Zabeleške gospođe Kremić (46)

Jednom prilikom sam objašnjavala starijem potomku životne zavrzlame, a nisam baš osećala da sam dovoljno mudra za taj zadatak, pa sam posegnula za dobrim, starim metaforama.

Rekla sam joj da je život veliki akvarijum, a da je ona zlatna ribica koja pliva sa jednog na drugi kraj. U akvarijumu ima svega: velikih i malih riba, drugih stvorenja što plivaju ili pužu, prljavštine, i raznih iskušenja, a da je njen zadatak da što duže bude zlatna, što nije lako postići. I sad sam u prilici da gledam moje dve zlatne ribice kako plivuckaju i snalaze se najbolje što mogu i da se nadam da ih nisam loše savetovala.

Jer akvarijum je postao gadno mesto. Evo ja plivam skoro pola veka, i što dalje odmičem sve je hladnije i mračnije. Posebno poslednjih tridesetak godina. Iako je trenutno na snazi Zlatno doba, nikad nije bilo teže sačuvati poneku pozlaćenu krljušt. Većina riba se ponaša kao da to i nije mnogo važno. Šta ima važnije od toga da kad doplivamo do kraja i osvrnemo se u nazad vidimo da smo dobro plivali, i da nemamo čega da se stidimo? Zato ćutim i plivam i trudim se da sačuvam bar malo pozlate. To mi je cilj i prilično mi olakšava kretanje kroz mutnu vodu. Jer plivati se mora.

Podeli

Related posts