Na početku beše upoznavanje

Na početku beše upoznavanje. Ako se već ne znamo, red je da se predstavim. Živim međe gljivama, pričam i pišem o njima, fotografišem ih, ponekad i jedem. Ipak, volim da mislim kako u meni imaju prijateljicu, baš onako dobru, blagonaklonu i iskrenu. One i šuma. Sve zato što ih posmatram kao ljude. Gljive grade i razgrađuju, truju i hrane, leče, nekoga raduju, drugoga plaše. Poznato? Ako biste da o njima cvrkućem, razočaraću vas. Teško je to, meni skoro pa nemoguće. Ja čujem njihove vapaje, svakoga dan, svakoga časa, svakoga trena…Kada im ruše domove sekući šume, kada ih zatrpavaju smećem, šutiraju i grabuljaju, nose u plastičnim vrećicama i kantama, iznose ih tako na pijace, degradiraju i omalovažavaju prodajući ih u bescenje otkupljivačima. Ne čujete ih kako vrište? Možda zato što ste na bezbednoj, betonsko-asfaltnoj udaljenosti…

Rizikujući da me zamrzite na samom startu, izjavljujem, ili pišem, kako njih ne bi trebalo da konzumira svako. Možda samo oni koji su se potrudili i naučili da razlikuju najjestivije, za nepca najpoželjnije među njima. I još oni koji su spremni da za te delikatese i plate dostojnu im cenu. Kao za kavijar, vrhunsko vino, dimljeni losos. Kako elitistički i snobovski mora da vam ovo zvuči. Pa čak i ti i takvi, gljivarski izabrani, to šumsko blago neće jesti na kilograme. Nema previše želudaca koji će bez burne reakcije prihvatiti recimo pola kilograma vrganja elegantno bačenih na zagrejani maslac, kome je dodato nekoliko kapi kvalitetnog ulja (da maslac ne bi goreo). Jednostavno je, razlog je previše masnoće i hitina, teško svarljivog sastojka ćelijskog zida gljiva, istog onog koga ćete pronaći i kod zglavkara, insekata, rakova…Ili im je aroma takva, da se lako pretera. Kao tartufima npr. Zato ste, sigurna sam, već videli kako kuvari rendaju komadić ovog (neki tvrde afrodizijaka među gljivama) preko omleta, testenine, rižota. Ili ste imali sreću to i sami da okusite? Kako god, sa gljivama je najbolje da zamirišu i “podignu” neko naoko jednostavno i po svemu “obično” jelo. Tu dolazimo do onog sa čim se ovo šumsko meso, kako ih neki zovu, u kuhinji najbolje slaže. Gljive sam probala bezmalo sa svim. Kombinacija sa mesom skoro uvek mi se potvrđivala kao preterana. A šargarepa, e ona mi se tu nikako nije uklapala. Mislim, ta slatkoća koju ona donosi u jelo. U ovom trenu, znalci, kuvari i kulinari bi se umešali, dodajući kako su dotične nespojive sa krompirom i paradajzom. Možda i još sa nečim, ali bez da ja znam. Uglavnom, za mene je najbitnije da ti spojevi nisu štetni po zdravlje, a ukusi, o njima je ionako bespredmetno raspravljati. A da bi nešto priče ostalo i za naredni put, ovde ću ubaciti recept za nešto toplo, kašikom. Mogao bi (recept) odlično ilustrovati moju nedoslednost, jer uz gljive uključuje i jednu šargarepu, pregršt krompira i još ponešto, ali je, u stvari potvrda kako nema inspirativnijeg i kreativnijeg prostora od kuhinje (generalno), u ovom slučaju one u kojoj gazduje jedna ljubiteljka gljiva. Čorba beračice gljiva (od bundeve i ježevki, Hydnum repandum) Potrebno je (za više od 4 osobe): 1/2 kg očišćene bundeve, meni najsuvlje i najslađe, Hokaido 200 g očišćenih i na tanke listiće narezanih ježevki (zamenite ih dostupnim iz uzgoja, ako baš morate) 2 struka praziluka (u sezoni), trenutno omanja glavica ljubičastog luka 2 veća krompira, kod mene nekoliko sitnih šoljica, ona starinska, mala pirinča veza zeleni (uključuje i šargarepu, ne više od 1, ja ako se pitam, a u ovom slučaju se pitam) peršunov list, majoran, malo muskatnog oraščića ulje i malo maslaca so i biber U idealnim uslovima, koji kod mene nikada nisu, zbog onog ukusa o kome je džaba raspravljati, ovo bi bila krem čorba, po čijem vrhu bi plivali komadići obaška isprženih gljiva. Ovako, kako ja ne volim i nikada ne jedem tu ispasiranu, bebeću hranu u kojoj su sastojci dovedeni do neprepoznavanja, imate ovu varijantu u kojoj svo povrće, izuzev luka, sitno narendano glumi rezanca, samo su gljive iseckane na kockice, propržene na isto tako pripremljenom luku. Ali, idemo redom… Na kombinaciji ulja i maslaca propžimo sitno seckan crni luk i ježevke (gljive će pustiti vodu, sačekajte da ona ispari). Dodamo na najsitnije narendane krompir, oljuštenu bundevu i zelen. Tako pripremljenom povrću nije potrebno previše prženja, pa pridodamo i opran pirinač. Izmešamo i nalijemo vodom. Dodamo začine, so, biber i kuvamo na tihoj vatri dok pirinač ne omekša. Posuti sveže seckanim peršunom i poslužiti.

Čorba beračice gljiva (od bundeve i ježevki, Hydnum repandum) Potrebno je (za više od 4 osobe): 1/2 kg očišćene bundeve, meni najsuvlje i najslađe, Hokaido 200 g očišćenih i na tanke listiće narezanih ježevki (zamenite ih dostupnim iz uzgoja, ako baš morate) 2 struka praziluka (u sezoni), trenutno omanja glavica ljubičastog luka 2 veća krompira, kod mene nekoliko sitnih šoljica, ona starinska, mala pirinča veza zeleni (uključuje i šargarepu, ne više od 1, ja ako se pitam, a u ovom slučaju se pitam) peršunov list, majoran, malo muskatnog oraščića ulje i malo maslaca so i biber U idealnim uslovima, koji kod mene nikada nisu, zbog onog ukusa o kome je džaba raspravljati, ovo bi bila krem čorba, po čijem vrhu bi plivali komadići obaška isprženih gljiva. Ovako, kako ja ne volim i nikada ne jedem tu ispasiranu, bebeću hranu u kojoj su sastojci dovedeni do neprepoznavanja, imate ovu varijantu u kojoj svo povrće, izuzev luka, sitno narendano glumi rezanca, samo su gljive iseckane na kockice, propržene na isto tako pripremljenom luku. Ali, idemo redom… Na kombinaciji ulja i maslaca propžimo sitno seckan crni luk i ježevke (gljive će pustiti vodu, sačekajte da ona ispari). Dodamo na najsitnije narendane krompir, oljuštenu bundevu i zelen. Tako pripremljenom povrću nije potrebno previše prženja, pa pridodamo i opran pirinač. Izmešamo i nalijemo vodom. Dodamo začine, so, biber i kuvamo na tihoj vatri dok pirinač ne omekša. Posuti sveže seckanim peršunom i poslužiti.

Mogao bi (recept) odlično ilustrovati moju nedoslednost, jer uz gljive uključuje i jednu šargarepu, pregršt krompira i još ponešto, ali je, u stvari potvrda kako nema inspirativnijeg i kreativnijeg prostora od kuhinje (generalno), u ovom slučaju one u kojoj gazduje jedna ljubiteljka gljiva. Čorba beračice gljiva (od bundeve i ježevki, Hydnum repandum) Potrebno je (za više od 4 osobe): 1/2 kg očišćene bundeve, meni najsuvlje i najslađe, Hokaido 200 g očišćenih i na tanke listiće narezanih ježevki (zamenite ih dostupnim iz uzgoja, ako baš morate) 2 struka praziluka (u sezoni), trenutno omanja glavica ljubičastog luka 2 veća krompira, kod mene nekoliko sitnih šoljica, ona starinska, mala pirinča veza zeleni (uključuje i šargarepu, ne više od 1, ja ako se pitam, a u ovom slučaju se pitam) peršunov list, majoran, malo muskatnog oraščića ulje i malo maslaca so i biber U idealnim uslovima, koji kod mene nikada nisu, zbog onog ukusa o kome je džaba raspravljati, ovo bi bila krem čorba, po čijem vrhu bi plivali komadići obaška isprženih gljiva. Ovako, kako ja ne volim i nikada ne jedem tu ispasiranu, bebeću hranu u kojoj su sastojci dovedeni do neprepoznavanja, imate ovu varijantu u kojoj svo povrće, izuzev luka, sitno narendano glumi rezanca, samo su gljive iseckane na kockice, propržene na isto tako pripremljenom luku. Ali, idemo redom… Na kombinaciji ulja i maslaca propžimo sitno seckan crni luk i ježevke (gljive će pustiti vodu, sačekajte da ona ispari). Dodamo na najsitnije narendane krompir, oljuštenu bundevu i zelen. Tako pripremljenom povrću nije potrebno previše prženja, pa pridodamo i opran pirinač. Izmešamo i nalijemo vodom. Dodamo začine, so, biber i kuvamo na tihoj vatri dok pirinač ne omekša. Posuti sveže seckanim peršunom i poslužiti.

Prijatno vam bilo!

Podeli

Related posts