Drinkmanov zabavnik (6)

Na slovo, na slovo Đ

Đilkoš – seoska i malovaroška varijanta kicoša. On je, u osnovi, pošten i zna svoje mesto – ostao je na selu, iako je mogao da završi školu i da se zaposli u fabrici, po tome se razlikuje od kulova. Đilkoš je otvoren za tehničke novotarije, kupiće prvi, ili među prvima, traktor sa priključcima, satelitsku antenu, video-rekorder, mobilni telefon, kompjuter ili plazma TV. Svaki pravi đilkoš je bar jednom u životu, na letnjem raspustu, zavoleo devojku iz grada, kao u onoj pesmi Miroslava Ilića, slavuja iz Mrčajevaca. 

Takođe, đilkoš je i ono mršavo prase koje ne može da se ugoji koliko god da ga hraniš. Za promiskuitetne osobe, koje su, pritom, pripadnici određene, vrlo prepoznatljive društvene grupe kaže se: „Oni tamo se, d’ izvinete, jebu ko šarena prasad”.

Đolavac – glibavac, kaljavac. „Pada kiša kapljicama, kap-kap-kap, gazi gusan baricama, šljap-šljap-šljap”, omiljena je pesmica ove grupacije, takoreći, đolavo-šljapava himna. (Vidi pod: glibo, šljapan.)

Đubro, đubrište, đubruša – upotrebljava se, kao i govno, kada neko baš treba da se ocrni. „On ti je đubre od čoveka”, kaže se. Za razliku od đubra i đubrišta, koji spadaju u istu kategoriju, đubretar je časno zanimanje.

Iz učtivosti ću ih nazvati kozmetičarima,

kad malo bolje razmisliš, tako ih i treba zvati.

Čistačima ulica, vrednim đubretarima,

od srca, na poklon ću pesmu ovu dati.

Oni nisu krivi što plaćamo danak civilizaciji,

brinu da ogledalo grada svakog jutra blista,

guraju kolica, a sanjaju o avijaciji,

i neće doživeti da im se podigne bista.    (što bi rekao naš pesnik)

No, ipak ima i svetlih, sasvim suprotnih primera. Spomenik čistačici ulica Leposavi Milovanović je podignut 2011. godine u gradskom parku u Gornjem Milanovcu. Ona je umrla 2010. u svojoj 75. godini, a sahranjena je o trošku komunalnog preduzeća.         Ideju da se podigne spomenik ženi koja je radni vek provela u Javnom komunalnom preduzeću kao čistačica ulica, a posle penzionisanja 18 godina bez naknade čistila gradski park podržali su umetnici, lokalna samouprava, privrednici i građani.

Đuvendija – vrlo arhaičan izraz koji potiče još iz turskih vremena. To je robinja, igračica, umetnica, takoreći, koju su krdžalije vodili sa sobom radi zabave. Današnja sponzoruša je daleko od đuvendije, jer sponzoruše retko da imaju bilo kakva druga svojstva, osim estetskih, što se i ne primećuje previše, naročito dok ćute. Kakve krdžalije, takve i đuvendije!

Đuturum – veoma, veoma stara i iznemogla osoba, za koju je čak i drtina omladinac. U slučaju đuturuma, ponekad je i za lapot prekasno.

Podeli

Related posts