Children of the Revolution

  “Drži ovo.” Stojim sa rukama ispruženim napred, navikao da uz Dovarje do Rosulja vučem bubanj, peške… “Ne to, ovo…čekaj.” Kasno popodne, par sati pred početak svirke, gledajući postavljene instrumente i ozvučenje na sceni, Sergeja je spopala misao, ideja. Dva minuta kasnije od Arta do pozorišta, njegovim tempom, uvek u fast-forward modu, blago zadihani, stojimo, prošavši kroz salu i preko scene, kao kroz sopstveno dvorište, iza zavese u prašnjavom, čkiljećom, žutom sijalicom zamagljenom fundusu i on se propinje, skida sa visokih polica velike tamne plahte, ribarske mreže, konopce, trake, zavese,…

Pročitaj više

Muzički Dr House

Popodnevna prolećna školska smena i ispred LA-a na ulazu u poluhladu ispružen leži  i u 3/4 ritmično maše repom đubretarski kamion. Han Solo, jer ko drugi sa takvom lakoćom hvata krivine, sedi unutra s večitim Nikšićkim pivom u ruci. Zelena staklena flaša (i danas verujem u tu njegovu priču da je ta jedna po gajbi posebna jer služi za testiranje kvaliteta) sa osmehom gleda posadu u narandžastom kako uz to isto pivo, kojim ih časti, po bilijarskom stolu u radno vreme ‘ćera kugle’. Muzika dolazi sa kamiona, a ne iznutra…

Pročitaj više