Zabeleške gospođe Kremić (45)

Ima pričica o tome kako vidite stvari i događaje u svom životu, da li je za vas čaša do pola puna ili prazna? Kada je videla našu dobitnu kombinaciju, Ana je odmah rekla da su čudni brojevi, skoro svi iz dve desetice, i da je mala verovatnoća da ćemo dobiti. Za nju je naša Loto čaša oćigledno bila do pola prazna.

Ja stvari nisam posmatrala tako matematički pa sam rekla da dok postoji bilo kakva verovatnoća koja je veća od nule verujem u dobar ishod. U stvari, za mene je i nula pozitivan broj. Dakle, moja Loto čaša je bila do pola puna. A imala sam i taj Jupiter na svojoj strani.

Realnost je da je Ana je bila u pravu. Imala sam dva pogotka. Ovog puta ni zamena listića.

Moj dobri stric davno je rekao da Boškovićima nije suđeno da se obogate. Izgleda da ni transfer u Kremiće nije pomogao po tom pitanju, sudbinu ne možeš zavarati.

Ali ja sam rešila da stvari posmatram drugačije. Kakvi brojevi, Jupiteri i kolačici sreće! To su trice i kučine, i kao takve poslužile su svrsi. Malo sam se zabavila maštajući. I da, završila sam sa igrama na sreću, nema više podupiranja državne lutrije.  Pa ni te puste pare nisu toliko važne. Dobre su da olakšaju život i plate račune. Veću vrednost od toga nemaju. Valjda sam u svom, skoro pola veka dugom, životu stekla mnogo veće bogatstvo, koje se parama ne može ni kupiti ni meriti? S tim u vezi, nije važno ni da li je čaša iz naše priče do pola puna ili prazna. Važno je da u njoj nešto ima! Živeli!

Podeli

Related posts