Zabeleške gospođe Kremić (47)

Jednom prilikom mi je dobri deda, sa puno ljubavi u glasu, ispičao priču o svom sestriću Časlavu. Rekao je:

Časlav na sebe metne vrzolj, pa ode da vara narod.

Nikad viđeni rođak Časlav živeo je na potezu Niš – Babušnica i bio je sitni prevarant. Jednom je, sedeći u kafani, prodao čoveku kamion drva. Problem je bio u tome što ni kamion, ni drva nisu bili njegovi. Nije planirao, uočio je priliku i to je bilo jače od njega. Bio je obdaren šarmom, a rečit. Umeo je lepo da laže, i to je  koristio u poslu. To i vrzolj. Jer Časlav je smatrao, da bi čovek bio uspešan u poslu, on mora da ostavi utisak. A za utisak je potrebna kravata. Deda priča da su Časlava ljudi mnogo voleli, i da su bili skloni tome da mu opraštaju. Onako, odmahnu rukom i kažu: To je Časlav!

Desilo se par puta da Časlav naleti na nervozne likove sklone nepotrebnoj agresiji, a video je i kako zatvor izgleda iznutra. Ali sitni rizici posla nisu ga naterali da promeni stil života.

Priča o rođaku Časlavu pala mi je na pamet ovih dana, dok su se nizala dešavanja vezana za Megatrend. Možda me je gosn Mića podsetio malo na Časlava? Okrugao i rumen, sa sedim šiškicama, sav simpatičan i zbunjen, ali pomalo naduren, kao dete kad mu uzmu omiljenu igračku. Prosto je ljut, jer u svojim postupcima ne vidi ništa loše, baš je lepo i mirno živeo poslednjih dvadeset godina gradeći blistavu karijeru. A ima i kravatu. Razočarao se čovek toliko, da neće više ni da živi sa nama, seljacima bez vizije. Ide u svoj dom u Kanu. 28.000 dobrih ljudi pomoglo mu je da se skući. Našao je kupca i preko telefona, za jedan dan, prodao je svoju  životnu zaostavštinu! Po propisu je overio ugovor kod notara i ostalo je samo da se spakuje. Nema veze što su kupci fiktivne ličnosti, važno je da imaju pare. Jer on hoće da proda i samo je to bitno. Nije bitno kome. Može i nama ako imamo da platimo 56 miliona evrića.

I sad nešto razmišljam kako je u životu sve jasno organizovano. Ili si Časlav, ili si Mića. I sve Časlave i Miće ovog našeg vilajeta, deli tanka linija zakona. Samo što je Časlavima ta linija limit, moraju da gledaju u nju. A za Miće je tle po kome bezbrižno hodaju, često nesvesni i da postoji. Časlav uzme da podgaji biljku u saksiji i zaglavi zatvor. Mića zasadi dvanaest hektara i dobije subvencije. I to je tako, reći će neko.

Ali da citiram prelepu Nikol Kidmen iz  nekog nebitnog filma:

Samo zato što je tako, ne znači da tako treba i da bude!

Podeli

Related posts