Zabeleške gospođe Kremić (5)

Moja dobra majka bila je žena izrazito vedrog duha i borbene naravi. I veliki motivator.
Raznim poteškoćama, ma kako zastrašujućih dimenzija bile, prilazila je sa vedrinom i čvrstim verovanjem da će na kraju sve biti kako treba. Obično je govorila: „Sve će to stati u manju torbu!“
Ako bi nekim slučajem torba zatajila, usledilo bi: „Moraćemo se boriti!“
Kad se desi da počnem da kukam kako ne mogu ovo i ono, kako mi je teško, ona me lepo sasluša, malo i klima glavom da potvrdi kako razume, a onda usledi savet: „Pakuj to Branka, u manju torbu!“
Jednom sam je pitala: „Dobro Snežana, kolika je ta tvoja mala torba? Ja pakujem i boga mi, dobro je napeto, hoće šnir da pukne, a kad pukne i kad se sve to razleti šta ćemo onda?“
„Pa ništa“, veli moja dobra majka, „onda ćemo se boriti!“
Nje nema, evo već peta godina, a ja pakujem li pakujem. I povremeno se borim. I sve se čudim koliko toga može da stane u jednu malu torbu.

Podeli

Related posts