Zabeleške gospođe Kremić (41)

Kažete nam, vi iz Radio Centrale, da biramo gadost nedelje? Meni se čini da je u našem malenom Mordoru takva situacija da čovek ne može da izabere. Toliko toga ima. A gadost je takva da teško može nečim biti ulepšana ili pomućena.

Mnogo je teže pronaći radost nedelje. Radost je sama po sebi krhka i na nju lako može da se baci senka, da se pomuti. Našim gradom prošle i pretprošle nedelje defilovala je mladost. I od toga nema ništa lepše. Prvo je obeležena Dečja nedelja i ona je je za jednu od aktivnosti imala maskembal predškolaca i dece iz vrtića, a onda su se na trgu dešavala neka sportska takmičenja za malo starije osnovce. Iskreno, ne znam da li je i to bilo u sklopu Dečje nedelje, ali videti ih kako se takmiče i kako izgaraju za škole koje predstavljaju bilo je baš lepo. Naravno da su maskiranim predškolcima gradski oci poželeli sve najlepše i bacili senku na čitav događaj. A deca, kao deca. Ona su nova i radosna, pojma nemaju o koristoljubivim čikama i tetama i maskama koje oni nose. Tako su srećna u svojim kostimima, i žele tu sreću svima da pokažu. To treba da podržavamo, dečiju neiskvarenost i sreću. Za nas starije više nema vajde, takvi smo kakvi smo i promeniti se ne možemo, ali mi se čini da decu treba sačuvati.

Tako da sam odlučila da ću svake nedelje da tragam za radostima, ma koliko sitne i na izgled nevažne bile. One će biti kao zraci koje osvetljavaju mrak Mordora. Ali, zrak po zrak, dragi moji Hobiti. Zrak po zrak.

Podeli

Related posts