Zabeleške gospođe Kremić (48)

Jednom prilikom, a bila sam već student, moj dobri tajo je rešio da me posle dugog premišljanja upita:

– Brankice sine, vidim da sve tvoje drugarice puše, pa se pitam da li pušiš i ti?

Ja sam, kao svaka dobra ćerka, smatrala da nije laž kad prećutiš izvesne stvari,  ali kad me je već pitao, a vaspitao me je da govorim istinu, odgovorim:

– Pušim.

Ali moj dobri tajo, koji nije očekivao takav odgovor, teatralno se bacio u nazad na krevet i uhvatio se za grudi u predelu srca. Počeo je da se vajka i da grdi. Zaključim da je istina opasna, posebno po zdravlje mog dragog roditelja, pa da popravim stvar kažem:

– Šalila sam se! Ne pušim!

On se onda uspravi pa počne da doziva majku:

– Snežana! Ona nas laže! Tako smo je vaspitali, je li? Da laže!

Vidim da ni laž ne pomaže, ali da ih je sad dvoje protiv mene, pa rešim da bacim malo magle na čitav slučaj i kažem:

– Dobro, pušim ponekad.

A on će:

– Pa je li pušiš ili ne pušiš? Šta ja sad da mislim?

– Otkud znam kad ti ni jedan odgovor nije dobar! Misli šta hoćeš.

I tako se završilo. Bacanjem magle i stečenim zrncem mudrosti, jer sam naučila da je i poluistina nekakva istina i da nije loša kao prvi odgovor. Bila bi ovo simpatična pričica, da nije i model po kome živimo u ovom našem vilajetu. Prvo niko ništa ne zna, stanje je takoreći redovno. Onda pukne neka bruka ili afera epskih razmera  i nastane velika galama. Onda se plasira sasvim suprotna priča, a galama se nastavi i malo pojača. A onda sve to lepo pokrije magla poluistina po kojij bauljamo poslednjih tridesetak godina. I može da misli ko šta hoće, dok sve ne padne u nežni zaborav, i život se nastavi uobičajenim ritmom.

Ali sve nešto mislim, ne treba se baš mnogo sekirati. Vedar duh nam niko ne može oduzeti, zar ne? Što bi rekli Pajtonovci:

– Nasmešite se! Ne dolazi španska inkvizicija!

Podeli

Related posts