Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI (5) Memla i rokenrol I ta jesen… Poput svake druge, troši se žmureći. Vidiš u glavi neki datum koji čekaš, nadolazeći rođendan, 29. novembar, Novu godinu, dan ili događaj u kome ćeš se dobro zabaviti. Imaš osamnaest godina i krajnje jednostavno ili svedeno razmišljaš, ili ne razmišljaš. Puštaš da teče… Kad pomislim na rokenrol tog vremena, osetim miris vlažnog Filencovog podruma, jednako vlažnog Ferijalnog, Rupe, betončina i raznih garaža, Linee i Moma Šotre, i one „Surdulice“ u kojoj su vežbale Bitange, prašnjavog podruma iz Maslaćeve… I slatko…

Pročitaj više

Rade Jovanović, bolna komedija

Da li smo ikad mogli da zamislimo Rada Jovanovića kao romansijera, kao pisca višetomnog romana-reke, na primer, Pekićevog „Zlatnog runa“? Teško. Pisao je on i priče, i pesme, epigrame i humoreske, skečeve i kolumne, ali posle više od četiri decenije prisustva na književnoj sceni njegov stvaralački profil ostao je zapamćen u znaku, pre svega, aforistike. On i danas, tri godine posle smrti, kao i godinama unazad važi za jednog od najboljih i najproduktivnijih naših aforističara, a činjenica da mu često pripisuju autorstvo aforizama koje on nije napisao možda najbolje govori…

Pročitaj više

Pozorišni bife (12)

Kao što rekosmo, prestupna 1972. godina obilovala je značajnim događanjima na svetskoj sceni, koji će posredno ili direktno uticati na živote običnih smrtnika, što na građanstvo u okviru  jugoslovenske zajednice. Boga mi, veoma bitne stvari su se te godine desile u Titovom Užicu, koje će kasnije “debelo” uticati i na živote stanovnika “građana male varoši” pa će pisanije o toj godini biti malo poduže. Shodno tome ću, po svoj prilici, morati da ga podelim u više nastavka. Pa da krenemo redom, od svetskih dešavanja.  Prvog januara te 1972. godine Kurt…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

KAKO SMO PROSVIRALI (4) Nevarljivo leto Zahuktali smo se, bez sumnje. Dešavao se period u kome ti ništa ne fali, osim vremena. Čini ti se da stižeš sve, ali tada nisi svestan da se od sna ne može pobeći. Stiže te, pre ili kasnije. I ti juriš, i ovde, i tamo, i tako u nedogled. U strahu si da ćeš nešto propustiti. Svira se gde se stigne i gde se može. Organizacija svirke biva manji problem od pronalaženja prostorija za vežbanje. Danas su nastupi učestaliji, ali se nekada nije sviralo…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica

Kako smo prosvirali (3) – Vreme je za identitet Trošili smo već treću godinu srednje škole i ušli u proleće osamdeset osme. Iako smo dobar deo dana provodili slušajući odabrane ritmove, nedostajala je kapisla što svetli, inicirajuća energija, koja bi naše uzburkane misli pretvorila u konkretnu akciju. Srećom, sva ta “čAkanja” što bi išla u nedogled, Nikola Filenc bi energično presecao i terao nas na realizaciju. Tek kasnije bi se bavili detaljima ko, gde, kad, kako, zašto, zbog čega… U to vreme je bilo nekoliko formiranih bendova i desetak muzičara,…

Pročitaj više

Profesija – fotoreporter

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, biti fotoreporter dnevnih novina u bivšoj Jugoslaviji (ovi mladji ne znaju koliko je to velika zemlja bila), važilo je za naporan, ali uzbudljiv posao. Prvu fotografiju za Reuters objavio sam 1990 – sa sahrane ubijenog Albanca. Zatim je sledilo Evropsko prventstvo u atletici Split sa kraja devedesete, a naslovnica L’ Ekip je bila kruna uspešne desetogodišnje saradnje. Putovalo se po celoj zemlji, a kad se stigne u hotel, prvo se pogleda toalet, jer je to bilo mesto za mobilnu laboratoriju. U ogromnom fotoreporterskom koferu…

Pročitaj više

TAJNA ISTORIJA TITOVOG UŽICA – Zmajevi protiv Lobotomije (2)

O istočnonemačkom vesternu & češkim gitarama Mali i veliki horovi stizali su sa svih strana. Dečiji, predškolski, školski i rekreativni horovi u kojima bake i poneki deka sa zadovoljstvom troše sate dokolice, spajali su se sa onim važnim, super-super važnim, ozbiljnim horovima pod nekom eminentnom dirigentskom palicom… Kad bi ovako okupljeni veliki hor od bar trista grla pustio glas, to jest, glasić na našem Trgu partizana – bio je to znak da su krenule pripreme za manifestaciju pod imenom “Vatre užičke republike”, kojom je upravljao legendarni Beli Bosiljčić, taj kauboj,…

Pročitaj više

Bob Živković otvara festival „Na pola puta“

Izložbom radova ilustratora Dobrosava Boba Živkovića u prizemlju Gradske galerije, u nedelju 21. aprila u 18 sati svečano je otvoren ovogodišnji festival “Na pola puta”. Iste večeri u 19:30 na velikoj sceni užičkog Narodnog pozorišta Reflektor teatar iz Beograda odigrana je predstava “Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi” za koju koncept, režiju i dramaturgiju potpisuje Milena Bogavac. Četrnaesti regionalni književni festival „Na pola puta” trajaće do 25. aprila. Predavanja u Užičkoj gimnaziji održaće se u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, a večernja čitanja i razgovori sa piscima na Maloj sceni Narodnog…

Pročitaj više

Pozorišni bife (11)

Nije da se te 1971. godine u titovoužičkom Narodnom pozorištu nije radilo, ali se u vazduhu osećao kraj jedne ere koju možemo nazvati “bulajićevom”, jer kada se pogleda repertoar iz tog vremena najčešće pominjano prezime  je Bulajić, bilo kao reditelj, bilo kao tekstopisac. Njegova supruga Lidija je takođe često glavna glumca, tako da slobodno možemo reći da su Bulajići “alfa i omega” tih godina na “novoj” titovoužičkoj sceni. Još jedno intrigantno prezime koje se često pominje u to vreme je Srbljanović. Velizar Velja Srbljanović* je često potpisivao scenografska rešenja i…

Pročitaj više

Tajna istorija Titovog Užica – Zmajevi protiv sveopšte lobotomije (1)

Kako smo prosvirali Valjda su to bile godine nadahnuća, najbolje energije ili intro pred delimične razlaze i ko zna šta još. Prošli vek je u pitanju i sa zadovoljstvom povremeno naglasimo, svi mi iz bliskog okruženja, da dolazimo iz tog i da nam ovaj novi, bar u prvim decenijama, i nije baš po meri. Nekako je bez duše… Lažan i neotesan. Sviralo se na svakom koraku. Istina, uz muziku smo rasli i sve prethodne godine. Ne bih potiskivao u drugi plan ni „Vreme sporta i razonode“. Najviše smo voleli rokenrol,…

Pročitaj više