se uzgaja zdrava hrana i da se poboljša kućni budžet, do hobija, druženja u zajednicama u kojima su visoko kotirani solidarnost i međusobno ispomaganje (procenjuje se da više od 3 miliona Evropljana provodi vreme na ovaj način), a sve češći je motiv da se popravi ekološki balans, makar na lokalnom nivou.

nastaviće se

https://en.wikipedia.org/wiki/Allotment_(gardening)

https://en.wikipedia.org/wiki/Garden_sharing

https://en.wikipedia.org/wiki/Victory_garden

https://www.tripsavvy.com/german-garden-houses-4062140https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1352/820/urbana-agrokultura-proizvodnja-hrane-u-naseljenim-sredinama

Podeli

Related posts