Uvod u lampek-marketing (4)

O BOTOVIMA I BOTOVANJU

Ovih dana, jedna je tema zaokupila zabrinutu javnost, naročito onaj njen deo koja svoju kašičicu informacija oprezno pokušava da pokusa sa društvenih mreža, a da pri tom, ako je ikako moguće, izbegne ono što se ne jede. Reč je o spiskovima tzv. SNS botova složenim prema opštinama/gradovima u kojima deluju, a koji se, dan za danom pojavljuju na društvenim mrežama.

Reč BOT, nije izvedena od BOTULINUS, otrovu koga proizvodi bakterija Clostridium botulinum, uprkos krajnje toksičnom efektu kojeg proizvodi svojim delovanjem. Nije ni od BOTOKS, iako na neki način, baš kao i derivat već pomenutog otrova, u izvesnom smislu služi za ulepšavanje, u ovom slučaju, čemerne srpske stvarnosti. BOT je, u stvari, skraćenica od ROBOT (kao što je i NIS skraćenica od PENIS, čisto da nas podseti šta nam ostane kada olako privatizujemo nacionalne resurse). Bot označava nekoga ko je programiran da bez razmišljanja odrađuje automatizovane, rutinske poslove na internetu, ne nužno sa negativnim, toksičnim, društveno razarajućim efektom. Za one naše čitaoce sa dominantnim analognim iskustvom, što, priznaćete mnogo bolje zvuči nego: stariji od pedeset godina, pokušaćemo da u narednim redovima objasnimo šta su to botovi i kakva je njihova uloga u modernoj Srbiji.

Nije to zanimanje od juče, ni od pre pet, šest godina, da se razumemo. Imale su od pamtiveka vlastodršci razumljivu potrebu da znaju šta, ko, gde i sa kim, govori, radi i misli. U tu svrhu, posle Drugog svetskog rata, angažovani su manje-više dobrovoljno, brojni tzv. saradnici – u narodu mnogo poznatiji kao doušnici, ili provokatori, u zavisnosti od vrste posla koji su obavljali. Hotelski recepcioneri i službeni vozači su zbog prirode svoga posla, prema urbanim legendama onog vremena, bili vrlo zanimljivi tajnim službama, ali takvih, vrbovanih, je bilo praktično u svim sferama društvenog života, kako se to u ono analogno vreme zvalo.

Lampek retro-botovi, 

Danas, kada smo dobrovoljno pristali da sve što izgovorimo, pomislimo, pročitamo, podelimo sa prijateljima, postane putem društvenih mreža javno i svima dostupno, iščezla je potreba za tom vrstom nadzora onih nepodobnih i sumnjivih. Time se otvorio širok prostor za udomljavanje i uhlebljavanje nove generacije pregalaca, branitelja vlasti opšte prakse.
Posao botova se svodi na prepričavanje zadatih, izanđalih fraza koje ponavljaju od jutra do mraka, šarajući po fejzbuku ili se uključujući u svaku političku diskusiju na veb-sajtovima koji neguju takvu vrstu komunikacije. Skriveni iza lažnih imena, zaposleni u državnim službama na izmišljenim radnim mestima, napadaju, često nesuvislo i pogano, zadate protivnike, ili još nesuvislije, brane mudru politiku Aleksandra Vučića ili drugih nosilaca vlasti, naročito onih koji su nešto debelo zabrljali. Zbog svoje brojnosti, fraza koje po komandi ponavljaju ili nevešto prepričavaju, zbog poganih, zlonamernih, šovinističkih komentara (naročito u vreme izbora), gotovo da su ogadili ljudima svaku vrstu internet komunikacije.

Što im je, alal vera, i bio jedan od ključnih ciljeva.

Dugo sam se pitao kako u stvari izgleda prosečan bot i šta čoveka može da natera da se takvim poslom bavi. Prošlog leta sam se, poslom koji me vodio kroz lavirinte državnih službi namerio na nekoliko takvih primeraka. Brzo su mi zapali za oko – odaje ih govor tela, stav, skučen rečnik, naročito kada se zađe u stručnu terminologiju. Prvi susret te vrste imao sam u kancelariji jedne republičke institucije. Izložio sam svoj problem dvojici delija, stisnutih u nevelikoj kancelariji, ali mi oni nisu moli pomoći.

„Koleginica je na bolovanju, a kolega je na seminaru. Dođite u petak“, odgovorio mi je onaj nešto ljubazniji. Onaj drugi, sav namrgođen, čvakao je zavaljen u stolicu bezvoljno, ali vrlo predano, nešto po računaru. Monitor se izdajnički oslikavao na staklu iza njegovih leđa – gubljenje vremena na fejzbuku u radno vreme nije baš preporučljivo za državne službenike, ali nije ni dovoljno za osudu. Međutim, ovome je na čelu pisalo: BOT. I to ljuti bot, rekao bih. Verovatno zato što nije dobio neki bolji posao, s vozačem i sekretaricom i naravno, boljom platom. Možda mu je zafalilo soma evra da završi fakultet, možda su se bolji poslovi razgrabili pre nego što je on došao na red, a toliko toga je uradio za stranku…

Par dana kasnije, došao sam istim poslom u istu kancelariju. Ovog puta me sačekao krajnje ljubazan i predusretljiv gospodin, koji je, gle čuda, veoma dobro znao svoj posao i potrudio se da ga završi u najkraćem mogućem roku. Dok se on bavio papirima, ja sam osmatrao onu dvojicu – predano su sedeli za svojim računarima, odsutni, daleko izvan pretrpane kancelarije kojoj ionako nisu pripadali. Proverio sam na staklu iza leđa onog mrzovoljnog i ovlaš pogledao onaj drugi monitor – fejzbuk je i dalje bio na repertoaru, a nijedan od njih dvojice se ni jednog trenutka nije potrudio da od svog starijeg kolege nauče bilo šta o slučaju zbog koga sam došao. Navratio sam posle par dana još jednom, da preuzmem rešenje i doneo onom finom gospodinu u znak zahvalnosti mali, ali apsolutno zasluženi poklon. Botovi su i dalje nesmetano botovali, a ja sam u njegovom pogledu osetio zahvalnost jednog od onih retkih preostalih državnih činovnika, na čijoj se časti i finom osećaju integriteta čitav sistem još uvek kako-tako održava.

Pojavila se ovih dana na internetu i lista užičkih botova. Nisam imao neku naročitu želju da je proučim, ili, daleko bilo da pokrenem nekakvu hajku. Delom zato što osim onih zlonamernih, ostrašćenih, ambicioznih botova sa sumnjivim diplomama koji arče pare poreskih obveznika ne bi li uzurpatori Srbije dobili još jedan mandat kako bi nas dokrajčili, postoji i druga vrsta botova. Oni koji su stvarno primorani, iz bilo kog razloga da se bave tim poslom, zbog dece, karijere, ili čega već. Ne mogu baš da ih opravdam, niti bi baš seo da pijemo kafu dok mi oni pričaju svoju tužnu, botovsku priču, ali ih donekle razumem.

A osim toga, kad već nismo na vreme raščivijali sa njihovim starijim, analognim kolegama – doušnicima, spavačima, provokatorima, tako nam i treba.

Podeli

Related posts