Zabeleške gospođe Kremić (38)

Krenemo moj dobri brat i ja prošle nedelje kod notara da preuzmemo naša rešenja o ostavinskoj raspravi, a uhvatila nas trema. Ipak zalazimo u mističnu šuma zakona, a nismo sigurni šta nas tamo čeka. A i košta, i to tako, da uši otpadaju. Sedimo mi u klimatizovanoj kancelariji, neke ljubazne devojke se angažovale oko nas, trude se da zapodenu razgovor, a ja kao hipnotisana. Vidim brat me povremeno zabrinuto pogleda, onako ispod oka, pa i priupita da li mi je dobro. Ja kažem da jeste ali s vremena na vreme se opipam po glavi čisto da proverim jesu li mi uši još uvek tu. U jednom trenutku čuh sebe kako na postavljeno pitanje odgovaram da sam nastavnica biologije.Jedna od ljubaznih devojaka reče da je uvek volela biologiju, išla je na takmičenja i bila baš uspešna, a završila je samo na pravima. “Nije to ni tako loše,“ kažem ja, “parice samo kaplju.““Nije sve u parama!“, veli ljupka devojčica, ali pazi da ne pogreši dok broji novac koji smo joj pružili.“Naravno da nije sve u parama, ali čudo jedno kako su za praktični život važne!“Tu brat i ja izađemo jer je posao bio završen. Pod miškom svako nosi svoju fasciklu. Čuvamo ih dobro, skupo smo ih platili. U čekaonici silni ljudi došli po svom poslu, nema gde ni da se sedne ni da se stane. “Vidiš li ti to moj Brane? Ovo ti je sad najbolji posao! Ovde se obrne više para nego u kladionici, a sve po zakonu! Ja sam danas doživela prosvetljenje. Mi smo našu decu sve pogrešno učili!Tako prosvetljena dođem kući, a mlađi potomak sedi i uči. Bistri matematiku. Rekoh jojda baci knjige i tešku matematiku, nego da vežba račun i gugla šta treba da uči notar da postane, pa da se i mi jednom obogatimo. Jer u živom blatu zakona leži budućnost! Gleda me potomak a ništa mu nije jasno. Još je mlada. Ne zna dete šta je prosvetljene i profesionalna orijentacija.

Podeli

Related posts