Zabeleške gospođe Kremić (36)

Nedavno sam otkrila da Gradska biblioteka ima pristojnu ponudu za ljubitelje stripova: Zagor, Marvelovi junaci, Rip Kirbi, Dilan Dog, Blek Stena.  Nisam se trudila sve da zapamtim,  jer sam iz biblioteke izašla sa prvim tomom stripova Rip Kirbi, a sigurna sam da ću doći po još.

Pitala sam se da li će stari junaci stripova na mene ostaviti isti utisak kao i pre tridesetak godina? Pošto se oni nisu mogli promeniti, koliko sam se promenila ja?

Doživljaj je bio potpuno nov!  Primetila sam neke nedostatke u karakteru Ripa Kirbija, koji mi se ranije činio kao nepogrešiv baja, nije mi se svideo ni laki seksizam, a i priče su mi delovale pomalo naivno. Ali da sam uživala čitajući, jesam!

Pokušala sam svoje oduševljenje da prenesem na mlađeg potomka. Objasnila sam joj kako je čitanje stripova jedna od najlepših zanimacija, a ona me sluša i smeje se:

„ Kakvi su ti to stripovi iz dvadesetog veka?“

“ Ama dete“, rekoh joj,  “ i ja sam osoba iz dvadesetog veka i šta mi fali?

“ Ništa ti ne fali makice“, veli potomak, “nego sam ja dete iz dvadeset prvog veka, a  mi čitamo drugačije stripove!“

Gde moje dete čita stripove? Na telefonu, naravno! A šta to moje dete čita?  Kao i svi moderni potomci, ona čita mange. Ukratko mi je objasnila šta su mange, a šta anime, koje su najbolje, ko iz društva više voli da gleda anime, a ko da čita mange. Nisam htela da joj kažem da sam već informisana na tu temu, prosto sam je pustila da me nauči. Za mene je veliko zadovoljstvo kad mogu nešto da naučim od svoje dece. A vidim i da potomku prija da me podučava.

Tako sam saznala da čita Beležnicu smrti u kojoj Laito Yagami, dečak iz Tokija, pronalazi magičnu beležnicu koja lakim srčanim udarom ubije onog čoveka, čije je ime upisano u nju. Štos je u tome što niko ne može ni da posumnja na vlasnika beležnice.

To mi se učinilo pomalo mračno za njene godine, pa sam nastavila da je ubeđujem da pročita i moj strip, čisto da vidi da li će joj se svideti.

Dugo smo poredile naivnog, ali šmekerskog Ripa Kirbija i mračnog i morbidnog Laito Yagamija,  ali potomak se nije dao.  Nismo uspele da ubedimo jedna drugu. Svaka se držala svog veka i svojih junaka. Moram da priznam da mi se ideja sa magičnom beležnicom pomalo i svidela. Uhvatim sebe kako se ponekad poigravam mišlju šta bi bilo kad bi knjižica iz stripa dopala u moje ruke? Da li uopšte postoji ime koje bih upisala u nju?  Ne brinite, ne postoji!

Podeli

Related posts